Poglavlje 10 - Informaciono društvo i mediji


Pravna tekovina Evropske unije kojom su definisane smernice za oblast elektronskih komunikacija, usluga informacionog društva i audio-vizuelne politike deo je pregovaračkog Poglavlja 10.

Kada je reč o elektronskim komunikacijama, regulatorni okvir usmeren je na otvaranje tržišta telekomunikacija. Osnovni cilj je jačanje konkurentnosti, kroz stvaranje uslova za lakši ulazak na tržište i podsticanje investiranja u ovaj sektor. U okviru regulisanja tržišta, uloga EU je da utvrdi pravila koja će obuhvatiti sve telekomunikacione mreže i usluge; da obezbedi pravičan pristup osnovnim uslugama (telefon, faks, internet, besplatni hitni pozivi) po optimalnoj ceni svim korisnicima, uključujući osobe sa invaliditetom; da podstiče konkurentnost smanjujući dominantnu poziciju nacionalnih preduzeća u oblasti telekomunikacija, koja su imala monopol na određene usluge. U okviru elektronskih komunikacija i informacionog društva, pregovara se i o obezbeđivanju nezavisnosti regulatora; fiksnoj širokopojasnoj mreži i širokopojasnoj mobilnoj telefoniji; uvođenju jedinstvenog broja za hitne slučajeve 112 i jačanju administrativnih kapaciteta nacionalnog regulatornog tela.

U oblasti informaciono društvo regulatorni okvir usklađen je sa rasprostranjenim korišćenjem interneta u EU. Najveći izazovi u oblasti interneta, aktivnosti na internetu i IKT (informacionih i komunikacionih tehnologija) standarda su snabdevanje velikog broja virtuelnih adresa, skladištenje i transfer kapaciteta, kao i razvoj tehničkih standarda na teritoriji EU, kako bi se garantovala interoperabilnost, internet privatnost i pristupačnost interneta. Osnovni ciljevi u oblasti IKT, tačnije 13 specifičnih ciljeva koji se odnose na digitalnu transformaciju, nalaze se u Evropskoj strategiji iz 2010. godine, Digitalnoj agendi za Evropu (DaE). Oblast informacionog društva otvara prostor za pregovore o daljem usklađivanju sa propisima EU i razvoju u oblasti e-uprave, e-zdravlja, e-pravosuđa i e-trgovine.

Audio-vizuelna politika formuliše se na nacionalnom nivou, a uloga EU je postavljanje osnovnih pravila i smernica vezanih za zajedničke interese, kao što su otvaranje tržišta Unije i slobodna konkurencija. U okviru televizijskih usluga, cilj regulative je koordinacija nacionalnog zakonodavstva, kako bi se: slobodno trgovalo TV programima i video-uslugama na zahtev; zaštitio kulturni diverzitet; televizijski kanali obezbedili bar polovinu vremena za emitovanje filmova i programa napravljenih u Evropi; kako bi se maloletnici zaštitili od neprikladnog TV sadržaja i obezbedila zaštita od neprimerenog oglašavanja u medijima. Ova oblast reguliše i prelazak sa analognog na digitalni sistem u okviru digitalne televizije; internet pristup evropskom kulturnom nasleđu; digitalne biblioteke, interaktivne medijske sadržaje u Evropi i zaštitu korisnika video-igara.

 

Koja je korist za Srbiju?

  • Pristupačnije usluge mobilne telefonije i rominga
  • Zaštita maloletnika od neprimerenih medijskih sadržaja
  • Digitalizacija
  • Jedinstveni broj za hitne službe 112
  • Elektronski potpis

Evropska komisija saopštila je da će od juna 2017. godine biti besplatna usluga rominga za mobilne telefone koju plaćaju građani EU kada putuju iz jedne u drugu zemlju Unije. Dakle, jedna od povoljnosti je ta što će ulaskom u EU doći do ukidanje naplaćivanja rominga. Korist od digitalizacije, koja se u Srbiji sprovodi u okviru Evropske agende, imaće građani Srbije, operateri, kao i država. Digitalizacija će omogućiti krajnjim korisnicima: bolji kvalitet zvuka i slike, raznovrsniji sadržaj, više radio i televizijskih programa, nove usluge za osobe sa invaliditetom i starije osobe, unapređene dodatne usluge i drugo. Državi će digitalizacija omogućiti efikasnije korišćenje radio-frekvencijskog spektra, korišćenje oslobođenog dela spektra za nove usluge, promociju razvoja tehnologije kao i nova radna mesta.

U oblasti mobilne telefonije, građani Srbije će moći da biraju između velikog broja usluga i različitih operatera, zbog čega će cene biti niže. Korisnicima usluga omogućena je slobodna promena operatera u skladu sa njihovim potrebama, uz mogućnost zadržavanja dotadašnjeg broja i prethodnog broja, bez obzira na mrežu u koju se prelazi. Uvodi se besplatni, jedinstveni evropski broj za hitne službe 112, koji se koristi u celoj Uniji. Moguće je pozvati broj 112 sa fiksnog i mobilnog telefona, kako bi se kontaktirala bilo koja hitna služba.

U oblasti informacionog društva uvodi se elektronski potpis, koji štedi vreme i smanjuje troškove poslovanja. U oblasti audio-vizuelne politike, stvara se pravni okvir koji štiti interese gledalaca. Trajanje reklamnih spotova u okviru sat vremena u udarnom terminu na javnoj televiziji ne sme da pređe četiri minuta. (Brošura „Pregovaračka poglavlja – 35 koraka ka EU”, EU info-centar i Pregovarački tim za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU)

Tok pregovora u poglavlju
Pregovaračka grupa
Dokumenta
Vesti/Članci/Analize