Promene u energetskoj politici – novi okvir za privredni razvoj Srbije

Niz odluka donetih tokom jula meseca 2020. godine stvaraju novi okvir za privredni razvoj Srbije. Ovde dajemo pregled ključnih događaja i odluka, vezanih pre svega za energetsku politiku, uz kratki osvrt na značaj novih okolnosti za privredni razvoj Srbije, kako u ovom trenutku tako i u periodu neposredno posle epidemije COVID-19.

Evropska unija je 21. jula usvojila budžetski okvir do 2027. godine od 1.074,3 milijardi evra i posebni Fond za obnovu (Recovery Fund) odnosno „Nova generacija EU“ (New Generation EU – NGEU) od 750 milijardi evra.

Očekuje se da Fond za obnovu bude finansiran emitovanjem dugoročnih obveznica EU sa dospećem do 2058. godine. Isto tako, predviđaju se fiskalni mehanizmi za isplatu tih obveznica što uključuje: porez na plastični otpad, pogranični porez za izravnanje intenziteta emisije ugljen-dioksida u nacionalnom proizvodu (od 2022. godine), poreze na digitalne usluge i novi sistem za trgovinu pravima emisije ugljen-dioksida (New EU ETS), kako i neke druge nespecificirane mehanizme.

Imajući u vidu da trgovina sa Evropskom Unijom čini preko 60% spoljne trgovine Srbije, a da je karbon intezitet nacionalnog proizvoda Srbije nekoliko puta veći od proseka EU, uvođenje pograničnog poreza za izravnanje karbon intenziteta može imati dramatične efekte za privredu Srbije i buduća ulaganja u Srbiji.

Ruska Federacija je dala izjavu kojom se protivi uvođenju ovih fiskalnih mehanizama ali i preporuku svojim preduzećima da se pripreme za novi trgovački režim. Od ranije je poznato da bi neki carinski oblik mogao biti primenjen radi smanjenja emisija ugljen-dioksida. To pitanje je bilo raspravljano i u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i u okviru pregovora Konvencije UN o klimatskim promenema (UNFCCC) i naročito primene UNFCCC Pariskog Sporazuma iz 2015. godine.

U paralelnom razvoju situacije, Svetska trgovinska organizacije je dala pravo Ruskoj Federaciji da zahteva izmene uvoznih ograničenja koje je EU uvela za đubriva i neke druge energetski intenzivne proizvode iz Ruske Federacije. Imajući u vidu znatno poboljšanje u ekonomiji obima, kvalitetu i energetskoj efikasnosti ovih industrija u Ruskoj Federaciji, u kontekstu carinskog režima koji uključuje i carine srazmerne karbon intenzitetu, moglo bi doći do znatnog uvećanja trgovine između Ruske Federacije i Evropske Unije u oblasti energetski intenzivnih proizvoda. Ovo, moguće, implicira i znatno povećanje rečno-morskog transporta na Dunavu. Kada bi Srbija obnovila sposobnosti brodogradnje i ponovo osposobila postojeće luke za ovu svrhu, korist za privredni razvoj Srbije bi mogla biti vrlo velika.

Sekretarijat Energetske Zajednice je objavio prvi izveštaj o ispunjenosti ključnih materijalnih obaveza iz Ugovora o Energetskoj zajednici iz 2005. godine. Situacija na koju ukazuje ovaj Izveštaj je bila predviđena u detaljnoj analizi Evropskog pokreta iz 2013. godine koja je kasnije objavljena i u okviru studije same Energetske zajednice.

Posle niza elektrana koje su usled prevelikih emisija supstanci koje su opasne po život i shodno Ugovoru o Energetskoj zajednici već zatvorene u Rumuniji, Bugarskoj i Hrvatskoj, sada se predviđa zatvaranje objekata u Srbiji, Kosovu, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. Jednu osminu ili oko hiljadu megavata elektrana na lignit bi trebalo zatvoriti do 2023. godine. U ovim zemljama postoje pretpostavke da bi se deo postojećih elektrana ipak mogao osposobiti za dalji rad. Istovetna očekivanja sa istovetnim argumentima su bila viđena prethodnih godina u Rumuniji, Bugarskoj i Hrvatskoj.

Imajući u vidu da uklanjanje oksida sumpora i azota iz izduvnih gasova elektrana znatno uvećava troškove proizvodnje električne energije i povećava emisiju ugljen-dioksida za istu količinu korisne energije, može se jednostavno zaključiti da je makroekonomski i spoljnopolitički rizik ovakvog poduhvata preteran za privredu Srbije. Nedavno je i veliki komercijalni investitor napustio projekat nove elektrane na Kosovu koja je bila projektovana uz unekoliko napredniju tehnologiju od postojećih objekata u regionu.

Izmena trgovinskog režima sa Evropskom unijom, problemi sigurnosti snabdevanja energijom i uticaj novih trgovinskih odnosa na tranzitni saobraćaj stvaraju novi okvir za promenu političkih odnosa u regionu. Ekonomski odnosi unutar Srbije, trgovina sa Bosnom, Crnom Gorom, Kosovom, Severnom Mekedonijom, Hrvatskom i Albanijom dobijaju potpuno novu dimenziju.

Energetska intenzivnost je bitna karakteristika privrede Srbije. Visok nivo produktivnosti, upotreba raspoloživih mineralnih resursa (litijum, bakar, aluminijum, cement, i drugo) i efikasan transport, a naročito železnički tranzit i pretovar u lukama se jedino mogu ostvariti uz znatnu potrošnju električne energije. Na primer, da li će nedavna odluka velikog komercijalnog investitora da nastavi ulaganja u buduću proizvodnju litijuma u Srbiji imati minimalne ili vrlo velike ekonomske efekte za Srbiju, suštinski zavisi od sposobnosti energetskog sistema Srbije da obezbedi veliku količinu jeftine bazne obnovljive električne energije.

Ratifikacija Ugovora o Energetskoj zajednici je u Srbiji stupila na snagu 27. jula 2006. godine: pre 14 godina. Problem koji je tada bilo teško uočiti, ali relativno lako rešiti, sada je lakše uočiti ali je potreban znatno veći napor da bi se primenilo primereno rešenje. Izbor koji stoji pred novom Vladom Srbije je kritičan i skoro jednoznačan.

Prva opcija je zadržati postojeću razvojnu paradigmu u energetici i saobraćaju uz povećani uticaj na životnu sredinu i zdravlje, povećanu emisiju ugljen-dioksida i skromnu produktivnost. To znači propustiti prilike da se bitno poveća stepen prerade mineralnih sirovina, razvije industrija i umnogostruči tranzitni saobraćaj. Pogoršali bi se trgovinski odnosi razmene sa Evropskom unijom i produbilo dugoročno siromaštvo, što bi stvorilo uslove za produženje pomoći Evropske unije Srbiji kao siromašnoj zemlji, ali smanjilo prilike za pristupanje Evropskoj uniji.

Druga opcija je otvoriti potpuno novu perspektivu razvoja obnovljive energije u velikim razmerama i stvoriti temelj za snažnu izvoznu industriju i znatno uvećanje tranzitnog saobraćaja. Mineralni resursi Srbije, opremljeni obnovljivom energijom, bi dobili novu dimenziju konkurentnosti. Tek tada se stvara prilika za investicije u uređenje teritorije i intenzivnu automobilsku industriju, industrije čelika, brodova, hrane, nameštaja i svega drugog. Ovo omogućava zapošljavanje velikih razmera i poboljšanje kvaliteta života stanovništva.

Izvor: European Western Balkans