Nemačka: Buđenje „uspavanog džina“?

foto: nato.int

Šezdeseta Minhenska bezbednosna konferencija, koja je, sredinom februara u minhenskom hotelu Bayerischer Hof, okupila preko 150 svetskih lidera i stručnjaka u oblasti odbrane, pokazala je da se aktuelnim konfliktima ne nazire kraj. Među sukobljenim stranama širom sveta i dalje prevlađuje tzv. lose-lose sentiment, te je podijum u Minhenu poslužio radije za pocrtavanje pozicija, nego za komuniciranje volje za de-eskalacijom. Isto važi i za dva ključna sukoba za Evropu koja su obeležila Konferenciju – rat u Ukrajini i rat na Bliskom istoku.

U atmosferi gde se „urgentnost“ u evropskoj odbrambenoj politici iskristalisala kao vodeća poruka okupljanja, mnogi pogledi uprti su u zemlju domaćina, Nemačku, koja je ne samo vodeća ekonomija Evropske unije (EU), već i jedna od najznačajnijih kreatora evropske bezbednosne arhitekture. Nemačka je dosad tradicionalno bila „uspavani džin“ kada je reč o naoružavanju, barem što se tiče nemačkog javnog mnjenja, koje je još od Drugog svetskog rata veoma osetljivo samo i na pomen vojske i vojnih izdataka. Međutim, u svetlu narastajućeg broja sukoba na i u blizini evropskog tla, vredi ispitati u kojoj meri se ova pozicija promenila te kakve bi reperkusije eventualno buđenje „uspavanog džina“ imalo po evropsku stratešku autonomiju?

Nemačka se za sada prilagođava situaciji, preduzimajući naizgled veoma odvažne korake u domenu bezbednosti i odbrane. I to uprkos činjenici da je na vlasti koalicija predvođena tradicionalno anti-militantno nastrojenim partijama: Socijalistima (SPD) i Zelenima (Die Grünen). Treći koalicioni partner, Liberali (FDP), ima znatno „slobodnije“ držanje po ovom pitanju i povremeno „koketira“ s opozicionom Hrišćansko-Demokratskom Unijom (CDU) glasajući, na primer, za njihove predloge u oblasti bezbednosti u nemačkom Bundestagu.

Kao odgovor na eskalaciju u svetu, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD) podiže vojne izdatke i predviđa ulaganja u odbranu u visini od 2% BDP-a, što Nemačka dosad nije praktikovala. Pored toga, Pistorijus najavljuje uvećanu borbenu gotovost u organizaciji NATO, u okviru čijeg će kontingenta po prvi put u istoriji stacionirati oko 4800 nemačkih vojnika u Litvaniji počev od 2027. Kada je reč o naoružavanju, raspravlja se o isporučivanju moćnog raketnog sistema Taurus Ukrajini, što se smatra naročito kontroverznim. Naime, zbog dalekosežnog dometa, ove rakete bi mogle dostići čak Moskvu, te bi Nemačka rizikovala da postane jedna od strana u sukobu. Nemački kancelar Šolc stoga ostaje skeptičan. Ipak, kako je pokazao nedavni sastanak nemačkog vojnog vrha, čiji je zapis procureo u javnost nakon što su ga podelile ruske obaveštajne službe, o Taurusu se razmišlja sve intenzivnije. Nedavno se i britanski ministar spoljnih poslova Kameron uključio u raspravu, nudeći Nemačkoj da od njih otkupi Taurus sistem, a da za uzvrat Britanija isporuči Ukrajini rakete tipa Storm Shadow – ideja koja se izgleda dopala i nekima predstavnicima partije Zelenih.

U vezi sa sukobom na Bliskom istoku, Nemačka se, zbog istorijskih razloga, i dalje snažno stavlja na stranu Izraela, što je vidljivo i u čestim posetama ovoj zemlji od strane nemačke ministarke spoljnih poslova Annalene Baerbock. Ipak, na diskurzivnom nivou, bez obzira na odlučnu podršku izraelskom pravu na samoodbranu, sve češće se mogu čuti pozivi na adekvatnu zaštitu civilnog stanovništva u Gazi, za obezbeđivanje prispeća humanitarne pomoći koju Nemačka šalje u znatnim količinama, kao i pozivi na prekid vatre, pogotovo u periodu Ramadana.

Uprkos svemu, na unutrašnjem planu, postavlja se pitanje koliko su nemačke vlasti uspele da uvere javno mnjenje u opravdanost svojih odbrambenih i spoljnopolitičkih poteza? Trenutni nemački bezbednosni kurs ne prolazi bez izazova. Novoformirane (i od pojedinih analitičara populistički ocenjene) partije, poput Saveza Sare Vagenkneht (Bündnis Sara Wagenknecht - BSW), zasnivaju deo svog programa upravo na kritici spoljne politike, pogotovo na kritici stava prema sukobu u Ukrajini. Nova partija, nastala „cepanjem“ Leve partije (die LINKE), prvi veliki „test“ poverenja birača imaće na izborima za Evropski parlament ove godine. Da su nemački parlamentarni izbori bili održani 19. marta, BSW bi osvojio oko 5% glasova. Protesti podrške Palestini česti su na nemačkim ulicama, pogotovo u glavnom gradu. Ipak, većina Nemaca, saglasno mišljenju kancelara i dalje se protivi dostavljanju Taurus sistema Ukrajini, s 59% građana protiv (prema podacima od 8. marta).

Konačno, kakve reperkusije trenutno držanje nemačke vlade ima za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije (CFSP)? Da li će se san o strateškoj autonomiji Evropske unije, na kome posebno insistira francuski predsednik Makron konačno približiti ostvarenju? Makron je već najavio da ne treba isključiti čak ni upotrebu francuskih i drugih evropskih trupa direktno na tlu Ukrajine. Nemački kancelar Šolc, kao i većina evropskih i NATO partnera ne vidi ovo kao ostvarivo. Za Šolca su ulozi pogotovo veliki – u svetlu nadolazećih saveznih izbora u jesen 2025, preduzimanje bilo kakvih rizičnih poteza moglo bi se pokazati politički skupim. Prema najnovijim podacima, s oko 16%, SPD je tek treća politička snaga u zemlji. Prednjače konzervativni CDU s oko 30% te ekstremno desna Alternativa za Nemačku s 18%. Ipak, promena situacije na terenu, ishod evropskih izbora u aprilu – na kojima se očekuje trijumf desnice, a za koje evropski Demohrišćani (EPP) kampanju baziraju pogotovo na temi odbrane, najavljujući potrebu za evropskim antiraketnim štitom – ali i američkih izbora u novembru ove godine, mogli bi dodatno da ubrzaju „odbrambeno buđenje“, ali i podstaknu kancelara na odvažnije delovanje ka ostvarivanju evropske strateške autonomije.

Autorka: Ivana Dinić
Univerzitet u Regenzburgu