Poglavlje 12 - Sigurnost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika


Pravna tekovina u oblasti bezbednosti hrane, veterinarska i fitosanitarna politika odražava integrisani pristup EU bezbednosti hrane, koji za cilj ima osiguranje visokog stepena bezbednosti hrane, zdravlja i dobrobiti životinja i zdravlja bilja u okviru Evropske unije, kroz jedinstvene mere „od farme do trpezeˮ i odgovarajući monitoring, istovremeno obezbeđujući delotvorno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.

Pravnu tekovinu u ovom poglavlju čini veoma veliki broj regulativa, direktiva i odluka koje obuhvataju: bezbednost hrane; veterinarsku politiku; stavljanje na tržište hrane, hrane za životinje i sporednih proizvoda životinjskog porekla; bezbednost hrane za životinje; fitosanitarnu politiku i genetički modifikovane organizme.

Da bi postala usklađena sa standardima EU iz ove oblasti, Srbija treba da prenese propise EU i obezbedi njihovu potpunu primenu. Ovo podrazumeva da nadležni organi obavljaju inspekciju i nadzor, kao i da postoje potrebne laboratorije. Takođe, potrebno je obezbediti da svi subjekti u poslovanju s hranom budu dobro obučeni i svesni svoje odgovornosti.

Sistem bezbednosti hrane u EU zasnovan je na nekoliko načela: odgovornosti proizvođača (hrane, ali i hrane za životinje); sledljivosti hrane (sposobnost da se hrana, hrana za životinje, komponente hrane i životinje prate kroz sve faze u lancu); primeni sistema analize rizika (kako bi mere koje se primenjuju radi zaštite zdravlja bile efikasne, proporcionalne i jasno usmerene), kao i primeni načela predostrožnosti kada je to neophodno (kako bi se u slučaju postojanja rizika, koji još uvek nije naučno razjašnjen, obezbedio visok nivo zaštite potrošača u EU).

U oblasti veterinarske i fitosanitarne politike, propisi EU utvrđuju pravila unutrašnje trgovine i unošenja živih životinja i proizvoda iz trećih zemalja u sektorima veterinarstva, zdravlja biljaka i ishrane životinja, istovremeno obezbeđujući zaštitu javnog zdravlja, zdravlja biljaka i životinja i dobrobiti životinja, kao i bezbednost hrane životinjskog porekla na unutrašnjem tržištu. Režim EU temelji se na sprovođenju istih pravila od strane nadležnih organa država članica. Veterinarske kontrole i kontrole zdravlja bilja na unutrašnjim granicama su ukinute. Primenjuje se zajednički režim provera na vanjskim granicama. Značajan deo pravne tekovine u ovoj oblasti uključuje higijenske aspekte koji se odnose na preradu i puštanje u promet hrane životinjskog porekla, kontrolu bolesti životinja i zaštitu bilja.

Koja je korist za Srbiju?

• Veća bezbednost hrane
• Praćenje hrane „od farme do trpezeˮ
• Izvoz srpskih proizvoda na evropsko tržište bez posebnih kontrola
• Tradicionalni proizvodi se i dalje mogu proizvoditi
• Kontrolisana upotreba pesticida

Srbija ima obavezu da prihvati i u potpunosti primeni propise EU iz ove oblasti u trenutku pristupanja. Međutim, zbog značaja trgovinske razmene sa EU, odnosno kako bi mogla da svoju hranu izvozi na tržište EU, Srbija već duži period prilagođava svoje standarde evropskim. Srbija neće morati da se odrekne svojih tradicionalnih proizvoda, kao što su sir ili kajmak, ako se proizvode za potrošnju u sopstvenom domaćinstvu, i dalje će se proizvoditi kao do sada, ali će, ukoliko se plasiraju na tržište, morati da zadovolje određene higijenske standarde radi zaštite potrošača. Srbija će kao rezultat procesa prilagođavanja standardima EU, između ostalog, imati unapređene objekte za proizvodnju i preradu mesa, unapređen uzgoj životinja na farmama, bolje standarde dobrobiti životinja, kontrolisanu upotrebu pesticida u skladu sa standardima EU, pouzdan sistem nacionalnih laboratorija. Hrana koja se proizvodi u Srbiji imaće slobodan put do evropskih potrošača, a domaćim potrošačima biće garantovani isti visoki standardi bezbednosti hrane koju trenutno imaju evropski potrošači.
(Brošura „Pregovaračka poglavlja – 35 koraka ka EU”, EU info-centar i Pregovarački tim za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU)

Tok pregovora u poglavlju
Pregovaračka grupa
Dokumenta
Vesti/Članci/Analize