Poglavlje 13 - Ribarstvo


Zajednička politika ribarstva Evropske unije obuhvata pitanja iskorišćavanja i upravljanja ribljim bogatstvima, pitanja uređenja tržišta ribljim proizvodima, pitanja strukturne politike, nadzora i kontrole, kao i međunarodnu saradnju u ribarstvu. Politika Evropske unije u oblasti ribarstva reformiše se svakih deset godina, kao odgovor na promene koje se odnose na količinu ribe, kao i na opšte privredne prilike u ribarstvu. Cilj je da se na evropskom nivou osigura dugoročno održivo korišćenje živih bogatstava mora i uzme u obzir rastuća potreba tržišta za zdravim proizvodima iz mora.

Zajednička politika u oblasti ribarstva postavlja pravila za očuvanje živih vodenih resursa, ograničenje ekološkog uticaja ribarstva i uslove za pristup vodama i resursima. Ona obuhvata i strukturnu politiku i specifična pravila za upravljanje kapacitetima flote, kontrolu ribarskih aktivnosti i sprovođenje njenih pravila. Zajednička politika u oblasti ribarstva zasnovana je na utemeljenim naučnim savetima i obezbeđuje okvir za prikupljanje, upravljanje i korišćenje podataka iz oblasti ribarstva.
S obzirom na njenu isključivu nadležnost u oblasti očuvanja morskih bioloških resursa, Evropska unija je članica određenog broja međunarodnih sporazuma i organizacija. U nekim slučajevima, postojeći sporazumi i konvencije s trećim zemljama ili međunarodnim organizacijama vezanim za ribarstvo treba da se prilagode ili otkažu pre pristupanja.

S obzirom da su resurs i ribe prekomerno izlovljeni ( 80% mediteranskih resursa i 47% atlantskih resursa), poslednja reforma Zajedničke ribarske politike ili „Nova zajednička ribarska politikaˮ (sadržana u regulativi EU 1380/2013 koja je stupila na snagu 1. 1. 2014. godine) ima za cilj da riblje resurse vrati na održivi nivo, kao i da obezbedi građanima stabilan izvor zdrave i bezbedne hrane na duži vremenski period. Ona nastoji da donese novi prosperitet sektoru ribarstva, prekine zavisnost od subvencija i stvori nove mogućnosti za radna mesta i rast u priobalnim područjima.

Zajednička ribarska politika izvorno je bila deo Zajedničke poljoprivredne politike, a izdvajanju u zasebnu politiku doprineli su ulazak u EU zemalja sa znatnim ribarskim flotama i morskim resursima, kao i potreba rešavanja novih specifičnih problema, poput očuvanja resursa ribe.

Pravna osnova za Zajedničku ribarsku politiku temelji se na Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije. Unutrašnje tržište je prošireno na poljoprivredu, ribarstvo i trgovinu poljoprivrednim proizvodima. Poljoprivredni proizvodi podrazumevaju proizvode biljnog porekla, stočarstva i ribarstva, kao i proizvode prve faze obrade koji se direktno odnose na te proizvode. Zajednička poljoprivredna politika, poljoprivreda, kao i izraz poljoprivredni takođe se odnositi i na ribarstvo, pošto je u pitanju specifičan sektor. Ciljevi zajedničke ribarske/poljoprivredne politike su:

  • povećanje produktivnosti promovisanjem tehničkog napretka i osiguravanjem racionalnog razvoja poljoprivredne proizvodnje i optimalno iskorišćavanje proizvodnih faktora, posebno radne snage;
  • obezbeđivanje pristojnog životnog standarda poljoprivredne zajednice, posebno kroz povećanje zarada zaposlenih koji se bave poljoprivredom;
  • stabilizacija tržišta;
  • obezbeđivanje efikasnijeg snabdevanja;
  • obezbeđivanje zaliha za potrošače po pristupačnijim cenama.

Bez obzira na to što Srbija nema izlaz na more, pregovori u ovom poglavlju odvijaće se kao u svim prethodnim proširenjima.

 Koja je korist za Srbiju?

  • Kontrola nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova
  • Sertifikat o ulovu
  • Podsticaji za unapređenje i očuvanje ribnjaka

Rezultat usklađivanja propisa u  Srbiji s propisima Evropske unije u oblasti ribarstva biće ispunjenost zahteva u pogledu kontrole nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova, čime će se stvoriti uslovi za plasman proizvoda ribarstva na tržište EU, uz očuvanje nacionalnih vodnih resursa. Uspostaviće se i pravni osnov za uvođenje sertifikata o ulovu. Takođe, nakon pristupanja EU biće obezbeđeni i podsticaji za očuvanje i unapređenje ribnjaka, kao i inovacije u oblasti akvakulture.
(Brošura „Pregovaračka poglavlja – 35 koraka ka EU”, EU info-centar i Pregovarački tim za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU)

Tok pregovora u poglavlju
Pregovaračka grupa
Dokumenta
Vesti/Članci/Analize