Završava se era Marija Dragija na čelu ECB

24. Oct 2019.
Završava se era Marija Dragija na čelu ECB

Odlazeći predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi, koji se zavetovao da će učiniti "sve što je potrebno", što je bila prekretnica u krizi zone evra, 24. oktobra predsedava poslednji put sastanku rukovodstva banke i to usred protivljenja paketu stimulacija koji će biti deo njegove zaostavštine.

Na sastanku Upravnog saveta, od 25 članova, posmatrač je Dragijeva naslednica, bivša šefica Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard koja stupa na dužnost 1. novembra.

Prelomni trenutak Dragijevih osam godina na funkciji bila je njegova izjava 26. jula 2012. da će ECB "učiniti sve što je potrebno za očuvanje evra, a verujte mi, biće to dovoljno".

Taj zavet, potkrepljen obećanjem da će kupiti neograničene količine državnih obveznica ako je to potrebno za smanjenje prekomernih troškova zaduživanja, dobio je široko priznanje kao mera za smirivanje pritiska na finansijskom tržištu na zadužene vlade, poput Italije, čime je evropska valutna unija spasena s ivice katastrofe.

Ipak, poslednjih dana na funkciji Dragi se suočio s neviđenim pritiskom vlastitih zvaničnika protiv najnovijih podsticajnih poteza najavljenih 12. septembra.

Banka je snizila kamatnu stopu na prekonoćne depozite banaka sa minus 0,4 na minus 0,5%, najavila je 20 milijardi evra mesečno za kupovinu obveznica počev od 1. novembra i to neograničeno, i najavila da će kamate ostati na sadašnjem, najnižem nivou dok se stvari definitivno ne okrenu nabolje.

Šefovi centralnih banaka Holandije, Nemačke i Austrije otvoreno su doveli u pitanje odluku, a nemačka članica uprave banke Sabine Lautenšleger, koja se protivila podsticanju kupovine obveznica kao preuranjenom, podnela je ostavku.

I sam Dragi je jasno stavio do znanja da će njegovom paketu mera biti potrebna pomoć nekih vlada tako da troše više na stvari poput infrastrukture, ali na taj poziv nije bilo odziva lidera zone evra.

Privreda evrozone se usporava zbog neizvesnosti oko trgovinskog spora SAD-Kina i neizvesnog izlaska Velike Britanije iz Evropske unije.

Uprkos ogromnom podsticaju tokom poslednjih nekoliko godina, inflacija od 0,8% godišnje u zoni evra ostaje tvrdoglavo ispod cilja banke od nešto manje od 2%, što se smatra najboljim za ekonomiju.

Dragi je stimulativnim merama banke pripisao otvaranje 11 miliona radnih mesta od vrhunca nezaposlenosti u zoni evra 2013. godine, a Lagard je podržala njegov poziv vladama koje to mogu da troše više, a da se manje fokusiraju na smanjenje deficita.

Izvor: EurActiv