Izgradnja otpornosti na dezinformacije – bitka za celu Evropu
Arhiva: Vesti

Izgradnja otpornosti na dezinformacije – bitka za celu Evropu

28.09.2021.

SKOPLJE – Kampanje dezinformacija na Zapadnom Balkanu prvenstveno šire antizapadne narative i EU je odlučna u tome da im se suprotstavi, ali joj je potrebna pomoć regiona, naglasili su učesnici današnje konferencije o medijskoj pismenosti EU-Zapadni Balkan u Skoplju. S druge strane, „Izgradnja otpornosti na dezinformacije“, što je naziv same konferencije, problem je sa kojim se suočava čitava Evropa.

Ovo je druga konferencija ovog obima koju podržava Evropska unija. Konferencija u Skoplju nadovezuje se na rezultate prve konferencije o medijskoj pismenosti EU-zapadnog Balkana, organizovane 2020. godine u Sarajevu i Banjoj Luci. Rezultat će biti preporuke čiji je cilj podsticanje efikasnih akcija protiv dezinformacija i daljeg razvoja medijske pismenosti.

Događaj je registrovan i na platformi Konferencije o budućnosti Evrope.

Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski otvorio je konferenciju ističući da dosadašnje iskustvo pokazuje da dezinformacije na internetu obično nisu spontane.

„Namera je da se sistemski manipuliše javnošću i služi interesima određenih političkih i poslovnih centara moći“, rekao je Pendarovski.

On je upozorio da kampanje dezinformacija polariziraju društva i narušavaju poverenje u javne institucije, te da mogu da destabilizuju državu u celini. Među rešenjima su edukacija o medijskoj pismenosti, bolji uslovi za profesionalne novinare i bolja primena važećih propisa i njeno poboljšanje u skladu sa evropskim standardima.

Visoki predstavnik Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Đuzep Borelj naglasio je u svojem obraćanju da je ova konferencija jedan od glavnih rezultata godišnjeg rada EU sa civilnim društvom u borbi protiv dezinformacija na Zapadnom Balkanu.

„Novinari koji proveravaju činjenice, nezavisni mediji i građani Zapadnog Balkana neumorno rade na postizanju ovog cilja“, rekao je Borelj.

On je istakao da EU finansira studije, obrazovanje i aktivnosti poput radionica, kako bi doprinela ovom cilju u regionu.

„Ali to ne možemo da postignemo sami. Suočavanje sa dezinformacijama zahteva pristup cele vlade koji olakšava uključuje učešće celog društva. Nema sumnje na strani EU: Zapadni Balkan je srce Evrope i mi delimo odgovornost izgradnje mirnije, prosperitetnije i ujedinjene Evrope. Takođe delimo odgovornost komuniciranja o tome”, rekao je Borrelj.

Ambasador EU u Severnoj Makedoniji Dejvid Gir rekao je da je nedavna studija koju je pripremio Institut za otvoreno društvo u Sofiji pokazala da je otpornost na lažne vesti u Severnoj Makedoniji slaba.

„Narativi koji šire dezinformacijame dolaze u različitim oblicima. Na primer, tokom pandemije sve vreme smo videli da je EU ostavila region na cedilu. U stvarnosti je pružila pomoć bez presedana u obliku 3,3 milijarde evra zdravstvene i društveno-ekonomske podrške i Ekonomskog i investicionog plana “, rekao je Gir.

On je ponovio poruku da je EU odlučna u borbi protiv dezinformacija, ali da joj je potrebna saradnja iz regiona.

Tokom prve panel diskusije, Rosana Aleksoska iz Udruženja građana „MOST“ predstavila je preliminarne nalaze studije o dominantnim dezinformacionim narativima u Severnoj Makedoniji 2020.

„Polarizacijski i narativi koji izazivaju podele korišćeni su za zloupotrebu duboko ukorenjenih osećanja i uverenja kako bi se diskreditovali različiti akteri, uključujući zapadne institucije“, rekla je Aleksoska.

Narativi su bili usredsređeni na COVID-19, šireći teorije zavere o poreklu virusa, ali i priče poriv EU, NATO-a i Prespanskog sporazuma.

„Zajednička karakteristika svih ovih narativa je antizapadno raspoloženje i podrivanje nekih strateških ciljeva zemalja“, rekla je Aleksoska.

Istraživanje je pokazalo da su lokalni portali, etablirani, kao i anonimni, širili svoj sadržaj kroz desetine Facebook grupa sa više od milion pratilaca. Vesti o pomoći iz Kine tokom pandemije bile su posebno pojačane.

Marjan Zabrčanec, nacionalni koordinator za strateške komunikacije i implementaciju komunikacione strategije Vlade Severne Makedonije, rekao je da ne misli da bi vladini napori trebalo da budu usmereni na uklanjanje izvora, jer oni za njih nisu odgovorni.

„Naši napori treba da budu usredsređeni na analizu, duboko razumevanje problema i pružanje kontra-narativa“, rekao je Zabrčanec.

On je naglasio važnost aktivnog upravljanja, koje je spremno da, pored aktivne transparentnosti, uvede i medijsku pismenost.

„To znači brzo reagovanje na potrebe medija, kada zahtevaju proveru činjenica“, rekao je on.

Zabrčanec je rekao da je vlada svesna da postoje neki izazovi, da nisu sve institucije jednako transparentne i brze, ali da je važno da postoji centralno rukovodstvo u vezi sa upitima medija i građana.

Klodiana Kapo, direktorka Službe za proveru činjenica „Faktoje“ iz Albanije i Evita Purina, urednica „Re: Check“, Laboratorije za proveru činjenica i društvenih medija Re: Baltica iz Letonije, podelile su svoja iskustva u suočavanju sa dezinformacijama, ističući da je situacija slična u različitim zemljama, bile one na Balkanu ili ne.

Deirdre Kevin, ekspertkinja za Horizontalni instrument II Savet Evropa-Evropska unija: Sloboda izražavanja i sloboda medija u Severnoj Makedoniji, podsetila je da Severna Makedonija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, mora da obezbedi stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, koja postaje sve više i više povezan sa otpornošću na dezinformacije.

Kevin je ocenila da se svi u Evropi bore sa ovim problemima i da se situacija pogoršala sa pandemijom COVID-19.

„Zapadni Balkan nije izuzetak što se tiče dezinformacija, ali sve dok ljudi pokušavaju rešiti problem, imamo priliku da dobijemo ovu bitku“, zaključila je moderatorka panela Jasna Jelišić.