Ka standardima koji će omogućiti podizanje kvaliteta životne sredine i unaprediti kvalitet života stanovništva
Arhiva: U fokusu

Ka standardima koji će omogućiti podizanje kvaliteta životne sredine i unaprediti kvalitet života stanovništva

03.06.2015.

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, u intervjuu za mesečni bilten „Progovori o pregovorima“ govori o dosadašnjem procesu pregovora o pristupanju u Poglavlju 27 (Životna sredina), narednim koracima i planovima, te budućim izazovima i obavezama koje Ministarstvu donosi proces usklađivanja sa standardima EU u oblasti životne sredine.

BOŠ: Pregovarački proces u oblasti zaštite životne sredine (Poglavlje 27) započeo je analitičkim pregledom usklađenosti zakonodavstva Republike Srbije sa propisima EU održavanjem sastanaka za eksplanatorni skrining u septembru i bilateralnog sastanka u novembru prošle godine. Kako ocenjujete tu prvu fazu u procesu pregovora kada je u pitanju Poglavlje 27? Kada očekujete izveštaj Evropske komisije (EK) koji će dati ocenu stanja u oblasti životne sredine u Srbiji?


Ministarka prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković: Delegacija Republike Srbije je na bilateralnom skriningu dala prikaz: usaglašenosti nacionalnog pravnog sistema u konkretnim oblastima, statusa implementacije EU propisa, postojećih administrativnih kapaciteta, osnovnih nedostataka, kao i planova u pogledu izrade detaljnih planskih dokumenata, koji će omogućiti precizne procene troškova i definisanje tranzicionih perioda. Procena EK je da je Delegacija Republike Srbije prikazala izuzetno dobro poznavanje pravnih tekovina EU, kao i predstojećih koraka. Informacije koje su dostavljene EK pisanim putem i informacije koje su predstavljene tokom pet dana sastanka ocenjene su kao dobre i jasne. Prema iskustvima zemalja koje su prošle ovu fazu procesa, očekuje se da će EK devet meseci nakon održanog bilateralnog skrininga dostaviti Izveštaj o skriningu.

BOŠ: Šta očekujete kao glavne preporuke Evropske komisije i uslove (merila) za početak pregovora Srbije u Poglavlju 27?

Ministarka prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković: U pogledu statusa usklađenosti i ocene ukupnog napretka u ovoj oblasti, EK smatra da je Srbija na dobrom putu, i da predstavlja jednu od najbolje pripremljenih država kandidata u regionu. Polazeći od toga, na zahtev EK u toku je izrada Post skrining dokumenta koji će sadržati detaljan prikaz transpozicije i implementacije: strateški okvir za punu transpoziciju i implementaciju direktiva, preliminarne rokove pune implementacije EU propisa u ovom poglavlju, posebno za direktive koje zahtevaju velika ulaganja kao i izvore finansiranja implementacije. Te informacije će pokazati spremnost Srbije u procesu pristupanja i uticaće na ocenu EK u Skrining izveštaju.

BOŠ: Poglavlje o zaštiti životne sredine u pregovorima sa EU jedno je od najvažnijih, a pre nekoliko godina je procenjeno da bi prilagođavanje standardima EU u toj oblasti koštalo preko deset milijardi evra. Da li su rađene nove procene finansijskog opterećenja proce-sa pregovora u Poglavlju 27, i da li je došlo do nekih promena u pogledu troškova usklađivanja sa standardima EU u oblasti životne sredine?

Ministarka prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković: U okviru izrade Post skrining dokumenta u toku je revizija prvih preliminarnih procena troškova usklađivanja sa standardima EU u oblasti životne sredine. U okviru IPA projekta predviđena je izrada Specifičnih planova implementacije za direktive koje zahtevaju velika finansijska ulaganja, koji će dati detaljan prikaz troškova za svaki od tih propisa.

BOŠ: Proces pregovora u okviru ovog poglavlja podrazumeva da Srbija u potpunosti prenese u svoje zakonodavstvo regulativu EU iz oblasti zaštite životne sredine, i istu u celosti i dosledno primenjuje. Do sada je jedan broj direktiva EU prenet u domaće zakonodavstvo. Međutim, u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2014, konstatuje se da je ostvaren skroman napredak u pogledu usklađivanja i sprovođenja acquis-a u oblasti životne sredine i klimatskih promena. Šta je u međuvremenu urađeno, i koji su najveći izazovi u narednom periodu? Da li očekujete bolju ocenu u narednom Izveštaju o napretku za 2015?

Ministarka prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković: Kada govorimo o procesu transpozicije EU propisa u nacionalnom zakonodavstvo, u periodu od septembra 2014. do maja 2015, doneseni su sledeći zakoni: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o industrijskom zagađenju. Kada je reč o implementaciji EU propisa, oblast životne sredine zahteva značajne infrastrukturne investicije, i istovremeno direktno utiče na različite sektore privrede i društva (poljoprivredu, industriju, trgovinu, energetiku itd.), što nameće potrebu za jasnom nacionalnom politikom, posebno u domenu planiranju dinamike za implementaciju i finansiranja. Upravo iz navedenih razloga, ovo je jedno od poglavlja za koje država kandidat pregovara tranzicione periode, odlaganje obaveze primene konkretnog EU propisa na određeno vreme, a u skladu sa planom implementacije, koji argumentuje zbog čega u novoj članici nije moguće primeniti određene standarde i zahteve sa momentom pristupanja. Najčešće je reč o finansijskim razlozima i vremenu potrebnom za uspostavljanje sistema.

U oblasti klimatskih promena u prethodnom periodu izrađen je prvi nacrt zakonske regulative koja je potrebna za sprovođenje monito-ringa, izveštavanja i verifikacije potrebne za Sistem trgovine emisionim jedinicama, koja je utvrđena Direktivom 29/2009/EC. Pored toga započeta je realizacija aktivnosti na pripremi zakonodavnog i institucionalnog okvira za sprovođenje Uredbe 525/2013/EC, dok bi izrada Strategije borbe protiv klimatskih promena, sa akcionim planom trebala započeti u septembru 2015. godine. Republika Srbija je izradila i tokom juna će dostaviti svoja Nameravana nacionalno utvrđena smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime. S obzirom da su ovo bili osnovni zahtevi od strane EK u oblasti, verujemo da će navedene aktivnosti implicirati bolju ocenu u narednom izveštaju.

BOŠ: Nedavno je izmenjen Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Rok za izdavanje integrisanih dozvola je pomeren do 2020. Na koji način će Ministarstvo obezbediti primenu ovog Zakona? Na koji način će biti rešen problem sa kojim se suočavaju operateri koji ne mogu da pribave traženu dokumentaciju?

Ministarka prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković: Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine transponovana je jedna od najzahtevnijih direktiva koja je deo današnje Direktive o industrijskim emisijama. Ministarstvo danas obezbeđuje primenu ovog zakona na taj način što se i sprovođenjem svih ostalih zakona iz oblasti zaštite životne sredine upravo prati usklađenost i sa odredbama pomenutog zakona. To su oblasti zaštite vazduha, voda, upravljanje otpadom, zaštita od buke i drugi. Da bi se radpostojećih postrojenja u Republici Srbiji, koja podležu izdavanju integrisane dozvole, uskladio sa odredbama ove Direktive potrebno je izvršiti određene rekonstrukcije na postojećim postrojenjima, za šta su potrebna velika materijalna ulaganja od strane industrije kao i vreme da se to sprovede. Obavezom primene najboljih dostupnih tehnika, pri projektovanju novih postrojenja, kao i pri rekonstrukciji postojećih postrojenja ispunjavaju se standardi EU. U ovom trenutku, jedan od najvažnijih dokumenata za industriju je definisanje akcionih planova za postrojenja, koji će sadržati potrebne mere, vreme za njihovo sprovođenje i finansijska sredstva za njihovo sprovođenje. Ovi planovi su i sastavni deo svake integrisane dozvole. Obzirom da ova dozvola objedinjuje uslove koje propisuju i drugi nadležni organi i organizacije. Operateri moraju posedovati i dokumentaciju koja potvrđuje da je rad njihovih postrojenja usklađen i sa odredbama drugih zakona, kao što je na pr. Zakon o vodama, Zakon o planiranju i izgradnji (projekti izvedenog stanja), Zakon o zaštiti od požara i mnogi drugi. Postrojenja moraju posedovati neophodnu dokumentaciju i mnogi operateri su ušli u procedure za njihovo dobijanje. I oni operateri koji su dobili integrisanu dozvolu dopunjavali su svoje zahteve potrebnom dokumentacijom.

BOŠ: Industrijsko zagađenje predstavlja jedan od najvećih problema u zaštiti životne sredine u Srbiji. Zavisnost od fosilnih goriva u proizvodnji električne energije veliki je izazov za Srbiju, posebno ako se ima u vidu da je strateško opredeljenje EU dekarbonizacija energetskog sektora. Pored Direktive o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja u domaće zakonodavstvo treba transponovati i primeniti Direktivu o velikim ložištima i Direktivu o industrijskim emisijama. Šta Ministarstvo konkretno preduzima u ovoj oblasti? Dokle se stiglo u procesu transponovanja Direktive o velikim ložištima? Na koji način će Ministarstvo pomiriti interese i potrebe energetskog sektora sa obavezama prema EU?

Ministarka prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković: Ciljevi energetske politike EU do 2020. godine su: 20% energije iz obnovljivih izvora, 20% povećanje energetske efikasnosti, 20% smanjenja emisije sa efek-tom staklene bašte, 10% učešća biogoriva u ukupnoj potrošnji benzina i dizela. Principi održivog razvoja u energetskom sektoru sadržani su u svim strateškim dokumentima u oblasti životne sredine u Republici Srbiji: Nacionalnom programu zaštite životne sredine, Strategiji održivog razvoja, Strategiji održivog korišćenja prirodnih resursa, Strategiji čistije proizvodnje kao i Strategiji upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine.
Primena efikasnih tehnologija korišćenja fosilnih goriva sa smanjenom emisijom u životnu sredinu, povećano korišćenje obnovljivih resursa kao i povećanje energetske efikasnosti su aspekti u cilju dekarbonizacije energetskog sektora na kojima će Ministarstvo raditi.

Sektor za zaštitu životne sredine u okviru Ministarstva trenutno radi na transponovanju Direktive o velikim ložištima (LCPD) i Direktive o industrijskim emisijama (IED), tako što je formirana radna grupa čiji su članovi predstavnici našeg i Ministarstva rudarstva i energetike kao i drugih relevantnih institucija, i koja ima za zadatak da do kraja 2015. godine izradi tri nova podzakonska akta koja se odnose na emisije zagađujućih materija u vazduh. U pitanju su: uredba koja će propisati granične vrednosti emisija iz velikih, malih i srednjih postrojenja za sagorevanje (ložišta), uredba koja će propisati granične vrednosti emisija iz stacionarnih izvora zagađivanja i uredba koja će propisati merenje emisija zagađujućih materija u vazduh.

Transpozicija Direktive o velikim ložištima (LCP direktiva 2001/80/EC) biće kroz usvojenu Uredbu o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje. Poglavlje III Direktive o industrijskim emisijama (IED 2010/75/EU) koje se odnosi na velika postrojenja za sagorevanje Ministarstvo planira da transponuje do jula 2017. godine kroz izmene Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje. Pri izradi dokumenata, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine vodiće aktivni dijalog sa svim zainteresovanim stranama, relevantnim ministarstvima, Agencijom za zaštitu životne sredine, privredom i nevladinim sektorom, i u tom smislu, Ministarstvo će se potruditi da se donese najbolje moguće rešenje.

BOŠ: Usvajanje pravnih tekovina EU u oblasti zaštite životne sredine, kao i njihovo sprovođenje, predstavlja veliki izazov za lokalne samouprave u Srbiji. Očigledno je da na lokalnom nivou uprave nedostaju kapaciteti za kvalitetnu primenu evropskih standarda. Kako ocenjujete saradnju Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine sa lokalnim samoupravama?

Ministarka prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković: Saradnja Ministarstva i lokalnih samouprava se uspešno sprovodi uz podršku ENVAP projekta (organizovane su radionice na kojima je predstavljen proces pristupanja EU predstavnicima lokalnih samouprava, predstavljen Priručnik za proces pregovora sa EU za Poglavlje 27). Takođe se u narednom periodu planira uključi-vanje predstavnika lokalne samouprave u izradu Post skrining dokumenta. Uporedo sa navedenim aktivnostima predstavnici lokalnih samouprava učestvuju u radionicama koje Ministarstvo organizuje uz podršku TAIEX projekta i koje se uglavnom odnose na implementaciju pojedinih EU propisa. Potrebno je i navesti da će u narednom periodu biti unapređen sistem dostupnosti informacija vezano za Poglavlje 27 kroz novo softversko rešenje koje je Ministarstvo uvelo uz podršku ENVAP projekta i koje će kroz komponentu “ Public face“ – Javno dostupne informacije, biti namenjen javnosti u pogledu dostupnosti dokumenata koja se odnose na proces Pregovaranja sa EU u oblasti životne sredine. U okviru IPA programa, tokom 2016. godine planirana je izrada Akcionog plana razvoja administrativnih kapaciteta koji bi obuhvatao i kapacitete na lokalnom nivou.

BOŠ: Krajem 2014. osnovan je Nacionalni savet za klimatske promene. Ovo savetodavno telo okuplja predstavnike državnih i naučnih institucija. U njemu nema predstavnika civilnog druš-tva. Da li mislite da saradnja sa civilnim društvom doprinosi unapređenju sistema zaštite životne sredine u Srbiji. Kako biste ocenili komunikaciju Ministarstva sa zainteresovanom javnošću u procesu pregovora sa EU?

Ministarka prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković: Prema Odluci o obrazovanju Nacionalnog saveta za klimatske promene, među zvanično imenovanim članovima Saveta, a na zahtev Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, je i predstavnik Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom. Pored toga, članom 4. predmetne Odluke propisano je da će Savet, u cilju efikasnijeg rada, obrazovati timove i radne grupe i uključivati u rad, između ostalog, i predstavnike organizacija civilnog društva. Pored toga: predstavnici civilnog društva uključeni su u radne grupe za sprovođenje projekata u oblasti klimatskih promena (projekat uspostavljanja Sistema trgovine emisijama gasova sa efektom staklene bašte, izrada Druge nacionalne komunikacije i Prvog dvogodišnjeg ažuriranog izveštaja), koji podrazumevaju izradu potrebnog zakonodavstva i nacionalnih strategija i izveštaja; tokom maja i juna 2014. i 2015. godine organizovane su radionice u Novom Sadu, Tari, Nišu i Boru u saradnji sa organizacijama civilnog društva, a u cilju jačanja saradnje sa ovim delom zainteresovane javnosti, kao i podizanja opšte svesti o problemu klimatskih promena i predstavljanja aktivnosti Ministarstva. S obzirom na prethodno, evidentno, je da Ministarstvo pridaje posebnu pažnju saradnji sa civilnim društvom u oblasti klimatskih promena.

BOŠ: Na kraju, šta članstvo u EU znači za životnu sredinu u Srbiji i njene građane? Kako biste vi ukratko objasnili građanima i građankama Srbije zašto je važno Poglavlje 27?

Ministarka prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković: Zaštita životne sredine je pojedinačna i opšta potreba i neophodan osnov za funkcionisanje ljudske i svih drugih prirodnih zajednica. U vreme značajnih klimatskih promena, značajnog zagađenja životne sredine i povećane svesti ljudi o nužnosti njene zaštite neophodno je dostići određene standarde koji će omogućiti podizanje kvaliteta životne sredine i unaprediti kvalitet života stanovništva. Oblast životne sredine je u stalnom razvoju pa se shodno potrebi pravnog regulisanja ove oblasti obim EU propisa konstantno povećava, što zahteva stalno praćenje razvoja EU zakonodavstva radi usaglašavanja sa domaćim propisima. Istovremeno ovo poglavlje je jedno od najskupljih, najkompleksnijih i najkomplikovanijih za proces pregovora jer direktno utiče na različite sektore privrede i društva.

Intervju pripremili Danijela Božović i Mirko Popović