Poglavlje 15 - Energetika


Energetika je tradicionalno najznačajnija oblast delovanja Evropske unije. Upravljanje energetskim sektorom i danas predstavlja jednu od najznačajnijih oblasti delovanja institucija EU. Postoje brojni razlozi zbog kojih se smatra da energetika ima značajne uticaje na sve druge sektore privrede i društva u Evropi. Evropski propisi u oblasti energetike sastoje se od pravila i politika koje pokrivaju konkurenciju i državnu pomoć, unutrašnje energetsko tržište (posebno otvaranje tržišta električne energije i gasa), unapređenje izvora obnovljive energije, energetsku efikasnost, upravljanje krizama i obaveze u odnosu na bezbednost naftinih zaliha, nuklearnu energiju i nuklearnu bezbednost i zaštitu od radijacije.


Osnovna ideja koncepta energetske efikasnosti je korištenje manje energije za istu jedinicu društvenog bruto proizvoda, uz održivost kvaliteta proizvoda. Smanjenje korištenja energije i eliminisanje zagađenja životne sredine koje je posledica energetskih transformacija spadaju u glavne ciljeve energetske politike i većine drugih politika EU. EU pomaže sprovođenje energetske efikasnosti na način da se obezbedi konkurentnost, sigurnost snabdevanja i preuzima obaveze predviđene Kjoto protokolom. Određeni potencijal za smanjenje potrošnje je nesumnjivo prisutan, posebno u energetski intenzivnim sektorima kao što su proizvodnja, konverzija energije i transport. Shodno tome, Evropska unija je kao strateški cilj energetske politike kreirala tzv. politiku 20-20-20, koja podrazumeva: 
•    poboljšanje energetske efikasnosti za 20%; 
•    veću upotrebu obnovljivih izvora energije za 20%;  
•    smanjenje emisije CO2 za najmanje 20% u odnosu na 1990. 

Obnovljivi izvori energije dobijaju sve više na značaju zbog svojih osobina obnovljivosti i znatno manjeg štetnog uticaja na životnu sredinu. Obnovljivi izvori energije – energija vetra, solarna energija, energija iz hidroelektrana, energija plime i oseke su suštinske alternative za fosilna goriva (ugalj i ugljovodonici, sirova nafta i njeni derivati, prirodni gas). Upotreba ovih izvora pomaže ne samo da se smanje emisije štetnih gasova iz proizvodnje i korištenja električne energije već i da se smanji zavisnost EU od uvoza fosilnih goriva (posebno nafte i gasa). 

EU je jedan od najvećih potrošača energije na svetu. Sa svojih 28 zemalja članica ukupna potrošnja energije prelazi 1.800 miliona tona ekvivalentne nafte dok ukupna finalna potrošnja energije iznosi nešto manje od 1.200 miliona tona. Pored toga, domaća proizvodnja energije u EU opada posebno od 2004. godine pa na dalje. S obzirom da je uvozna zavisnost EU prešla 50% i iznosi negde oko 53% ukupnih energetskih potreba, osiguranje snabdevanja energijom podrazumeva višedimenzionalni pristup koji naročito uključuje sledeće: preventivne mehanizme i mehanizme reagovanja u kriznim situacijama, uspostavljanje spoljnih odnosa u oblasti energije, razvoj infrastrukture i poboljšanje energetske efikasnosti i korištenja lokalnih energetskih resursa.

Tok pregovora u poglavlju
Pregovaračka grupa
Dokumenta
Vesti/Članci/Analize