Susedi i članstvo u Uniji - Skupa karta do Brisela

foto: Evropska unija

Nije novina da se složeni regionalni odnosi prelamaju i na tok integracije Zapadnog Balkana. Kočenje procesa i ulaganje veta na otvaranje pregovora predano ih je držalo u mestu, odlažući njihov početak. Severna Makedonija je proteklih godina morala da se bavi nizom važnih reformskih pitanja, ali i makedonskim jezikom, kulturom, identitetom, pa i promenom imena države. Najpre ju je dugo blokirala susedna Grčka, koja je osporavala – pokazaće se, uspešno – korišćenje imena Makedonija. Ni drugi susedi nisu bili popustljiviji. Iako je Bugarska bila prva država koja je davnih dana priznala nezavisnost tadašnje Makedonije, zahtevali su sada da se makedonski jezik prepozna kao dijalekat bugarskog, te da se bugarska manjina prepozna Ustavom. Makedonski odgovor na bugarski zahtev bio je – o identitetu makedonskog naroda neće raspravljati.

Međutim…

Čiji je (sve) Aleksandar?

Prespanskim sporazumom pokrenuto je rešavanje identitetskih, kulturoloških i nacionalnih pitanja koja su se isprečila između Severne Makedonije i Grčke. Sporenja oko toga ko sebe može nazvati Makedoncem/Makedonkom datiraju od proglašenja makedonske nezavisnosti 1991. godine. Makedonci sa grčke strane granice smatrali su da se upotrebom imena Makedonija ispoljavaju pretenzije na deo teritorije koji im ne pripada. S druge strane, doslovno, Makedonci su, neki bi rekli s pravom, želeli da osnaže istorijske veze sa Aleksandrom Makedonskim, te su osim antičkog preuređivanja glavnog grada, po njemu nazvali i aerodrom u Skoplju, kao i auto-put. Deo zajedničkog nasleđa, prema tvrdnjama jednih, i opovrgavanje bilo kakve istorijske ili kulturološke povezanosti, prema tvrdnjama drugih, našao je svoje evropsko rešenje prvo na referendumu, a onda i zvaničnim parafiranjem Sporazuma na tromeđi Grčke, Makedonije i Albanije.

Nakon dugih i iscrpnih pregovora, u Prespi je 2018. godine potpisan Sporazum kojim je, barem u zvaničnim krugovima, Makedonija postala Republika Severna Makedonija. Veliki broj građana protivio se ovoj odluci, a nezadovoljstvo se prelilo i na ulice. S druge strane, severnomakedonski kao i grčki zvaničnici bili su optimistični u vezi sa Sporazumom, tvrdeći da on predstavlja korak ka poboljšanju odnosa dve zemlje. Promenjeni nazivi ulica, aerodroma i auto-puta predstavljeni su kao makedonski simbol prijateljstva i želje za što boljom i stabilnijom saradnjom dve države u cilju odblokiranja pregovora sa Evropskom unijom i ostvarivanja dugoiščekivanog članstva u Severnoatlantskom paktu. Promena imena bila je nužna kako bi se sklonio grčki veto sa otpočinjanja pregovora. Ali još nerešenih susedskih problema čekalo je „da” za Severnu Makedoniju.

Bugari, ponovo

Prelaskom na revidiranu metodologiju krajem 2020. godine očekivalo se otvaranje i pristupnih pregovora s Makedonijom. Međutim, usledio je bugarski veto. ‚Bugarska je kidnapovala Severnu Makedoniju i Albaniju’, rekao je u jednom od svojih obraćanja premijer Albanije Edi Rama. Kao jedna od država članica Evropske unije, Bugarska je revnosno iskoristila mogućnost da blokira otvaranje pristupnih pregovora s Makedonijom sve do ispunjenja postavljenih zahteva koji se, u najširem smislu, odnose se na priznavanje bugarskih korena makedonskog naroda. Ovakvi zahtevi praćeni su obrazloženjima o makedonskom prekrajanju istorije, postojećem govoru mržnje prema Bugarima, kao i njihovog nasilnog asimilovanja s makedonskim narodom.

Osnovana je i Multidisciplinarna makedonsko-bugarska komisija za istorijska i obrazovna pitanja s ciljem da se spor između država što uspešnije reši. Međutim, Komisija nije ostvarila nikakve značajnije rezultate, te su i makedonska i bugarska strana ostale nezadovoljne. Bugarski zahtevi, predstavljeni na ovaj način, dovode u pitanje postojanje makedonskog identiteta, kulture, istorije, jezika, osnažujući netrpeljivosti između dva naroda. Prema podacima Balkan barometra za 2022. godinu, građani/građanke Severne Makedonije imaju stav da su odnosi u regionu bolji nego što su bili pre 12 meseci, međutim, podrška građana i građanki članstvu u Uniji nalazi se na najmanjem nivou od otpočinjanja integracijskog procesa.

I istorijsko „da”, ponovo

Čini se da je francusko predsedavanje Unijom ipak imalo sluha za bugarske zahteve, ali i za makedonsku budućnost u okvirima Evropske unije. Predlog za pronalaženje optimalnog rešenja za obe strane prvobitno je predstavljen na Samitu lidera Zapadnog Balkana i Evropske unije, nakon čega je poslat na razmatranje Parlamentu u Skoplju. Prema predlogu, Severna Makedonija bi trebalo da Ustavom prepozna Bugare kao jednu od konstitutivnih etničkih grupa. Severnomakedonski zvaničnici s druge strane, zahtevali su jasnu formulaciju makedonskog jezika u pregovaračkom okviru, uz jasnu zaštitu makedonskog identiteta i to da istorijska pitanja ne budu kriterijum u pregovaračkom okviru. Prva verzija francuskog predloga ocenjena je kao neprihvatljiva za makedonsku stranu, te je ubrzo nakon Samita u Sobranje pristigla, nova, revidirana verzija.

U novom predlogu, kao glavna promena navodi se formulacija koja se odnosi na to da bugarski zahtevi postanu deo pregovaračkog procesa, dok bi Evropska komisija bila garant za njihovo sprovođenje, s tim što bi se izbacila formulacija koja negira makedonski jezik. Osim toga, u revidiranoj verziji precizira se i naziv faze otvaranja pregovora kao „početak faze otvaranja pregovaračkog procesa”, uz dodati zahtev da Skoplje održava dobre odnose sa Sofijom. Novim predlogom predviđeno je i održavanje dve međuvladine konferencije s Makedonijom.

Reakcije na predlog koji je doveo do ukidanja veta bile su oprečne. Građani su svoje mišljenje izrazili na ulicama Skoplja, a deo levice napuštanjem sednice. Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski rekao je da je francuski predlog istorijski koliko i Prespanski i Ohridski sporazum, dok je predsednik Penderovski rekao da je predlog kompromisna faza za nastavak evropskih integracija Severne Makedonije. Za prihvatanje ovog predloga i sprovođenje ustavnih izmena bila je neophodna dvotrećinska parlamentarna većina, a rasprava je trajala tri dana. Usvajanju predloga podršku je dalo 86 poslanika i poslanica, dok je deo opozicije opstruirao sednicu i pre glasanja napustio Parlament. Protesti građana preneli su se ispred Sobranja, no to ipak nije sprečilo ili odložilo usvajanje.

Bugarski veto je povučen.

Složni region

Retko koja od država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji u regionu se može pohvaliti ovakvom posvećenošću i gotovo religioznim pristajanjem na niz nimalo prijatnih kompromisa kako bi ubrzala i oživela proces evropskih integracija. Severna Makedonija prešla je dugačak put od sticanja nezavisnosti 1991. godine, do konačnog i toliko željenog otpočinjanja pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Pod kojim imenom, s kojim etničkim grupama i u kojim ustavnim okvirima, to je izgleda Makedoncima manje važno. Važno je da se proces otkoči i da se da novi zamah integracijama. Povlačenje bugarskog veta bilo je suštinsko i za susednu Albaniju.

Predsednica Evropske komisije nazvala je ovo istorijskim događajem, kojim tačno po redu, teško je proceniti. Ono što zaista nije teško proceniti je da (ne)pristajanje na kompromise treba primeniti i u sprovođenju unutrašnjih reformi u oblastima koje su ključne za kvalitet života građana/građanki u obe zemlje. Stepen korupcije, stanje vladavine prava, zarobljena država – sve su to tačke spajanja zemalja u regionu koje, pored zajedničke istorije, identiteta i jezika nesebično delimo.

Tekst je prvobitno objavljen u 87. broju biltena Progovori o pregovorima.

Miljana Jovanović,
Beogradska otvorena škola