Prelazna ocena Evropske komisije za Poglavlje 27 – problem zagađenja vazduha i dalje rasprostranjen

foto: Evropska unija

Na međuvladinoj konferenciji koja je u decembru 2021. godine održana u Briselu između Evropske unije (EU) i Srbije, otvoren je Klaster četiri – Zelena agenda i održiva povezanost, koji obuhvata četiri poglavlja, među kojima je i Poglavlje 27 –  životna sredina i klimatske promene.

Evropska komisija je u svom poslednjem Izveštaju o napretku Srbije oblast zaštite životne sredine i klimatskih promena ocenila kao izvestan napredak, što znači da je Srbija dobila prelaznu ocenu.

U Izveštaju piše da je Srbija postigla određeni nivo pripremljenosti u oblasti životne sredine i klimatskih promena, kao i da je postigla izvestan napredak usvajanjem Strategije niskougljeničnog razvoja 2023-2030. i izradom nacionalnog energetskog i klimatskog plana.

Kao jedan od vodećih problema koji se godinama unazad pojavljuje, a bio je aktuelan i tokom protekle godine jeste kvalitet vazduha i to najviše zbog grejne sezone tokom zimskih meseci i korišćenja neobnovljivih izvora energije u tu svrhu. Vlada Srbije je u decembru 2022. godine usvojila Program zaštite vazduha u Srbiji do 2030. godine sa Akcionim planom kojim su definisane mere i aktivnosti koje će se u narednom periodu sprovoditi u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha.

Kada je reč o poboljšanju kvaliteta vazduha, jedan od najvažnijih rezultata podrške Evropske unije ogleda se u izgradnji mrežnih stanica za merenje kvaliteta vazduha. U funkciji je 28 stanica za praćenje kvaliteta vazduha u čiju svrhu je ukupno izdvojeno 8.8 miliona evra.

Uprkos velikom ulaganju, rezultati merenja su tokom prethodnih meseci, prema izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine, pokazali da je vazduh u Srbiji i dalje zagađen. Naime, i rezultati monitoringa Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) pokazali su da su Popovac i Novi Pazar tokom 2023. godine imali najviše dana sa prekomernim zagađenjem vazduha i to Popovac sa 141 danom prekoračenja koncetracije PM10 čestica u vazduhu, dok je u Novom Pazaru bilo 118 takvih dana. Podaci jasno ukazuju na to da je neophodno da Srbija dodatno poradi na ovom problemu.

Uprkos tome što je Poglavlje 27 otvoreno tek u decembru 2021. godine, u Srbiji je od 2007. do 2023. godine u zaštitu životne sredine investirano ukupno 892 miliona evra od kojih su evropske donacije iznosile 582 miliona, dok je Srbija investirala 310 miliona evra. Količina novca koju je Unija donirala jasno pokazuje njenu nameru da podrži Srbiju u postizanju svih ciljeva vezanih za zaštitu životne sredine i klimatskim delovanjem.

Sa druge strane, posvećenost Srbije u ostvarivanju ciljeva EU u oblasti zaštite životne sredine od suštinskog je značaja za njen put integracije, ali bi dodatno pomogla našoj zemlji da što efikasnije koristi odgovarajuće resurse.

Važno je da Srbija pređe na čistu, cirkularnu ekonomiju ali i da preduzme sve što je u njenoj moći kako bi dala doprinos zaustavljanju klimatskih promena, kako bi oporavila biodiverzitet ponovnim ozelenjavanjem ali i smanjila zagađenje i emisiju štetnih gasova. U tom smislu, uloga civilnog sektora je od izuzetne važnosti kako bi se građani Srbije motivisali da čuvaju svoju okolinu jer bi na taj način imali pristup čistoj vodi, čistom vazduhu, čime bi se poboljšala ekonomiju cele države i stvorila prilika za nova radna mesta.

Evropska komisija pozdravila je odluku Vlade Srbije o usvajanju Strategije niskougljeničnog razvoja za period od 2023. do 2030. sa projekcijama do 2050. koja kao opšte ciljeve definiše smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte koji bi trebalo da budu postignuti smanjenjem emisija u proizvodnji električne i toplotne energije, povećanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije u industrijskom sektoru, ali i merama u drugim sektorima.

Sa zagađenjem vazduha, neposredno ili posredno, usko je povezano i upravljanje otpadom, a u tu svrhu Evropska unija je u Termoelektrani Nikola Tesla (TENT) finansirala izgradnju sistema za odlaganje pepela i instalaciju sistema za filtriranje. Pored toga, u TENT-u A i u TENT-u B kao i u Termoelektrani Kolubara A postavljena je oprema za praćenje emisije štetnih materija, a za upravljanje otpadom izdvojeno je 192 miliona evra. Izgrađene su i regionalne deponije u Pirotu, Užicu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu i Subotici, ali je razvijen i sistem za upravljanje medicinskim otpadom. Zahvaljujući upravo pomoći Unije, u Dubokom je izgrađena prva regionalna sanitarna deponija koja opslužuje devet opština u zapadnoj Srbiji i u koju se doprema čak 80 hiljada tona otpada godišnje. Sve ovo doprinelo je razvoju cirkularne ekonomije i poboljšanju života građana Srbije koji žive u ovom regionu.

Međutim, postoji i pozitivna strana priče kada je reč o kvalitetu vazduha i odlaganju otpada. Emisija čestica u vazduhu iznad Obrenovca i okolini smanjena je za čak šest puta, a postojeća postrojenja za transport i odlaganje pepela u TENT-u su modernizovana čime je smanjena upotreba uglja.

Govoreći o podršci koju EU pruža Srbiji kada je reč o životnoj sredini i klimi ne smemo izostaviti ni izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Subotici, Šapcu, Leskovcu, Kuli, Vrbasu, Raški, Nišu, Kraljevu, Brusu i Blacu, ali i izgradnju regionalnih postrojenja za otpadne vode Zlatibor i Moravica. Tu je i obnova vodovoda u Požarevcu, Inđiji i Petrovcu na Mlavi, dok je u Velikom Gradištu iz temelja izgrađen vodovod. U te svrhe izdvojeno je najviše sredstava, gotovo polovina celokupne investicije, odnosno 438 miliona evra.

Ne treba izostaviti ni Zelenu agendu za Zapadni Balkan koja predstavlja strategiju regionalnog razvoja sa ciljem suočavanja sa izazovima klimatskih promena i zelene tranzicije. Imajući to u vidu, Delegacija Evropske unije u Srbiji i Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenuli su 2021. godine inicijativu „EU za zelenu agendu u Srbiji“. Pomenutu platformu sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u saradnji sa ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom uz finansijsku podršku vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Evropska komisija, kada je reč o Poglavlju 27 videla je napredak u tome što je Srbija, kako je već navedeno, usvojila Strategiju niskougljeničnog razvoja, da je napredovala u izradi Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, ali i da je povećala investicije u oblasti zaštite životne sredine. U prilog tome svedoči i činjenica da je Vlada Srbije u decembru 2023. godine usvojila i Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sa Akcionim planom i da je usvojen i Nacrt Integrisanog i klimatskog plana do 2030. godine, sa projekcijama do 2050.

Kada je reč o godini za nama, izvestan je napredak Srbije u pojedinim oblastima što bi bez podrške Evropske unije bilo malo verovatno, ali su pojedini problemi ostali isti, te je zbog toga neophodna veća agilnost i spremnost Vlade Srbije da izdvoji više sredstava za ove oblasti kako bi rešavanje aktuelnih problema u novoj godini bilo efikasnije nego u prošloj.

Autorka: Tamara Jelić