Jubilej - deset godina i sto brojeva - Odustajanje od Evropske unije nije opcija

foto: Beogradska otvorena škola

Pre tačno deset godina, 2013. godine, tadašnji članovi tima Beogradske otvorene škole koji su se bavili evropskom integracijom Srbije su osmislili novi projekat; kako to obična biva u BOŠ-u, projekat je inovativan i multidisciplinaran; spaja autentični, lokalni aktivizam, daleki Brisel i, često još dalji, politički Beograd; hvata se u koštac s najbitnijim društvenim pitanjima, od kojih stvarno zavisi kako živimo; polazi od „prava da znamo sve”, i više od onog što nam se daje, jer se o nama i našoj budućnosti radi, a za sredstvo kako će zainteresovana publika saznati to što mi znamo odabran je, tada rastući, internet i svi njegovi proizvodi; jednom rečju poduhvat je bio u duhu, ali obavezno i ispred svoga vremena. Projekat je nazvan „Progovori o pregovorima”, zbog upravo najavljenog otvaranja pristupnih pregovora Srbije i Evropske unije. Već u to vreme dugotrajan, skoro desetogodišnji proces evropske integracije Srbije je tada, znatno više nego danas, bio opterećen manjkom informacija, znanja i razumevanja. Nije se o pregovorima i promenama koje donose pričalo dovoljno, iskreno i pouzdano, a potreba je bila očita. Godinu dana ranije, marta 2012. godine, Evropski savet je dodelio Srbiji status kandidata. Ubrzala se istorija te 2013. godine: prvo je Evropski parlament aprila 2013. rezolucijom konstatovao napredak Srbije, a nakon nekoliko dana Evropska komisija je preporučila da se sa Srbijom otvore pregovori. Presudan iskorak je bio, razume se, prvi Briselski sporazum, potpisan tog istog aprila 2013, kompromis koji je probudio nadu da će nastavak razrešenja kosovskog čvora biti miran, u evropskom duhu.  

Počeci od kojih (ne) odmičemo 

Konačno, 28. juna 2013. (na Vidovdan, opet), lideri Evropske unije su na Samitu u Briselu odlučili da pristupni pregovori sa Srbijom počnu najkasnije januara, naredne, 2014. godine. Nije to bila mala odluka, kako možda sada izgleda. Naš južni sused Severna Makedonija čeka pravi početak pristupnih pregovora od 2005. godine.  

Izgledalo je da dobrim vestima, tih dana, nema kraja. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) nakon što ga je Litvanija, kao poslednja zemlja članica, ratifikovala u junu, stupio je na snagu 1. septembra 2013. godine, čime je Srbija dobila status države pridružene Evropskoj uniji. SSP se inače već nekoliko godina istinski sprovodio, zona slobodne trgovine i usklađivanje domaćih propisa, politika i institucija sa EU bili su uveliko u toku. Uz srpsku, zastava Evropske unije postala je obavezna dekoracija na sastancima i prilikom davanja izjava zvaničnika, premijera, ministara, predsednika, a gledajući samo sliku, nedovoljno obavešten posmatrač, mogao je zaključiti da kroz njihova usta progovara i sama Evropska unija. Zaviјorila se plava zastava s dvanaest zlatnih zvezda i na brojnim opštinama i drugim institucijama. U takvoj atmosferi, početkom tog istog aprila 2013, u Beogradskoj otvorenoj školi razvijen je projekat, napisan „drvenim”, projektnim jezikom, kako se inače piše za mali krug donatora i istomišljenika. Prvih nekoliko rečenica glasilo je ovako: „Projekat ’Progovori o pregovorima – aktivno učešće civilnog društva u procesu pregovaranja sa EU’ odgovara na potrebu za unapređenjem kapaciteta civilnog društva za aktivno učešće i monitoring procesa pregovora Republike Srbije za punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Izveštaj Evropske komisije za 2012. jasno je ukazao na nedostatak transparentnosti u zakonodavnom procesu i potrebu za uključivanjem javnosti u kreiranje javnih politika. Iako se Akcionim planom za ispunjenje preporuka EK previđaju mere za otklanjanje ovog nedostatka, uloga i značaj civilnog društva nije jasno prepoznata.”  

Ne bude ove rečenice nikakvu nostalgiju za davno prošlim vremenom – iako su napisane kada su neki od sadašnjih autora na internet portalu i u mesečnom Biltenu bili u osnovnoj školi – već zvuče kao da su napisane danas. Zato smo i dalje tu, jer potreba nije nestala, već je veća nego ikada. Internet portal „Progovori o pregovorima” i mesečni Bilten, čiji stoti broj obeležavamo, prvih nekoliko godina podržavala je Fondacija za otvoreno društvo, na čemu im se naknadno zahvaljujemo. Poslednjih nekoliko godina redovan rad pomaže Švedska, koja iskreno i istrajno podržava napredak Srbije ka EU. Sve vreme ostaje trajna posvećenost celokupnog tima Beogradske otvorene škole, onih koji se neposredno bave evropskom integracijom, ali i svih drugih, ma kojom temom ili javnom politikom da se neposredno bave, jer pravi pregovori o pristupanju Evropskoj uniji se dešavaju kroz promene, a one su moguće jedino ovde, u Beogradu i gradovima i selima Srbije. 

Nakon deset godina 

Pristupanje Srbije EU je zastalo, neki bi rekli stalo. Ako pogledamo ma koju hronologiju napretka ka EU, pa i onu na zvaničnoj internet stranici Ministarstva za evropske integracije, poslednji datum na njoj je uvek 14. decembar 2021, kada je u Briselu doneta odluka da se otvori Klaster 4: Zelena agenda i infrastrukturno povezivanje. Dakle, skoro dve godine nema trajnog i opipljivog napretka, ničega što menja i popravlja državu, pravni poredak i institucije, osim pretpristupne razvojne i finansijske pomoći koju od EU dobijamo kako je planirano i obećano. Koliko mali značaj samim pristupnim pregovorima sa EU pridaje Vlada Srbije pokazuje činjenica da skoro godinu dana od kada je izabrana, od oktobra 2022. godine, Vlada nije našla za shodno da promeni sastav tela koje učestvuju u pregovorima, da imenuje nove koordinatore pregovaračkih klastera i članove tima za podršku pregovorima, jer stari više nisu u Vladi ili nisu na mestima na kojima su bili. Ili su možda imenovali nove ljude, ali o tome nisu obavestili javnost, makar kroz kratku vest na internet stranici. Svejedno, poruka je jasna. 

Već dve godine nam ostaje samo parola „na evropskom putu”, koja je izgovor za svesni nerad ili nemar, drugo ime za nedostatak promena i napretka, lepši način da se saopšti da Srbija i njeni građani ostaju van stola za kojim drugi uveliko sede. Krilatica koja opravdava zavodljivi status quo, kojim su zadovoljni mnogi u Srbiji, ali i značajan broj aktera iz Evropske unije. Ali to je stanje koji nije u interesu velike većine građana Srbije, jer im uskraćuje pravo na napredak, prava i slobode, pa makar samo one koje imaju ostali u Evropskoj uniji. 

Svako ko iskreno veruje da građani Srbije zaslužuju i treba da žive makar jednako dobro kao i ostali Evropljani, ne treba da bude mnogo pronicljiv da bi shvatio da je to moguće jedino ako svoj politički i pravni poredak uredi i uskladi sa Evropskom unijom. Nije to tako teško da se shvati, to su pre nas uspešno uradili skoro svi – stotine miliona ostalih Evropljana. Pre svega oni u Istočnoj i Centralnoj Evropi, koji sada – zbog toga što su razumeli – žive pravednije, bolje, uređenije i sigurnije nego što su pre toga živeli.  

To su uradili naši susedi, a shvatili su i postigli i oni narodi sa kojima smo preko sedamdeset godina živeli u zajedničkoj državi. Znači, ipak nije toliko teško da se razume da jedino Evropska unija, države i narodi koji su u tom društvu, imaju realna rešenja kako da se, u ovom komplikovanom i nesigurnom svetu, urede i vode narodni i zajednički evropski poslovi, uz saglasnost i na polzu velike većine građana. A to su shvatile i stotine hiljada građana Srbije koji, iz godine u godinu, trajno odlaze upravo na Zapad, u Evropsku uniju. Ako već neće Srbija, preciznije ako njena izabrana politička elita floskulom „na evropskom putu” u nedogled odlaže prihvatanje evropskih vrednosti, standarda, politika i demokratskog poretka – veliki broj njenih građana bira da ode i dobije život u Evropskoj uniji odmah. 

Čekajući bilten Progovori o Srbiji u Evropskoj uniji 

Nije čudo ako se neko u Srbiji razočara u moć evropske integracije kao instrumenta za promenu nabolje države i društva, ako upadne u političku apatiju ili depresiju, prestane da veruje da će ikada biti bolje, razumnije, poštenije i uspešnije. A možda oni koji bi da večno ostanemo „na evropskom putu” to upravo i priželjkuju? 

Zato nećemo da odustanemo, naprotiv, radimo na tome i verujemo da će u narednih deset godina, a pre izlaska narednih sto brojeva, bilten „Progovori o pregovorima” prestati da izlazi – zato što su pristupni pregovori uspešno završeni, a Srbija potpisala Ugovor o pristupanju EU, koji je upravo ratifikovan u Narodnoj skupštini.  

Tada ćemo svečano ugasiti internet portal Progovori o pregovorima i mesečni Bilten, a dotad izašli brojevi Biltena će ostati kao svedočanstvo o borbi za bolju Srbiju, o dobronamernim ljudima koji su svoja znanja stavili u službu javnog dobra, o uspesima, a još više propuštenim prilikama i izgubljenim godinama.  

Naravno, istog trenutka pokrećemo novi projekat, radni naslov: Progovori o Srbiji u EU, u kojem ćemo, sa istom strašću i pažnjom analizirati, kritikovati, ali i predlagati kako bi moglo drugačije i bolje. I ponovo ćemo uključiti one koji bi, inače, samo zato što nisu na vlasti, bili isključeni iz dijaloga o tome kakva će biti neka javna politika i kako će se voditi javni poslovi. 

A dotad, ostaju nam „Progovori o pregovorima”, kao mesto informisanja, sučeljavanja, učenja, ali i susreta svih onih koji se ne mire s datim i zadatim, koji ne žele da zauvek ostanu „na evropskom putu”, jer znaju da građani Srbije, baš kao i ostali Evropljani, zaslužuju i mogu bolje. 

Tekst je prvobitno objavljen u 100. broju biltena Progovori o pregovorima.

Autor: Milorad Bjeletić

izvršni direktor Beogradske otvorene škole