Otvaranje „zelenog“ klastera – Dokaz o napretku ili nezaslužena nagrada EU za Srbiju?

Srbija je nedavno dobila „zeleno svetlo“ od strane država članica Evropske unije za otvaranje Klastera četiri u procesu pregovora o pristupanju EU i time, posle dve godine potpunog zastoja i usvajanja nove metodologije, konačno napravila novi korak bliže članstvu.

Ipak, odluka država članica EU da ohrabre Srbiju na ovaj način, i pored toga što Srbija formalno-pravno jeste ispunila sve uslove za otvaranje četiri poglavlja u okviru ovog klastera, mnogima se čini kao „preuranjena“, politički motivisana, i „nekritička nagrada“ za zemlju koja nije napredovala u ispunjenju osnovnih vrednosti EU, kao što su vladavina prava i uspostavljanje demokratskih institucija.

Srbija jeste predala sve pregovaračke pozicije, usvojila akcione planove i strategije u oblastima obuhvaćenim Klasterom četiri – Zelena agenda i održiva povezanost, u koji ulaze poglavlja – Transportna politika (14), Energetika (15), Trans-evropske mreže (21) i Životna sredina i klimatske promene (27).

Ipak, države članice EU se odlučuju na korak napred u pregovorima u trenutku kada se u Srbiji održavaju masovni ekološki protesti koji su se našli i u rezoluciji Evropskog parlamenta kojim se osuđuje Srbija, a sa druge strane i pripremaju ustavne reforme koje imaju podršku EU.

Osim interesa EU da signalizira celom Zapadnom Balkanu da se proces proširenja nastavlja, i primeni novu metodologiju, stručna javnost ukazuje i na političke, pa i geopolitičke igre za ove odluke.

Srbiji predstoje predsednički, parlamentarni i lokalni izbori koji će biti važan test demokratičnosti i proces u kome EU želi da zadrži  veću naklonost građana i srpskih vlasti nego što je imaju drugi, u poslednje vreme sve bliži saveznici – Rusija i Kina.

Zamah politici proširenja i potvrda nove metodologije

„Prvo, ovo je način da se pokaže da politika proširenja nije u potpunosti zakočena, imajući u vidu da dve godine nije dolazilo do pomaka ni u Srbiji ni na celom Zapadnom Balkanu. Evropska komisija bi verovatno najviše volela da je mogla da pokaže da politika proširenja ima svoje benefite na primeru Severne Makedonije, međutim zbog činjenice da nisu mogli da odobrovolje Bugarsku za tako nešto, mogli su, eto, u Srbiji da pokažu da se nešto kreće“, kaže za European Western Balkans Strahinja Subotić, programski menadžer i viši istraživač Centra za evropske politike.

On dodaje da Srbija jeste ispunila zakonske osnove za otvaranje ovog Klastera, i da je, sa te strane, opravdano što je EU odobrila otvaranje Klastera četiri.  Osim što EU promoviše politiku proširenja, drugi razlog za „zeleno svetlo“ Srbiji, po oceni Subotića jeste i promocija revidirane metodologije za proširenje, na koju se prešlo pre gotovo dve godine a do sada nije bilo značajnijih koraka na osnovu nove metodologije.

„Ovo je prilika da se opravda revidirana metodologija EU. Delegacija EU u Srbiji stalno ističe da je ovo rezultat primene revidirane metodologije, time EU pokazuje da želi, možda i artificijelno, da stvori vezu između usvajanja revidirane metodologije i otvaranja poglavlja. Ipak, nova metodologija, i mi iz CEP-a to često ističemo, nije iskorišćena do kraja jer se priča svela na klastere a nije iskorišćena najinteresantnija ideja – da se omogući postepeni pristup politikama i institucijama Evropske Unije“, naglašava Subotić.

Marko Savković, programski direktor Fondacije BFPE za odgovorno društvo takođe ističe kao argumente da se otvaranjem Klastera četiri daje podsticaj procesu proširenja, ali i potvrđuje nova metodologija.

„Validni su argumenti da, ako se ne bi otvorio novi klaster, onda ništa dobro ne bismo imali na Zapadnom Balkanu cele ove godine kada je reč o evrointegracijama i nova metodologija ne bi bila primenjena. Otvaranjem se i država čini više obaveznom da uđe u proces evrointegracija“, naglasio je on.

Tajming pred izbore u Srbiji i ekološke proteste

Pored interesa Evropske unije da pokaže da se politika proširenja nastavlja i legitimiše revidiranu metodologiju, u razloge za otvaranje Klastera četiri ubrajaju se i, možda još važniji, politički interesi, kao i okolnosti predstojećih izbora ali i održavanja ekoloških protesta u Srbiji.

Strahinja Subotić podseća da Srbiji predstoje parlamentarni, predsednički i lokalni izbori, najavljeni za početak aprila, koje su države članice EU sigurno imale u vidu pri donošenju odluke o daljim koracima u pregovorima sa Srbijom.

„Evropska unija je svesna da se tokom izbornih godina obično ne dešava puno na implementaciji pravnih tekovina EU i da nisu sada napravili ovaj korak, to bi odložilo i do godinu dana, posle izbora i formiranja nove Vlade. To bi značilo tri godine stajanja u mestu, što je preveliki period i to bi govorilo, ne samo o nama, već bi bio signal da EU nije dovoljno ingeniozna da bilo šta promeni“, naglašava on.

U političkom smislu, Evropska unija je otvaranjem klastera, kako ističe Subotić, „kupila mir“ odnosno prostor da ne bude laka meta tokom potencijalno prljave izborne kampanje u Srbiji.

Tajming za otvaranje Klastera četiri koji se odnosi na životnu sredinu, u trenutku kada se u Srbiji održavaju veliki ekološki protesti, prema oceni Marka Savkovića, samo je „nesrećna koincidencija“ i za Srbiju i za Evropsku uniju, ali je sa druge strane otvoreno pitanje da li je Srbija to zaslužila.

„Pitanje je da li EU time nagrađuje državu kandidata koja, kada su u pitanju osnove pregovora, sve ono što je sadržano u Klasteru jedan, nije načinila potrebne korake. Mi nemamo poboljšanje opštih prilika u društvu na način koji bi ukazivao da se prevazilaze podele, da postoji primat vladavine prava, da se neguje pluralizam i drugačije mišljenje u društvu. Zavladalo je raspoloženje da bi otvaranje značilo nekritičku nagradu“, naglašava Savković.

Ipak, najvažnije je, po njegovoj oceni, kakav signal će EU dati za predstojeće izbore u Srbiji.

„Važno je da EU, onim alatima koji su na raspolaganju, uslovi Beograd da naredni izbori proteknu u, koliko je moguće, fer i demokratskoj atmosferi. Ako želimo da izgledamo kao funkcionalna demokratija jednom kada dođemo na korak do EU, ovi izbori su od ogromnog značaja“, naglasio je Savković.

Srbija bliže EU znači dalje od Rusije i Kine

Osim unutar-političkih okolnosti i odnosa na relaciji Srbija – EU, Strahinja Subotić smatra da je Unija imala i jake geopolitičke razloge da Srbiju zadrži na „evropskom putu“ odnosno da davanjem signala da se ide ka članstvu, EU drži Srbiju dalje od Rusije i Kine.

„Pored Rusije i priče o energetici, tu je i Kina koja je na ovom prostoru sve prisutnija i ovo je definitivno način da EU insistira na implementaciji zakona koji potencijalno mogu naškoditi kineskim interesima, odnosno svim onim firmama iz Kine za koje se smatra da negativno utiču na naše zelene politike“, naglašava on.

Subotić podseća da je Kina napravila najveći iskorak u smislu povećanja prisustva na Balkanu i u Srbiji tokom dve godine kada nije bilo pomaka u procesu pristupanja Srbije EU.

„Kina je iskoristila jedan period nedelovanja, pogotovo tokom pandemije, i pokazala se kao igrač koji može delotvorno da projektuje svoju moć i van svojih granica, i to u onim poljima za koje se to prvobitno nije očekivalo. Ranije se mislilo da će Kina da deluje na polju energetike, infrastrukture, ekonomije, a sad vidimo da se direktno bori za umove i srca građana“, navodi Subotić.

U tom kontekstu on navodi i rezultate različitih anketa koje pokazuju da su građani Srbije najskeptičniji po pitanju ulaska u EU i dodaje da je otvaranje Klastera četiri – „očajnički pokušaj“ EU da to promeni.

Za ekologe – preuranjen potez u politički osetljivom trenutku

Zvezdan Kalmar, koordinator za energetiku Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), koji se direktno bavio pitanjima zakonodavstva u oblastima koje su zahvaćene Klasterom četiri i kroz Nacionalni konvent za Evropsku uniju, smatra da je otvaranje Klastera četiri „preuranjen potez“.

„Bez obzira što smo mi odavno predali pregovaračku poziciju za poglavlja o životnoj sredini i energetici, mislim da je otvaranje Klastera četiri preuranjen potez i jedna vrsta preterano velikog pozitivnog kredita trenutnoj vlasti u politički vrlo osetljivom trenutku“, naglašava Kalmar.

Pod politički osetljivim trenutkom on smatra to što je paralelno sa otvaranjem Klastera, Evropski parlament usvojio rezoluciju kojom se osuđuje Srbija zbog odnosa prema radnicima u Linglongu, ali i ekološkim protestima u Srbiji, odnosno takođe je povezana sa životnom sredinom.

„Ovo je vrlo diskutabilan i simboličan potez upravo zbog tih ekoloških protesta, koji nisu slučajni niti toliko politički motivisani koliko se ukazuje, oni su generisani stanjem životne sredine i svešću javnosti da je naš glas u donošenju odluka po pitanju životne sredine vrlo limitiran ako je uopšte prihvaćen. Zbog toga ovo ima relativnu vrednost“, naglašava Kalmar.

Što se tiče napretka Srbije u oblastima koje su obuhvaćene poglavljima i ispunjenosti uslova za njihovo otvaranje, Kalmar kaže da su ocene EU preterano pozitivne, jer on smatra da uopšte nije primereno otvarati poglavlje 27 dok Srbija nema nikakav monitoring zagađenja vazduha.

„Otvaranje poglavlja 27 bi moralo da bude potpuno uslovljeno uspostavljanjem pouzdanog i detaljnog monitoringa vazduha za celu Srbiju. Za mene je to kriterijum za otvaranje i poglavlja o energetici i saobraćaju jer će tek sa takvim monitoringom moći da se prati napredovanje u ovim oblastima. Sve je pod senkom sumnje dok toga nema“, naglasio je Kalmar.

Članak je objavljen u okviru projekta „Podrška slobodi medija u Srbiji u vezi sa procesom pristupanja EU“, koji se sprovodi u saradnji sa EUROPEUM Institutom za evropsku politiku i uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne predstavljaju stavove EUROPEUM Instituta, niti stavove Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike.

Izvor: European Western Balkans