Poglavlje 30 - Ekonomski odnosi sa inostranstvom
Ovo poglavlje se odnosi na zajedničku trgovinsku politiku EU, multilateralne odnose, bilateralne sporazume s trećim zemljama, kao i razvojnu politiku i humanitarnu pomoć. Pravna tekovina za 30. poglavlje se najvećim delom sastoji od direktno primenjivog zakonodavstva EU, koje uglavnom proizlazi iz višestranih i dvostranih obaveza Evropske unije u području trgovine, kao i iz velikog broja autonomnih trgovinskih mera. Neke direktive iz područja izvoznih kredita i robe dvostruke namene zahtevaju prenošenje u nacionalno zakonodavstvo.
Od zemalja kandidata zahteva se postupno usklađivanje politika prema trećim zemljama i pozicija u međunarodnim organizacijama s politikama i stavovima koje prihvataju Evropska unija i njene države članice. Kada je reč o zahtevima u pogledu razvojne politike i humanitarne pomoći, od zemlje kandidata se očekuje da uskladi domaće zakonodavstvo s pravnom tekovinom EU, međunarodnim obavezama koje prihvataju države članice EU i da obezbedi kapacitete za učestvovanje u razvojnoj i humanitarnoj pomoći namenjenoj zemljama u razvoju i najmanje razvijenim zemljama.
ZAJEDNIČKA TROVINSKA POLITIKA
Zajednička trgovinska politika (ZTP) je jedan od temelja vanjskih odnosa Evropske Unije. Bazira se na jedinstvenim pravilima u okviru carinske unije i zajedničke carinske tarife i ujedno oblikuje trgovinske odnose država članica EU sa trećim zemljama. Osnovni ciljevi ZTP definisani su članovima 206 i 207 Ugovora o funkcionisanju EU koji uključuju: razvoj svetske trgovine, postupno ukidanje ograničenja u međunarodnoj trgovini i smanjivanje carinskih barijera.
Unija ima niz sklopljenih trgovinskih sporazuma s trećim zemljama, od kojih se neki odnose na sve aspekte trgovinskih odnosa, a drugi samo na određene proizvode ili grupe proizvoda. Sporazumi se razlikuju prema opsegu povlastica koje se odobravaju. Posebno se to odnosi na države kandidate za članstvo u EU, ali osim njih, ističu se i sporazumi sklopljeni s Rusijom, Ukrajinom, državama na Kavkazu i u središnjoj Aziji, koji obuhvataju područje trgovine, energetike, zaštite životne sredine, saradnju na području nauke, borbu protiv kriminala i politički dijalog.
MULTILATERALNI ODNOSI
Multilateralni odnosi pokrivaju odnose u kontekstu Svetske trgovinske organizacije, multilateralne saradnje u oblasti pristupa tržištu (roba/usluga), carina, transporta, zaštite životne sredine, divlje flore, faune i prirodnih resursa. Poglavlje 30 pokriva i saradnju s regionalnim i međunarodnim organizacijama, s ciljem promovisanja ne samo ekonomskog razvoja, već i demokratije, stabilnosti i poštovanja ljudskih prava.
BILATERALNI SPORAZUMI SA TREĆIM ZEMLJAMA
EU je potpisla preko 200 različitih ugovora o slobodnoj trgovini (FTAs) sa ekonomskim grupacijama i pojedinim zemljama. Carinska unija uspostavljena je sa Turskom, Andorom i San Marinom. Sporazumi o partnerstvu i saradnji potpisani su sa Rusijom i Ukrajinom. Obaveza države koja pristupa Evropskoj uniji je da otkaže sve ugovore o slobodnoj trgovini (FTA) u njihovoj celosti članstvom u EU, i da osigura da svi ugovori/sporazumi o trgovini, investicijama i ekonomskoj saradnji, kao i svi drugi ugovori/sporazumi, budu harmonizovani s pravnom tekovinom EU.
EK ima nadležnost da pregovara i zaključuje trgovinske sporazume.
RAZVOJA POLITIKA I HUMANITARNA POMOĆ
U području razvojne politike i humanitarne pomoći, od država članica EU se zahteva usklađivanje s pravnom tekovinom EU i međunarodnim obavezama, kao i obezbeđivanje kapaciteta za učešće u razvojnim i humanitarnim politikama EU. Evropska unija i njene države članice finansiraju gotovo polovinu sveukupne međunarodne razvojne pomoći. Pomoć se, osim za projekte ekonomskog razvoja, odnosi i na izgradnju demokratskih institucija, gradnju infrastrukture, razvijanje makroekonomskih programa i promovisanje ljudskih prava. Važan mehanizam razvojne politike EU predstavlja Opšti sistem preferencijala (GSP) kao svojevrsna trgovinska povlastica namenjena zemljama u razvoju. Važno je spomenuti i aktivnosti Evropskog fonda za razvoj (EDF) čijim sredstvima se obezbeđuje finansijska pomoć zemljama u razvoju i najmanje razvIJenim zemljama. Unija, takođe, izdvaja velika finansijska sredstva za humanitarnu pomoć, odnosno podršku i zaštitu ljudi u ratnim područjima i područjima pogođenim prirodnim katastrofama u skladu s načelom nediskriminacije. Razvojna i humanitarna pomoć se raspodeljuje korisnicima na svim kontinentima, s posebnim akcentom na Afričku, karipsku i pacifičku grupu država (ACP) i Prekomorske zemlje i područja (PTOM).
