foto: Wikimedia Commons

Pre četiri godine evropska zima počinjala je gotovo svakodnevnim praćenjem procenta popunjenosti skladišta prirodnog gasa. Posle naglog smanjenja isporuka iz Rusije tokom 2022. godine pitanje koliko je gasa ostalo u rezervama postalo je mnogo više od tehničkog pokazatelja. Evropska unija i ovu zimu dočekuje sa skladištima koja su znatno manje popunjena nego prethodnih godina. Prvog oktobra 2026. godine bila su popunjena 72 odsto, što odgovara količini od oko 74 milijarde kubnih metara gasa. Godinu dana ranije popunjenost je iznosila oko 83 odsto. Skladišta su tokom prethodne zime pokrila približno četvrtinu ukupne evropske potrošnje gasa, pa niži početni nivo svakako nije bez značaja.

Ipak, Evropska komisija i evropski operatori gasnih sistema ne očekuju automatski probleme u snabdevanju. Prema zimskom izveštaju Evropske mreže operatora transportnih sistema za gas (ENTSOG), postojeća infrastruktura može da zadovolji potražnju u nizu očekivanih scenarija. Evropa u zimu ulazi sa manjim zalihama, ali istovremeno i sa sistemom koji se značajno promenio od energetske krize 2022. godine. U tome se krije i odgovor na pitanje koliko nam popunjenost skladišta danas zaista govori o energetskoj sigurnosti.

Evropa je promenila način na koji nabavlja gas

Pre energetske krize evropski sistem se u velikoj meri oslanjao na velike i relativno stabilne količine ruskog gasa koje su stizale gasovodima. Posle 2022. godine ta struktura se ubrzano promenila. Izgrađeni su i prošireni terminali za prijem tečnog prirodnog gasa, povećani su kapaciteti između država i otvoreni novi pravci snabdevanja.

Evropski LNG terminali danas raspolažu kapacitetom za regasifikaciju približno 145 milijardi kubnih metara tokom jedne zimske sezone. Taj kapacitet omogućava da se niži nivo skladišta delimično nadoknađuje dodatnim uvozom tokom same zime.

Promenili su se i glavni dobavljači. Evropska unija je tokom 2025. uvezla rekordnih 146 milijardi kubnih metara LNG, dok su Sjedinjene Američke Države obezbedile 58 odsto te količine. Sam američki LNG time je odgovarao približno četvrtini ukupne evropske potrošnje prirodnog gasa. Norveška je istovremeno postala najveći pojedinačni dobavljač gasa evropskom tržištu. Njeni gasovodi danas pokrivaju približno 30 odsto potrošnje EU i Ujedinjenog Kraljevstva.

Evropska unijа je tako tokom nekoliko godina uspela da smanji zavisnost od jednog dominantnog pravca i jednog dobavljača. Ali to ne znači da je postala nezavisna od spoljnog snabdevanja, već se samo promenio oblik te zavisnosti.

Umesto dominantnog oslanjanja na ruski gas koji stiže gasovodima, evropsko tržište sada je mnogo snažnije povezano sa globalnim tržištem LNG. To znači da na cenu i dostupnost gasa u Evropi utiču potražnja u Aziji, proizvodnja u Sjedinjenim Američkim Državama i Kataru, dostupnost brodova, stanje pomorskih puteva i geopolitički događaji hiljadama kilometara daleko od evropskih granica.

Evropska agencija za saradnju energetskih regulatora (ACER) upravo na to upozorava. LNG je povećao mogućnost izbora dobavljača, ali je istovremeno povećao izloženost Evrope svetskom tržištu i promenama cena koje nastaju usled globalnih poremećaja.

Imati dovoljno gasa ne znači imati jeftin gas

Ta razlika je posebno vidljiva ove jeseni.

Evropska komisija početkom septembra nije videla neposredan rizik za fizičku sigurnost snabdevanja, iako su skladišta bila slabije popunjena nego ranijih godina. Kao razloge navela je veću diversifikaciju, povećane mogućnosti za uvoz LNG i nižu tražnju za gasom.

Istovremeno su cene ponovo pod velikim pritiskom. Globalni poremećaji u snabdevanju LNG, posebno oni povezani sa Bliskim istokom, povećali su konkurenciju za raspoložive količine. Početkom oktobra evropska cena prirodnog gasa ponovo se kretala oko 70 i više evra po megavat satu, dok analitičari upozoravaju da niža skladišta ostavljaju manje prostora za reagovanje ako zima bude hladna ili dođe do novih problema u snabdevanju.

Drugim rečima, Evropa je danas otpornija na prekide u snabdevanju, ali to ne znači da je zaštićena od cenovnih šokova. Gas može biti dostupan, a istovremeno toliko skup da posledice osete i industrija i domaćinstva.

Ni veći LNG kapaciteti, međutim, ne čine nivo skladišta nevažnim. Tokom prethodne zime iz njih je obezbeđeno oko četvrtine evropske potrošnje gasa, a posebno su važna u periodima naglog rasta potrošnje. Niža popunjenost zato ne mora da ugrozi snabdevanje ove zime, ali ostavlja manje prostora za reagovanje na duži hladni period ili poremećaje na globalnom tržištu. Istovremeno, veoma nizak nivo rezervi na proleće značio bi da Evropa naredno leto ponovo ulazi u zahtevnu trku za punjenje skladišta.

Evropa danas troši manje gasa

Promena evropskog gasnog sistema nije nastala samo povećanjem ponude.

Potrošnja gasa takođe je manja nego pre energetske krize. Već tokom 2022. godine potrošnja u EU pala je za 55 milijardi kubnih metara, odnosno 13 odsto. Razlozi su bili različiti, od blažeg vremena i promena ponašanja potrošača, preko veće proizvodnje energije iz drugih izvora, do veoma visokih cena koje su smanjile industrijsku proizvodnju.

Važno je zato ne tumačiti svako smanjenje potrošnje kao uspeh energetske efikasnosti. Deo smanjenja zaista potiče iz trajnih promena, razvoja obnovljivih izvora i štednje energije. Deo je, međutim, posledica činjenice da su neke energetski intenzivne industrije smanjile proizvodnju jer je gas postao preskup.

I tokom 2026. godine Međunarodna agencija za energiju očekuje pad evropske potražnje za gasom veći od dva odsto, uz rast proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora i visoke cene prirodnog gasa kao važne razloge. Što je sistemu potrebno manje uvoznog fosilnog goriva za istu količinu usluga, proizvodnje i komfora, to je njegova izloženost spoljnim poremećajima manja.

Srbija pred zimu

Srbija u predstojeću grejnu sezonu ulazi sa 707 miliona kubnih metara gasa u rezervama, raspoređenih između Banatskog Dvora i skladišnih kapaciteta u Mađarskoj. Takve rezerve smanjuju izloženost kratkotrajnim poremećajima i potrebu da se dodatne količine nabavljaju u trenutku kada je potražnja najveća.

Međutim, važna promena u odnosu na period pre energetske krize nije samo količina uskladištenog gasa. Interkonekcija sa Bugarskom omogućila je Srbiji pristup Južnom gasnom koridoru, gasu iz Azerbejdžana i LNG terminalima u Grčkoj. Time je povećan broj pravaca preko kojih gas može da stigne do domaćeg tržišta ako dođe do problema na jednom od postojećih pravaca snabdevanja.

To ipak ne znači da su svi izvori podjednako zastupljeni. Ruski gas i dalje čini najveći deo uvoza Srbije, dok su količine koje dolaze iz alternativnih izvora manje. Zbog toga značaj novih interkonekcija nije samo u gasu koji njima stiže danas, već i u mogućnosti da se u slučaju poremećaja nabavka preusmeri i dopuni iz drugih izvora.

Srbija zato ovu zimu dočekuje sa većim rezervama i više mogućnosti za snabdevanje nego u vreme energetske krize 2022. godine. Dugoročnu otpornost sistema, međutim, neće određivati samo broj gasovoda i količina uskladištenog gasa, već i dostupnost različitih izvora, njihova cena i mogućnost da se potrebne količine obezbede onda kada su zaista potrebne.

Koliko smo onda zaista spremni?

Niža popunjenost evropskih skladišta na početku ove zime zato ne daje potpunu sliku energetske sigurnosti. Evropska unija danas ima više pravaca snabdevanja, znatno veće mogućnosti za uvoz LNG i manju potrošnju nego pre četiri godine. Srbija takođe raspolaže većim rezervama i dodatnim pravcima kojima gas može da stigne do domaćeg tržišta.

Ali iskustvo energetske krize pokazalo je da sigurnost snabdevanja nije samo pitanje da li će gasa biti dovoljno. Važno je odakle gas dolazi, koliko različitih alternativa postoji ako jedan izvor postane nedostupan i po kojoj ceni se potrebne količine mogu obezbediti.

Zato pravi test ove zime neće biti samo da li će skladišta i postojeće isporuke biti dovoljne. Biće to sposobnost evropskog i srpskog gasnog sistema da na hladno vreme, poremećaje u snabdevanju ili skok cena odgovore bez povratka u krizne uslove iz 2022. godine. Upravo ta sposobnost razlikuje kratkoročnu spremnost za jednu grejnu sezonu od dugoročne energetske otpornosti.

Autor: Marko Nedeljković