foto: Reda Kerbush, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons

Od 2013. godine, posebno u urbanim sredinama, cene nekretnina u Evropskoj uniji porasle su za više od 60%. Pritisak se prvenstveno oseća u metropolitenskim oblastima, na ostrvima i turističkim destinacijama, a pojedini oblici nestambene upotrebe stanova otežavaju život onima koji traže dugoročni dom.

Međutim, Evropa se ne suočava samo sa stambenom krizom, već sa širim socijalnim izazovom koji utiče na konkurentnost, ograničava mobilnost i produbljuje nedostatak radne snage u ekonomskim centrima rasta.

Iz tog razloga Evropska komisija je u martu predložila prvi Evropski plan za pristupačno stanovanje, a u okviru njega je u septembru predstavila i Zakon o pristupačnom stanovanju, kao predlog kojim se državama članicama i gradovima pomaže da zaštite pristupačnost i dostupnost stanovanja u oblastima koje su pod najvećim pritiskom.

Zakon se sastoji iz dva dela: predložene EU uredbe kojom se uspostavlja zajednički okvir za procenu i obrazloženje mera u oblasti stanovanja, uključujući zahteve u pogledu srazmernosti, transparentnosti i preispitivanja, kao i Preporuke Komisije, koja sadrži aktivnosti za ubrzanje ponude pristupačnih, socijalnih i studentskih stanova i za rešavanje strukturnih uzroka stambenog pritiska.

Iako stanovanje nije direktna nadležnost EU, ističe se da je ovakvo delovanje potrebno jer u nekim delovima Evrope potražnja za stanovanjem znatno premašuje ponudu. Navodi se i da javne vlasti preduzimaju korake i uvode pravila koja moraju biti u skladu s pravom EU, kao i da trenutno primenjuju opšta pravna načela, bez zajedničkog operativnog okvira.

Predlog uredbe pruža nacionalnim, regionalnim i lokalnim donosiocima odluka, u čijoj nadležnosti ova oblast primarno ostaje, jasniji okvir za delovanje. Kada neka vlast utvrdi da je određeno područje pod stambenim pritiskom, ona i dalje slobodno odlučuje da li će intervenisati i koje mere najbolje odgovaraju lokalnim okolnostima. Sve mere moraju biti zasnovane na dokazima, neophodne, srazmerne i usmerene na utvrđene pritiske. Same restrikcije ne mogu rešiti nestašicu stanova. Zato Preporuka Komisije uz Zakon o pristupačnom stanovanju pomaže vlastima da osiguraju ponudu stanova, između ostalog boljim korišćenjem zemljišta i postojećih zgrada, pojednostavljenjem planiranja i izdavanja dozvola i povećanjem ponude pristupačnih i socijalnih stanova.

Evropski parlament je u martu usvojio izveštaj i rezoluciju o krizi stanovanja, a u oktobru je, raspravljao o predlogu Komisije. Malo ko u raspravi o Zakonu o pristupačnom stanovanju osporavao je postojanje krize stanovanja u Evropi. Govornici iz različitih grupacija navodili su mlade koji ne mogu da napuste roditeljski dom, porodice srednje klase istisnute iz gradskih centara i manjak stambenih jedinica. Značajno neslaganje postojalo je oko uzroka krize, a samim tim i oko rešenja.

Zagovornici, uglavnom iz levog centra, levice i Zelenih, fokusirali su se na spekulacije, takozvane „fondove lešinare“ i neregulisani kratkoročni najam. Branili su predlog kao opcioni set alata koji lokalnim vlastima daje pravnu jasnoću za delovanje, a ne kao „obavezu nametnutu iz Brisela“. Jedan govornik je rekao da kratkoročni najam sam po sebi nije problem, ali da je postao „hotelijerstvo iz senke“. Drugi su pak tvrdili da Zakon ne ide dovoljno daleko, pa su tražili obavezujuća ograničenja za investicione fondove, socijalno stanovanje finansirano iz sredstava EU, jaču zaštitu zakupaca i pravu definiciju „pristupačnosti“, koju Komisija nije dala.

Kritičari, pretežno iz desnog centra, desnice i Patriota, uzvratili su da je pravi problem to što se ne gradi dovoljno stanova. Po njihovom mišljenju, Zakon deluje na strani tražnje, a ne ponude. Naglašavali su da kratkoročni najam čini mali deo stambenog fonda i da ograničavanje korišćenja nekretnina običnim vlasnicima ugrožava pravo svojine, na čijoj zaštiti su gotovo svi insistirali. Kao rešenja navodili su brže izdavanje dozvola, manje birokratije i niže troškove gradnje. Snažno su insistirali na supsidijarnosti, jer su mnogi tvrdili da je stanovanje nacionalna nadležnost, kao i da jedan okvir ne može odgovarati različitim lokalnim posebnostima evropskih gradova, dok su neki odbacivali svaku ulogu EU.

Neki iz najekstremnije desnice ovo pitanje su postavili i kao pitanje migracija, a za njegovo rešenje, naravno, navodili ograničenje migracija. To uključuje tvrdnju jednog krajnje desnog poslanika o „37 miliona ilegalnih imigranata“, što je daleko iznad svake zvanične procene.

Da je ovo tema od izuzetnog nacionalnog značaja pokazuje i situacija u Španiji, na koju su se mnogi evroposlanici pozivali. Tamo je, početkom meseca, koaliciona vlada Pedra Sančeza predložila mere koje su usledile posle protesta i pritisaka građana zbog iseljenja 87-godišnje Marikarmen Abaskal iz stana u kojem je živela više od 70 godina, jer nije mogla da priušti povećanje kirije. Demonstranti su zahtevali niže kirije, obustavu prinudnih iseljenja i zabranu kupovine nekretnina već pomenutim „fondovima lešinarima“.

Španska vlada pokušala je da u parlamentu progura nove mere kako bi donekle ublažila posledice stambene krize. Međutim, poslanici su većinom glasova odbili predlog. Pod pritiskom ove krize, ali i drugih problema, Sančez je raspisao vanredne parlamentarne izbore za 29. novembar.

Španija, međutim, nije izolovan slučaj: širom Evrope svedočimo protestima izazvanim socijalnim krizama i poskupljenjem troškova života.

Tema stanovanja značajna je i u Srbiji. Prema dostupnim podacima, Srbija je od 2023. do 2024. godine zauzimala prvo mesto u Evropi po rastu cena stanova, kada su cene po kvadratnom metru porasle za 82,66%. Dodatno, u decembru 2024. godine, u jeku studentskih protesta, tadašnji predsednik Srbije predstavio je program subvencionisanja stanova za mlade, koji je kasnije počeo da se primenjuje.

Da je ova tema visoko prioritetna pokazuje i program Studentske liste, koja je na parlamentarnim izborima 25. oktobra odnela ubedljivu većinu. U segmentu „Srbija raste sa nama“ predstavljeno je „dostupno stanovanje za mlade parove i deficitarne struke“, gde su kao rešenje ponuđeni stanovi sa povoljnim zakupom i otkupom, uz poreske olakšice za mlade porodice i zaposlene u prosveti i zdravstvu, radi rešavanja stambenog pitanja, zasnivanja porodice i ostanka u državi.

Autorka: Anja Jokić