Čekajući Samit u Poznanju – Četiri godine saradnje
Arhiva: Važno je

Čekajući Samit u Poznanju – Četiri godine saradnje

17.09.2018.

Iako su mnogi sa sumnjom gledali na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel, niko ne može da ospori da je Berlinski proces pružio neke konkretne i opipljive rezultate kao što su: osnivanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih, Stalnog sekretarijata Komorskog investicionog foruma, Naučne fondacije Zapadnog Balkana. Međutim, i pored ovoga, neophodno je Berlinski proces i njegove rezultate približiti građanima i ukazati im na koristi od ove inicijative.

Berlinski proces predstavlja diplomatsku inicijativu koja je pokrenuta 2014. godine sa ciljem pružanja podrške procesu evropskih integracija šest zemalja Zapadnog Balkana. Nedugo nakon izjave predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera da za vreme njegovog mandata neće biti novog proširenja Unije, nemačka kancelarka Angela Merkel inicirala je pokretanje Berlinskog procesa, kako bi se ojačala ekonomska, politička i socijalna saradnja među državama regiona. Samitom u Berlinu 2014. godine otpočela je ideja da se doprinese pomirenju kroz rešavanje postojećih bilateralnih sporova.

U okviru Procesa do sada su pokrenuti projekti u oblasti transporta i infrastrukture, ekonomskog povezivanja, omladinske i poslovne saradnje, kao i saradnje civilnih društava zemalja Zapadnog Balkana. Ova inicijativa je uticala i na uspostavljanje međuvladine saradnje putem mehanizama koji su nastali tokom trajanja inicijative kao što su: Regionalna kancelarija za saradnju mladih (Regional Youth Cooperation Office ‒ RYCO), Investicioni forum privrednih komora Zapadnog Balkana i Fond za Zapadni Balkan.

Od Berlina do Londona

Samitom predstavnika šest zemalja Zapadnog Balkana (Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Kosovo* i Makedonija), kao i predstavnika Evropske unije u Berlinu 2014. godine formalno je pokrenuta inicijativa Berlinski proces. Na ovom samitu je potpisana Završna deklaracija o namerama i ciljevima Procesa u kojoj su reforme, rešavanje bilateralnih sporova i jačanje saradnje država regiona istaknute kao glavne teme. Pored nabrojanih zemalja Zapadnog Balkana na ovom Samitu učestvovali su i predstavnici Nemačke, Austrije, Slovenije kao i Evropske unije.

Naredne, 2015. godine, Samit EU i Zapadni Balkan održan je u Beču. Novina u odnosu na prvu godinu je to što se ovog puta uključilo i civilno društvo, kao i predstavnici poslovne zajednice. Tako je na marginama Samita održan Poslovni forum i Forum civilnog društva. Glavne teme Samita u Beču bile su zapošljavanje, bilateralni sporovi i sloboda izražavanja. Tokom Samita dogovoreno je osnivanje Fonda za Zapadni Balkan, a inicirano je i osnivanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO). Usvojena je takođe i Agenda povezivanja (Connectivity Agenda), koja ima za cilj da unapredi povezanost zemalja Zapadnog Balkana i EU kroz pripremu i finansiranje regionalnih infrastrukturnih investicionih projekata. Državama učesnicama Procesa pridružila se i Italija.

 Naredni Samit u okviru Berlinskog procesa održan je 2016. godine u Parizu. Na ovom Samitu učestvovale su prvi put i međunarodne finansijske institucije. Glavna tema bila je saradnja i povezivanje mladih, te je tada potpisan Sporazum o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO). Pored mladih, akcenat je stavljen i na transport i energetiku, a inicijativi se pridružila i Francuska. Kancelarija predstavlja institucionalizaciju mehanizma saradnje mladih u regionu i ima za cilj da promoviše mobilnost, aktivno građanstvo i pomirenje. Kao i prethodne godine, u Parizu su takođe održani Poslovni forum i Forum civilnog društva, a prvi put je održan Forum mladih.

U fokusu Samita u Trstu 2017. godine našle su se ekonomske teme i uklanjanje barijera slobodnom poslovanju. Prvi put na Samitu su učestvovale privrede komore država iz regiona, a otvoren je i Stalni sekretarijat Komorskog investicionog foruma, institucije koju je osnovalo šest privrednih komora zemalja Zapadnog Balkana. Ideja je da se Sekretarijat bavi regionalnim privrednim inicijativama i zastupanjem interesa poslovne zajednice, upućivanjem preporuka vladama za unapređenje trgovine, investicija i poslovanja, a s ciljem efikasnijeg povezivanja poslovnih zajednica u regionu. Pored ovoga, tokom Samita lideri zemalja Zapadnog Balkana potpisali su i dokument o osnivanju Naučne fondacije Zapadnog Balkana, koja će finansirati mlade istraživače i naučnike iz regiona. U fokusu Samita našle su se i teme transporta i saradnje u oblasti infrastrukture.

Ove godine, Samit u okviru Berlinskog procesa održan je u Londonu u nešto drugačijoj atmosferi. Noć uoči Samita, britanski ministar za Bregzit, Dejvid Dejvis, podneo je ostavku, nakon čega je usledila i ostavka Borisa Džonsona, ministra spoljnih poslova. I tako je Samit o Zapadnom Balkanu završio u drugom planu. Međutim, i pored nezavidne situacije, tokom Samita objavljen je paket mera pomoći Zapadnom Balkanu sa ciljem unapređenja kolektivne bezbednosti i ekonomske stabilnosti regiona. Ovaj paket predviđa odvajanje duplo više sredstava iz britanskog Fonda za prevenciju konflikata, bezbednost i stabilnost, te je iznos za 2020/2021. godinu sa 41 miliona funti povećan na 80 miliona funti.

Šta posle Londona?

Mada je Berlinski proces zamišljen kao četvorogodišnji okvir saradnje država regiona, zakazan je novi skup koji će se održati naredne godine u Poznanju. Iako su mnogi sa sumnjom gledali na inicijativu kancelarke Merkel, niko ne može da ospori da je Berlinski proces pružio neke konkretne i opipljive rezultate kao što su: osnivanje pomenute Regionalne kancelarije za saradnju mladih, Stalnog sekretarijata Komorskog investicionog foruma, Naučne fondacije Zapadnog Balkana. Međutim i pored ovoga, neophodno je Berlinski proces i njegove rezultate približiti građanima i ukazati im na koristi od ove inicijative.

 

Jelisaveta Jovanović, Beogradska otvorena škola