Poglavlje 7 - Pravo intelektualne svojine


Osnovni cilj propisa Evropske unije u oblasti prava intelektualne svojine jeste doprinos stvaranju povoljnog ambijenta za poslovanje na unutrašnjem tržištu. Nosioci prava intelektualne svojine na unutrašnjem tržištu ostvaruju povoljniji položaj u odnosu na konkurenciju na taj način što im ona omogućavaju da štite svoje proizvode i usluge od neovlašćenog korišćenja, kopiranja i zloupotrebe, odnosno da upravljaju tim pravima kao svojinom. Intelektualna svojina podrazumeva autorsko i srodna prava, kao i pravo industrijske svojine.

Autorsko i srodna prava stiču se samim činom stvaranja autorskog ili srodnog dela (umetničkog, naučnog ili dela tehničke prirode) i njihovim iznošenjem ili izvođenjem, tako da za njihovu zaštitu nije potrebno sprovesti formalni postupak, niti je potrebna prethodna objava dela. Ciljevi harmonizacije određenih aspekata autorskih i srodnih prava su prilagođavanje zakonskih propisa tako da odražavaju tehnološki napredak i prenošenje glavnih međunarodnih obaveza u pravo EU koje proističu iz ugovora o autorskim i srodnim pravima, koji su usvojeni u okviru Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO).

Pravo industrijske svojine odnosi se na zaštitu izuma patentom, zaštitu proizvoda i usluga žigom, zaštitu spoljnog izgleda proizvoda dizajnom, zaštitu razlikovanja specifičnih proizvoda i usluga posebnih kvaliteta koji su uslovljeni područjem nastanka i oznakom geografskog porekla. Jedan od važnih elemenata sistema patenata EU je pristupanje Evropskoj konvenciji o patentima i Evropskoj patentnoj organizaciji (EPO). Specifične odredbe primenjuju se na biotehnološke izume. Pravna tekovina EU takođe utvrđuje pravila na nivou EU za zaštitu industrijskog dizajna i Evropskog sistema zaštite žigova i industrijskog dizajna.

Direktiva koja se odnosi na sprovođenje prava intelektualne i industrijske svojine, zahteva od svih država članica EU da primene efikasna i proporcionalna pravna sredstva protiv onih lica koja se bave krivotvorenjem proizvoda i piraterijom, čime se stvaraju jednaki uslovi za nosioca prava u EU. Carinska uprava ima važnu ulogu u prevenciji stavljanja u promet proizvoda kojima se krše autorska prava i prava industrijske svojine. Dalje, EU je član Svetske trgovinske organizacije, koja sprovodi Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS). Usaglašenost s pravnom tekovinom u oblasti intelektualne svojine zahteva adekvatne kapacitete i sprovođenje. Posebno je naglašena potreba za odgovarajućim administrativnim strukturama uključujući nacionalno telo u čijoj nadležnosti je prijem zahteva za zaštitu u svim oblastima koji se tiču prava intelektualne svojine (IRP). Nadležne institucije trebale bi da dobiju odgovarajuću obuku u vezi s pravom intelektualne svojine.

Koja je korist za Srbiju?

  • Veća pravna sigurnost
  • Stimulacija stvaralaštva
  • Ubrzanje tehnološkog razvoja
  • Suzbijanje piraterije

Posledica usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom u oblasti intelektualne svojine za Republiku Srbiju će biti veća pravna sigurnost i delotvornije sprovođenje prava intelektualne svojine, što će omogućiti poboljšanje prometa roba i usluga, kao i ubrzavanje tehnološkog razvoja i stimulaciju stvaralaštva. Zaštita intelektualne svojine podjednako je važna i za mala i srednja preduzeća, ali i za pojedinačne stvaraoce, koji će na ovaj način biti zaštićeniji, a intelektualna svojina biće tretirana kao i svaka druga vrsta svojine. (Brošura „Pregovaračka poglavlja – 35 koraka ka EU”, EU info-centar i Pregovarački tim za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU)

Tok pregovora u poglavlju
Pregovaračka grupa
Dokumenta
Vesti/Članci/Analize