Arhiva vesti

I dalje više od polovine građana za EU

Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem „Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?”, 53 odsto građana Srbije glasalo bi za, njih 25 odsto bi glasalo protiv, dok 10 odsto ne bi glasalo uopšte, a 12 odsto ne zna šta bi odgovorilo na ovo pitanje, rezultat je najnovijeg istraživanja javnog mnjenja „Evropska orijentacija građana Srbije, koje je početkom jula sprovelo Ministarstvo za evropske integracije. Terensko istraživanje u kome je učestvovalo 1.050 ispitanika starijih od 18 godina, rađeno je prema standardu Evrobarometra.

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović istakla je da je i ovo istraživanje pokazalo stabilnu podršku građana evropskim integracijama, budući da su i u 2018. godini, u junu i decembru (55%) odgovori na pitanje „Da li biste na referendumu podržali ulazak Srbije u EU“ bili gotovo identični kao i u poslednjem turnusu istraživanja. Ona je ocenila da je stabilnoj i većinskoj podršci građana procesu evropske integracije i putu naše zemlje ka članstvu u EU doprinela promocija i sistemski rad na reformama, politici regionalnog razvoja, održivog razvoja, te dobro planiranje i priprema za korišćenje evropskih fondova, prekogranična saradnja...

Podrška građana reformama je, kao i prethodnih godina, veoma visoka. Od ukupnog broja ispitanika, njih 68 odsto smatra da bi reforme, neophodne za ulazak naše zemlje u EU, trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije. Kao najznačajniju, odnosno kao reformu koja ima najpozitivniji uticaj na njihov svakodnevni život, ispitanici vide borbu protiv korupcije (20%). Reforma zdravstvenog sistema sa 16 odsto i bolja zaštita ljudskih prava sa 13 procenata, sledeće su po važnosti za građane, prema rezultatima ovog istraživanja.

Kad je reč o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. do danas, 23 odsto ispitanika prepoznalo je da je EU najveći donator našoj zemlji. Na drugom mestu se, prema percepciji građana, nalazi Kina sa 22 procenta, na trećem Rusija sa 20 i na četvrtom Japan sa 9 odsto. Svaki treći građanin Srbije čuo je za neki projekat finansiran iz EU fondova, najčešće za projekte iz oblasti zaštite životne sredine (17%) i zdravstva (13%). Zvanični podaci govore da su u periodu od 2000. godine do kraja 2016, Evropska unija i njene države članice sa 4,31 milijardi evra realizovanih bespovratnih sredstava bili najveći donatori, čime su značajno doprineli razvoju Srbije - pojedinačno gledano Evropska komisija donirala je 2,96 milijardi evra, Nemačka 368,21 miliona evra, Švedska 232, 11 miliona evra i Italija 187,72 miliona evra.

Joksimović podsetila je da je Srbija od 2007. godine, otkada koristi IPA fondove, prednjačila u regionu po iskorišćenosti ovih, uglavnom, bespovratnih sredstava, što je veoma pohvalno, ali i velika obaveza za nas - da nastavimo da budemo uspešni, kako bismo pre svega svojim građanima unapredili svakodnevni život.

Govoreći o IPA 2018. ministar je rekla da su ta sredstva već isprogramirana i iznose 179,1 milion evra bespovratnih sredstava. Ona će pomoći sprovođenju reformi, posebno u oblasti vladavine prava, unapređenju projekata iz oblasti zaštite životne sredine, turističke infrastrukture, održivog razvoja kroz inovacije, ali i zapošljavanju teško zapošljivih grupa i stambenom zbrinjavanju ugroženih. Joksimović je dodala je važno da se pretpristupni fondovi efikasno i učinkovito koriste i zbog toga da bi Srbija, kada postane članica EU, koristila na pravi način kohezione fondove, koji su mnogo veći.

Najveći procenat građana, njih 59 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU, odnosno više od polovine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Republike Srbije za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i spremnost da se na taj način dođe do održivih rešenja.

Prema mišljenju većine ispitanika, za njih 51 odsto članstvo u Evropskoj uniji bilo bi korisno za Srbiju (za 43% korisno i još za 8 % veoma korisno). Na primer, građani pojam EU povezuju sa većim mogućnostima za zapošljavanje i putovanje, boljom budućnošću za mlade, uređenijim društvom, boljim životom i višim životnim standardom u našoj zemlji.

 

Izvor: Ministarstvo za evropske integracije