foto: Progovori o pregovorima

Centar savremene politike i Fondacija Centar za demokratiju su 6. novembra u Evropskoj kući su već tradicionalno 11. put organizovali javno čitanje izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije za 2026. godinu.

Oni koje se prvi put susreću sa događajem "Javno čitanje izveštaja Evropske komisije" mogli bi se s pravom zapitati zašto ima potrebe za time. Odgovor bi ih odmah vratio u 2016. godinu, godinu učvršćivanja radikalske, ali formalno napredne, vlasti koja je u svojim (novim) počecima ometala narodne poslanike u Odboru za evropkse integracije da čuju nalaze tadašnjeg izveštaja Komisije. 

Upravo taj način parlamentarnog rada - neprijateljski, isključiv, agresivan, a opravadan tobož' brigom za narod i državu - prelio se na vladavinu prava, pravosuđe, tržište i vrednosni sistem, te Srbiju zakucao na začelje trke za članstvo u Evropsku uniju, što se oslikavalo nekad više, a nekad menje evidentno na Izveštaj Evropske komisije o Srbiji.

"Odgovorni za ovogodišnji Izveštaj su na izlaznim vratima", poručio je sa govornice u Zmaj Jovinoj 8 Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike, nakon što je rekao da je u čak 4 oblasti zabeleženo nazadovanje.

Međutim, nedavni izbori su prilika da loši ovogišnji nalazi poprave ne za godinu dana, već za šest meseci, ali ne samo da bi briselski kriterijumi bili zadovoljeni, već da bi građani Srbije osetili benefite rada instutucija svoje države, da se osećaju sigurno, slobodno, bez straha, pritiska ili razmišljanja da li će zbog svog mišljenja platiti platom, pozicijom ili, kako se nalažost u ovoj zemlji dešavalo, glavom.

Upravo zbog te prilike, zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, gopodin Džulijan Vasalo, pozdravio je okupljenje rečima "Čak i kad sunce ne sije, deluje sunčano u Beogradu" i nastavio "blizu je dan kada će se Srbija ponovo povezati sa svojom evropskom budućnošću".  

Više sluha za poruke koje šalje Komisija

"Došli ste da slušate pet osoba koje čitaju Izveštaj", obično je tako započinjala svoje obraćanje Jovana Spremo iz YUCOM-a, počela je i ove, mada je dodala da je "ove godine drugačije - više ljudi želi da čuje poruke Evropske komisije". 

Jovana je skrenula pažnju na poslednjih deset dana od pada starog režima. Posle mnogo godina, svedočimo radu institucija, čemu se danas čudimo. To nam govori o posledicama pritiska na insitucije, na pravosuđe u poslednjih 10 godina, što se u novom kontekstu ne vidi. Vrhovno javno tužilaštvo je budno.

Izveštaj je dijagnoza: medijska slika je doprinela nazadovanju ljudski prava dve godine za redom, zabeležen je ograničen rezultat u borbri protiv korupcije, potrebno je popuniti pozicije u pravosuđu i tužilaštvu, pokrenuti reviziju ugovora od javnog značaja, a što se krivičnog gonjenja tiče , potrebno je utvrditi odgovornost za najveće tragedije (pad nadstrešnice u Novom Sadu), ali utvrditi i ko je odgovoran za zaustavljanje procesa gonjenja odgovornih za krivična dela.  

Situacija je toliko alarmanta da je zaključila da čak i ako nova vlada ne bi učinila ništa, izveštaj bi naredne godine bio bolji, zaključila je Jovana. Izbroni razultat je nova prilika za vaspostavljanje podele vlasti u skladu sa zakonom. 

Vrednosno suprotstavljanje Evropskoj uniji

Opšta ocena - nema politilčke volje da se pokaže posvećenost evropskoj integraciji, dok su anti-evropski narativi jasni, prepoznati i locirani u ustima medijski perjanica ove vlasti, ali i ustima članova odlazeće vlade, dok je sahrana Ratka Mladića vrednosno suprotstavljena Evropskoj uniji. Sažeto, jasno, porazno.

Dodatno, izveštaj pocrtava, a Nikola Burazer čita - Upravljanje državom neustavno prepušteno predsedniku republike - nekadašnjem, nepomeniku.

Pritisci na uređivačke politike nezavisnih medija, evidentni nakon objavljenog poziva Vladimira Lučića i Stena Milera, u kojem se razmatra način uticaja na deo medija u Srbiji.

Kineske supersonične rakete

"Situacija je uvek bila loša" - obraća se Marko Savković iz ISAC fonda. Jezik izveštaja je konačno adekvatan i opisuje stanje u Srbiji onakvo kakvo jeste, dodaje odmah potom.

Što se spoljne politike tiče, jasan je blueprint, nastavlja Savković, koji će nova vlast morati da adresira, jednu po jednu stvar. Što se usklađenosti sa spoljnom politikom Evropske unije tiče, ona je na 63 procenta, što je za 4 procenta manje nego prošleg godine. Tako, ulovno rečeno visok procenat je na određeni način fabrikovan zbog mogućnosti retroaktivnog usvajanja spoljnopolitičkih deklaracija. U odnosnu na region, ako se izuzme Bosna i Hercegovina, Srbija je daleko na poslednjem mestu, negde u rangu sa Gruzijom kada poredimo sa drugim kandidatima ili potencijalnim kandidatima za članstvo u Uniji.

Gde se ne usklađujemo? Uglavnom su deklaracije vezane za Kinu, Rusiju, Belorusiju i Iran. Spočitana nam je strateška zavinost od trećih zemalja - kupovina kineskih supersoničnih raketa posebno je apostrofirana, dok se dodeljivanje srpskog državljanstva Rusima po ubrzanoj proceduri kosi sa evropskom praksom.

Jednako važno, potvrđeno je da je iz perspektive Evropske unije sve potpisano u Ohridu 2023. pravno obavezujuće.

Kosmička pravda

Umesto zaključka, Bojana Selaković kooridnatorka Konventa o Evropskoj uniji, podsetila je da je odlazeća vlast uzela moć 2012. godine na obećanju da će uvesti zemlju u Evropsku uniju čim se obračuna sa korupcijom, te ovaj izveštaj simbolično predstavlja neku vrstu njenog diplomskog rada na kraju njenog političkog puta, zbog toga, dodala je Bojana, smatra izlazak izveštaja u ovom trenutku kosmičkom pravdom.

Pravda ili ne, izveštaj jeste dobar presek koji novoj vladi može da predstavlja presek stanja u društvu viđen tuđim, hladnijim i distaciranijim očima, te možda poslužiti kao to do lista, čime bi se sveopšti haos nastavo izbrnom promenom primirio, postao strukturian u borvi za obnovu demokratskih institucija, koje su dugo patile, atrofirale, a koje treba osnažiti da rade posao za koju su osmišljenje, u mandatu koji im je dat, bez emotivnog naboja, striktno po slovu zakona i Ustava Republike.