Poglavlje 14 - Transportna politika

Cilj transportne politike Evropske unije jeste poboljšanje funkcionisanja njenog unutrašnjeg tržišta obezbeđivanjem sigurnosti, delotvornosti, dostupnosti i kvaliteta transportnih usluga, zaštite interesa korisnika tih usluga i zaštita životne sredine. Pravni propisi čijim će se sprovođenjem obezbediti nesmetan protok ljudi, robe, kapitala i informacija u EU objedinjen je u Poglavlju 14 – Transportna politika.

Imajući u vidu da je transport industrija budućnosti, 10% ukupne pravne tekovine EU obuhvataju pravni propisi koji se odnose na transportnu politiku i koji su kreirani u cilju rešavanja problema transportnog sistema. Propisi EU obuhvataju drumski i železnički transport, unutrašnju polovidbu, kombinovani transport, vazdušni i pomorski transport i tiču se tehničkih, društvenih i sigurnosnih standarda tih sektora. Za efikasno funkcionisanje zajedničkog tržišta EU osmišljena je zajednička transportna politika predviđena Ugovorom o Evropskoj ekonomskoj zajednici. Njen cilj je da, utvrđivanjem okvirnih uslova za razne grane transporta, omogući racionalan prevoz robe i putnika unutar EU kao i na međunarodnom nivou, čime dalje uklanja ograničenja među državama. To dalje doprinosi usklađenom razvoju privrede EU kao i njene ekspanzije, stabilnosti cena, poboljšanju udobnosti transporta putnika i životnog standarda stanovnika. EU teži integraciji različitih transportnih sektora u efektivne logističke lance u cilju optimalnog korišćenja svih sektora, kao i poštovanju ekoloških standarda na području transporta EU.

Cilj politike drumskog transporta EU je promovisanje efikasne, bezbedne i održive mobilnosti i stvaranje povoljnih uslova konkurentnosti i harmonizacija tehničkih standarda u skladu sa zaštitom životne sredine. Postojeća legislativa koja se primenjuje na usluge drumskog saobraćaja postavlja zajednička pravila za pristup profesiji i tržištu, minimalne standarde za radno vreme, vreme vožnje i minimalno trajanje perioda odmora za profesionalne vozače; minimalne godišnje takse na vozila; harmonizuje maksimalnu težinu i dimenzije drumskih vozila, itd. U poslednjih 20 godina EU je bila veoma aktivna u restrukturiranju evropskog tržišta železničkog saobraćaja i u jačanju pozicije železnice vis-a-vis drugih vidova transporta s fokusom na konkurentnost tržišta železničkog saobraćaja, poboljšanju interoperabilnosti i bezbednosti nacionalnih mreža i razvoju železničke transportne infrastrukture. Takođe, bitan elemenat u železničkom sektoru se odnosi na prekograničnu saradnju, odnosno otvaranje jedinstvenog tržišta za sve operatere, čime se doprinosi konkuretnosti železnice u odnosu na druge vidove saobraćaja, a ključan deo je promovisanje ekološki najpovoljnijeg vida transporta.

Pomorski transport prevozi 85% vanjske trgovine Evropske unije, što ukazuje na to da je katalizator ekonomskog razvoja i prosperiteta. Pomorski saobraćaj, pored toga, omogućava trgovinu i komunikaciju između svih evropskih naroda, obezbjeđuje snabdevanje energijom i hranom i vodeći je vid transporta evropskog uvoza i izvoza. Pomorska  industrija je izuzetno važan izvor zaposlenja i prihoda za evropsku ekonomiju.

EU je posvećena modernizaciji i prilagođavanju infrastrukture sve većem broju putnika i, istovremeno, unapređenju njihovih prava. U tu svrhu, EU radi na implementaciji projekta “The Single European Sky” (Jedinstveno evropsko nebo).

Institucije Republike Srbije koje učestvuju u Pregovaračkoj grupi 14

Pregovaračka grupa za transport - predsednik, zamenik predsednika, sekretar i zamenik sekretara Pregovaračke grupe imenuju se iz reda predstavnika Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Članovi Pregovaračke grupe su predstavnici sledećih organa i organizacija: Ministarstva unutrašnjih poslova; Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Ministarstva rudarstva i energetike; Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine; Ministarstva finansija; Ministarstva odbrane; Komisije za zaštitu konkurencije; Agencije za bezbednost saobraćaja; Direkcije za železnice; Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Instituta za standardizaciju Srbije; Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije; Republičkog zavoda za statistiku; Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo; Agencije za upravljanje lukama i Kancelarije za evropske integracije.

Dokumenta vezana za Poglavlje 14:

Hrvatska - ključna dokumenata iz pregovaračkog Poglavlja 14
- Izveštaj o analitičkom pregledu pravne tekovine za Poglavlje 14
- Pregovaračka pozicija Hrvatske za Poglavlje 14
- Pregovaračka pozicija Hrvatske za Poglavlje 14 - dopuna
- Izveštaj o ispunjenju obaveza za Poglavlje 14
- Zajednička pozicija Evropske unije za zatvaranje Poglavlja 14

(Dokumenta preuzeta sa sajta Ministarstva vanjskih i europskih poslova Vlade Republike Hrvatske)