foto: Magnific

Tokom poslednje decenije, odnosi Srbije i Evropske unije opterećeni su različitim geopolitičkim dešavanjima, kao i dešavanjima na unutrašnjem političkom planu. Od nekadašnjeg frontrunnera u evropskoj integraciji regiona Zapadnog Balkana, Republika Srbija se pomerila u kategoriju posmatrača, dok njeni susedi grabe napred. U određenom trenutku, iz Evrope se gledalo na Srbiju kao na predvodnika regiona odnosno državu koja će među prvima pristupiti Evropskoj uniji. Ipak, to danas nije slučaj.

Kada je u pitanju evropski put Srbije, potrebno je osvrnuti se na svojevrstan „pozitivan period“ evropske integracije. Tokom 2008. godine, potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Naredne godine, dolazi do ukidanja viza i Srbija podnosi zahtev za prijem u članstvo. Početkom 2012. godine, Srbija dobija status kandidata za članstvo, a dve godine kasnije otvoreni su pregovori. Pod pokroviteljstvom Unije zaključen je Briselski sporazum 2013. godine, čiji je cilj bio normalizacija odnosa Beograda i Prištine.

Pregovorački okvir obuhvatao je različita poglavlja, od kojih se posebna pažnja posvećivala Poglavlju 23 usmerenom na pravosuđe i osnovna prava, kao i Poglavlju 24 koje je obuhvatalo pitanja pravde, slobode i bezbednosti. Kada je Srbija u pitanju, posebna važnost pridavana je i odnosima sa Prištinom, što je spadalo u delokrug Poglavlja 35. Do 2020. godine, održano je jedanaest međuvladinih konferencija na kojima je otvoreno ukupno osamnaest pregovaračkih poglavlja, a samo su dva privremeno zatvorena. Te godine, usvojena je nova metodologija vođenja pristupnih pregovora, čime se trideset i pet poglavlja grupiše u šest klastera kako bi se olakšao proces evropskih integracija.

Iako Srbija usklađuje svoj normativni okvir sa evropskim standardima u različitim oblastima, danas se ona neretko klasifikuje kao zarobljena država. U zemlji postoje problemi sa nezavisnim pravosuđem, borbom protiv korupcije, slobodom medija i sigurnošću novinara, kao i samim izbornim procesom. Takođe, nivo usklađenosti spoljne politike Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije je dosta nizak. To je posebno došlo do izražaja od početka rata u Ukrajini, kada je Evropa uvela sankcije Rusiji.

Iako u Srbiji postoji retorika o njenom evropskom putu, tome u prilog ne govori njena spoljna politika koja se zasniva na „četiri stuba“. Pored prijateljskih odnosa sa Rusijom, Srbija teži dobrim odnosima i sa Kinom. Štaviše, tokom 2024. godine stupio je na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini sa ovom zemljom. Srbija se sve više udaljava od demokratskog modela i vrednosti na kojima se zasniva Evropska unija. Stalna kočnica jesu i odnosi sa Prištinom, i pored činjenice da je 2023. usvojen Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa (tzv. Ohridski sporazum).

Srbija je u samo jednoj deceniji, prešla put od predvodnika integracije regiona Zapadnog Balkana u Uniji do zemlje koja se danas nalazi u poziciji pasivnog posmatrača. Sa druge strane, ostale zemlje regiona polako, ali sigurno, se sve više približavaju Evropskoj uniji. Najbrža u tome je Crna Gora koja je tokom 2024. godine dobila pozitivan Izveštaj o proceni ispunjenosti privremenih merila (IBAR) za pregovaračka poglavlja 23 i 24, čime je ušla u završnu fazu pristupanja. Ocenjuje se da je odmah iza nje Albanija koja se nalazi u aktivnoj fazi pregovora otkad je Evropska unija njenu kandidaturu odvojila od kandidature Severne Makedonije.

S obzirom na aktuelnu političku situaciju u Srbiji, sve češće se čuju kritike iz evropskih krugova. Zemlja je sve više udaljena od modela demokratije, a došlo je i do eskalacije nasilja prilikom pojedinih društvenih protesta, što dodatno izaziva zabrinutost Evrope. Odavno se čini da evropska integracija Srbije ostaje samo na nivou političke retorike, te da ne postoji stvarna volja za članstvom. U poslednje vreme, pojedini analitičari upozoravaju da Srbija sve više poprima elemente „turskog scenarija“, kao i da mu je sve bliža. Na posletku, ono što će odrediti dalji spoljnopolitički kurs zemlje, kao i stepen i brzinu evropskih integracija, jesu vanredni parlamentarni izbori zakazani za kraj oktobra ove godine.

Autorka: Sanela Veljković