Srbija treba da poveća udeo kapitalne potrošnje u BDP u 2020. i na srednji rok

20. May 2020.
Srbija treba da poveća udeo kapitalne potrošnje u BDP u 2020. i na srednji rok

Ministri finansija Zapadnog Balkana i Turske i EU dogovorili su se o Zajedničkim zaključcima u kojima su istaknuti ključni ekonomski izazovi za sedam partnera EU, kao i ciljane smernice politika usmerenih na hitan fiskalni, ekonomski i socijalni odgovor radi ublažavanja uticaja pandemije Kovida-19. Iz Brisela je stigla i vest da će izveštaji o napretku kandidata za članstvo u EU biti objavljeni na jesen, sa ekonomskim investicionim planom za Zapadni Balkan.

 

Te smernice, kako je objavila EK, takođe će doprineti prelasku sa kratkoročnih na strukturnije mere za ubrzanje ekonomskog oporavka, saopšteno je posle godišnjeg multilateralnog ekonomskog dijaloga Zapadnog Balkana i Turske sa EU 19. maja.

U delu Zajedničkih zaključaka ekonomskog i finansijskog dijaloga između EU i Zapadnog Balkana i Turske o Srbiji zemlja se poziva da omogući automatskim fiskalnim stabilizatorima da izdrže ekonomski pad zbog krize i dodatno ublaže uticaj na rast i zaposlenost, kao i da, kako bi podržala ekonomski oporavak, dodatno poveća udeo kapitalne potrošnje u BDP u 2020. i na srednji rok.

Srbija treba i da pažljivo prati izazove po finansijsku stabilnost od pandemije i preduzme odgovarajuće mere, ako bude potrebe, kao i da sa ciljem ublažavanja ekonomskih posledica pandemije i stimulacije oporavka osigura efikasnu, transparentnu i nediskrimanatornu podršku biznisima koje je pogodila kriza, posebno mikro, malim i srednjim preduzećima i samozaposlenima.

Istovremeno se Srbija poziva da obezbedi međusektorsku koordinaciju unutar vlade i državne uprave kako bi se efikasno reagovalo na Kovid-19, kao i da se povećanjem socijalnih transfera pruži adekvatna podrška prihodima ljudi u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti.

U dokumentu se podseća da je Srbija 31. januara dostavila svoj Program ekonomskih reformi (ERP) za 2020-2022. i navode noviji ekonomski indikatori zemlje.

Učesnici sastanka su, kako se navodi, pozdravili to što je Srbija pojačala napore u oblasti nacionalnih računa i završila reviziju podataka o BDP kako bi se uklonili prekidi u nizu.

Evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni je na dijalogu izložio glavne izazove sa kojima se suočavaju region i Turska u trenutnoj situaciji i istakao da je potreban visok nivo sprovođenja zajednički dogovorenih smernica politike.

Prema njegovim rečima, to će biti ključno za ublažavanje efekata krize i postavljanje osnove za snažan i održiv oporavak nakon toga.

"Komisija će, pored već pružene pomoći i one koja je u toku, biti uz vas kod sprovođenja dogovorenih smernica, posebno u trenutno izazovnoj situaciji", rekao je Đentiloni.

Dijalog je zasnovan na ERP koji priprema svaki od partnera u procesu proširenja a ocenjuju ga Evropska komisija i Evropska centralna banka.

ERP priprema kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU za njihovo eventualno učešće u Evropskom semestru koordinacije ekonomskih politika.

"Snažna ekonomska uprava je osnova za makroekonomsku stabilnost i kapacitet za sprovođenje strukturnih reformi i na kraju poboljšanje života građana kroz jačanje rasta i otvaranje radnih mesta", ističe se u dokumentu.

Kako se navodi u saopštenju objavljenom posle sastanka, jačanje ekonomske uprave će pomoći Zapadnom Balkanu i Turskoj da ublaže posledice pandemije, ubrzaju ekonomski oporavak i povećaju ekonomsku izdržljivost.

Takođe će doprineti postepenom ispunjavanju ekonomskog kriterijuma za prustupanje EU - da imaju funkcionalnu i konkurentnu tržišnu ekonomiju.

Izveštaji o napretku na jesen

U međuvremenu je evropski komesar za proširenje i susedstvo Oliver Varheji potvrdio da je objavljivanje paketa proširenja Evropske komisije odloženo do jeseni zbog pandemije Kovida-19.

On je rekao i da se rad na pregovaračkim okvirima za Severnu Makedoniju i Albaniju nastavlja i da treba da budu objavljeni u junu, kako je planirano.

"Dan i noć se bavimo krizom zbog pandemije i, s obzirom da je teško predvideti kako će izgledati ekonomska situacija, biće teško videti i kako se sprovode reforme", rekao je 19. maja Varheji u Spoljnopolitičkom odboru (AFET) Evropskog parlamenta, preneo je EURACTIV.com.

Paket EK uključuje godišnje analize ukupnog procesa proširenja, kao i detaljne izveštaje o napretku za svaku zemlju kandidata ili potencijalnog kandidata za članstvo u EU.

Od 2018. se paket o proširenju obično objavljuje u proleće. Izveštaj za 2020. je planiran za april, zatim je objavljivanje zbog korona krize pomereno za jun a sada je odloženo za jesen.

Pored toga, tu je i nova metodologija proširenja koja je uvedena nedavno.

Izveštaji o napretku će najverovatnije biti objavljen u septembru ili oktobru zajedno sa investicionim paketom EU za Zapadni Balkan.

Kako je istakao komesar, na odluku o odlaganju su uticali i nedovoljni ljudski resursi i cilj negovog kabineta je da izađe sa "značajnim" izveštajem na jesen zajedno sa ekonomskim investicionim planom EK za region najavljenim na Zagrebačkom samitu EU-Zapadni Balkan.

"Cilj odlaganja (izveštaja o napretku) je da se da više vremena da se sprovedu reforme i bolja predvidivost u pogledu Kovida-19", napisao je Varheji na Tviteru.

Izvor: EurActiv.rs