foto: Vox España

Od Evropskog parlamenta do sudnice – šta se dogodilo?

Marin Le Pen, liderka francuske krajnje desnice i predsednica stranke Nacionalno okupljanje (Rassemblement National), osuđena je krajem marta ove godine na četiri godine zatvora, od čega dve godine uslovno, zbog pronevere sredstava Evropskog parlamenta. Pored toga, izrečena joj je novčana kazna od 100.000 evra i zabrana obavljanja javnih funkcija u trajanju od pet godina, što je isključuje iz trke za predsedničke izbore 2027.godine. Le Pen je proglašena krivom za organizovanu i sistemsku zloupotrebu evropskih sredstava u periodu od 2004. do 2016. godine, dok je bila poslanica u Evropskom parlamentu. Pored nje, osuđeno je i dvanaest parlamentarnih asistenata zbog primanja sredstava za fiktivne poslove i saučesništva u proneveri. Sud u Parizu je utvrdio da su sredstva, namenjena za plate asistenata u Evropskom parlamentu, preusmeravana za finansiranje domaćih operacija stranke, što je strogo zabranjeno pravilima EU o trošenju sredstava. Njena partija osuđena je da plati dva miliona evra kazne zbog pronevere 4,1 milion evra iz fondova Evropskog parlamenta. Tokom izricanja presude, Le Pen je demonstrativno napustila sudnicu, dok sudija još nije završila sa izlaganjem. Apelacioni sud u Parizu saopštio je da su do sada podnete tri žalbe na presudu, ne navodeći ko je podnosilac istih. U saopštenju je potvrđeno da će Apelacioni sud doneti odluku o žalbama tek sredinom 2026. godine. Da li će njen pravni tim uspeti da preinači presudu tokom žalbenog procesa i ipak omogući liderki desnice da se kandiduje ostaje pitanje.

„Je suis Marine“ - reakcije u Francuskoj i svetu

Le Pen je nedugo nakon presude govorila za televiziju TF1 na kojoj je izjavila da je odluka o njenom kažnjavanju politički motivisana, sa ciljem zabrane njenog kandidovanja na izborima 2027. godine. Takođe, smatra da je ovim činom narušena vladavina prava u Francuskoj kao i da su se sudije služile metodama koje koriste autoritarni režimi. Navodi da će ovakav ishod uticati na milione glasača kojima je uskraćeno pravo da izaberu kandidata kojeg podržavaju, no uprkos tome izjavljuje da se neće povući iz političke arene. U samom intervju primetna je njena „ogorčenost“, kako je i sama navela, no pored toga pažnju privlači način prenošenja poruke o „nastavku borbe“. Baš onako kako to rade populistički lideri širom sveta, Marin je uverevala svoje birače da će se boriti za njihova prava, kao što se borila i prethodnih 30 godina, te tom retorikom sebe predstavila kao žrtvu elitističkih krugova. Uprkos komentarima da je ovo njena „politička smrt“, postoji verovatnoća da će njena popularnost samo porasti, slično scenariju u Sjedinjenim državama nakon atentata na sadašnjeg predsednika Trampa. Glasači tradicionalno pružaju podršku populistima, onima koji su doživeli neku vrstu nepravde, uz narative o „eliti koja je protiv naroda“ insistirajući na tome da predstavljaju glas običnog naroda. Le Pen se uklapa u ovaj model, koji očigledno snažno mobiliše glasače, imajući u vidu da trenutne ankete pokazuju njenu verovatnu pobedu u prvom krugu predsedničkih izbora.

Podrška je stigla od gotovo svih suverenističkih lidera Evrope, a i sveta. Među prvima se oglasio mađarski premijer Viktor Orban koji je na društvenoj mreži „X“ izjavio kratak status „Je suis Marin“ čime je želeo da istakne da su svi suverenistički lideri na meti. Nedugo zatim oglasio se i zamenik premijera Italije, Mateo Salvini, izjavivši da „oni koji se plaše presude birača često se sklanjaju iza sudskih presuda“ kao i da je krajnji cilj Marinino uklanjanje sa političke scene. Podrška nije izostala ni od predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika, koji još jednom istakao da podržava njenu posvećenost jačanju suvereniteta naroda i borbu protiv globalizma kroz očuvanje tradicionalnih hrišćanskih i porodičnih vrednosti. Dodik se i sam nalazi u vrlo sličnoj situaciji, kako ga je u martu sud Bosne i Hercegovine osudio na godinu dana zatvora i šestogodišnju zabranu bavljenja politikom zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH. Ne iznenađuje ni snažna podrška predsednika SAD-a, Donalda Trampa, koji je uporedio trenutnu osudu Le Pen sa njegovim teškoćama tokom kandidature iako je prema anketama bio vodeći kandidat.

Lov na veštice novog doba?

Ova sudska presuda ukazuje da nedavna kriza u Rumuniji, usled odbijanja kandidature desničarskog kandidata Đorđeskua, nije izolovan slučaj te da je pravosuđe neretko na drugoj strani vage u odnosu na politiku. Da li se sudske presude u nekim slučajevima koriste kao sredstvo za eliminaciju političkih protivnika ili se sudovi samo služe načelom jednakosti zakona?

Za početak, presuda Le Penove proizilazi iz oštrog zakona koji je Francuska donela 2016. godine kako bi prevazišla dugogodišnju popustljivost prema korumpiranim političarima, uključujući i Žak Širaka. Takođe, ona nije jedina država koja neguje ovakve zakone, i koja je spremna da bez obzira na podršku određenoj ličnosti, zauvek zapečati njenu karijeru. Međutim, u dosadašnjim primerima ovakvi zakoni primenjivali su se isključivo na slučajeve teških povreda demokratskih tekovina. Na primer, bivši predsednik Brazila, Žair Bolsonaro, osuđen je zbog iznošenja neistina o integritetu glasačkog sistema koji ga je zbacio 2022. godine, nakon čega je pokušao i državni udar. (Economist, april 2025.)

Prekršaji za koje se Marin Le Pen tereti nisu zločini istog reda i ne podrazumevaju duboko podrivanje demokratskih tekovina kao što su ograničavanje slobode medija i izražavanja, manipulacija izbornim procesima, politizacija državnih institucija i sve ono što negativno utiče na život građana. Pronevera dodeljenih sredstava i lažiranje po tom pitanju nije čestit potez liderke francuske desnice i ona treba biti kažnjena odgovarajućom presudom. Međutim, zabrana njenog bavljena politikom predstavljala bi ozbiljan presedan koji bi mogao dovesti do demokratskog deficita u Francuskoj, jer bi biračima bila uskraćena mogućnost da glasaju za kandidata kojeg podržavaju. Konačno, ukoliko se uzmu u obzir trenutne ankete (34-27% za Le Pen), ova odluka ostaviće milione glasača izneverenim, što može prouzrokovati nemire i društvene podele u Francuskoj.  

Sa druge strane, stranka Nacionalno okupljanje ne mora nužno biti gubitnik usled ove presude jer određeni broj članova nije umešan u dešavanja iz Evropskog parlamenta. Džordan Bardela, lider Marinine partije, proteklih godina istakao se kao snažna figura koja ima potencijal da konačno dovede suvereniste na vlast. Dvadesetdevetogodišnji Bardela ističe da sve duguje partiji, te je veoma je lojalan Le Pen koja mu je bila uzor dugi niz godina. Međutim, da li je Francuska zaista spremna za svog najmlađeg predsednika i da li će glasači desnice lako „pustiti niz vodu“ čuvenu Marin?

Autorka: Vanja Paraušić