Ekonomska konvergencija Zapadnog Balkana
foto: Freepik
Koliko je Zapadni Balkan daleko od životnog standarda Evropske unije?
Često u našem narodu možemo čuti da smo „decenijama iza Evrope“. Svesni smo da su ljudska prava zaštićenija u državama Evropske unije, institucije su efikasnije, a primanja stanovništva su veća. Prema sadašnjim ekonomskim projekcijama, države Zapadnog Balkana će dostići standard EU po trenutnom tempu za oko 40 godina! Da li Zapadni Balkan može da ubrza svoju ekonomsku konvergenciju?
Evropska unija i ekonomski dispariteti
U ekonomskom smislu, države se porede na različite načine: prema veličine njihove ekonomije, prema stopi (ne)zaposlenosti, zaradama zaposlenih i slično. Kada je reč o Evropskoj uniji, projekat evropske integracije je zamišljen kao način za obnovu evropske ekonomije, gde bi svi u neku ruku bili pobednici. Imajući u vidu različit stepen ekonomskih razvoja država članica, od osnivanja Evropske ekonomske zajednice do danas, jedan od osnovnih ciljeva Evropske unije je bila konvergencija evropskih ekonomija. Za svaku državu je važno da smanji regionalne disparitete unutar zemlje, ali da istovremeno unapredi svoj položaj u odnosu na prosek EU. Proces liberalizacije evropskog tržišta, zajedno sa određenim javnim politikama poput poljoprivredne politike i regionalne (kohezione) politike, doveo je do toga da manje razvijene ekonomije koje su pristupale Evropskoj uniji (poput mediteranskih zemalja i zemalja Centralne i Istočne Evrope) u međuvremenu se približe prosečnom bruto domaćem proizvodu po glavi stanovnika na nivou Unije.
Šta je ekonomska konvergencija
Ekonomska konvergencija između dve zemlje ili grupe zemalja se meri tako što se porede njihovi bruto domaći proizvodi po glavi stanovnika koji su prilagođeni prema paritetu kupovne moći (BDP PPP). Kada želimo da uporedimo životni standard stanovništva između zemalja, nominalni BDP govori nam samo o tržišnoj vrednosti svega proizvedenog u nekoj zemlji, ali nam ne pruža dovoljno informacija o dostupnosti dobara i usluga za stanovništvo. Rečju, nominalni BDP je bolji kada se poredi veličina ekonomija između zemlja, dok BDP po glavi stanovnika je uporedna mera na individualnom nivou stanovništva različitih zemalja.
Gde je Zapadni Balkan u odnosu na EU?
Prema podacima iz 2023, prosečan BDP po glavi stanovnika (PPP) na Zapadnom Balkanu je iznosio nešto ispod 22000 USD, dok je prosek na nivou Evropske unije bio oko 59000 USD. Možemo videti da je za 20 godina procesa evropske integracije Zapadni Balkan stigao na oko 35% BDP po glavi stanovnika (PPP) u odnosu na prosek Unije. Ove brojke se razlikuju od zemlje do zemlje, pa je tako Crna Gora na blizu 50% konvergencije, dok je 27% slučaj sa Kosovom. Naravno, važno je napomenuti da su pojedine zemlje značajno ispod proseka EU poput Bugarske i Grčke. U odnosu na 11 novih članica EU iz Centralne i Istočne Evrope, region Zapadnog Balkana zaostaje za 50%. Postavlja se pitanje kako je moguće ubrzati proces konvergencije, tako da se zemlje regiona približe proseku Evropske unije? Jedan od predloga došao je od Evropske banke za obnovu i razvoj.
Tri scenarija konvergencije
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je uradila procenu u kom trenutku bi zemlje Zapadnog Balkana dostigle prosečni životni standard EU, sa tri scenarija: u najoptimističnijem, gde se uzimaju stope rasta koje su prethodile svetskoj ekonomskoj krizi, Zapadni Balkan bi konvergirao sa EU kroz dve do tri decenije. Realističniji scenario predviđa da bi, ukoliko bi stope rasta ostale na dosadašnjem nivou, za 40 godina bi Zapadni Balkan dostigao prosek. Pesimističan scenario predviđa konvergenciju daleke 2093. godine ukoliko bi stope rasta bile približne onima nakon ekonomske krize.
Izvor: "Can the Western Balkan converge to the EU living standards?", European Bank for Reconstruction and Development (EBRD) 2024.
Trostruki pristup reformama
Kako bi se podstakla konvergencija regiona ka Evropskoj uniji, Evropska banka za obnovu i razvoj ove godine je izradila svoj predlog koji se zasniva na tri stuba: bolje upravljanje, otvaranje ekonomija za trgovinu i investicije i „ozelenjavanje“.
Bolje upravljanje
U predlogu se ističe da sve zemlje Zapadnog Balkana pate od visoke stope nezaposlenosti (pogotovo mlade populacije), starosti stanovništva, neefikasne javne uprave, nedostatka vladavine prava, korupcije i emigracije stanovništva. Sve ovo se može dovesti u vezu sa lošim upravljanjem.
Prema EBRD neophodno je efektivnije garantovanje svojinskih prava uz borbu protiv korupcije smanjuju tržišnu neizvesnost i razvijaju pogodne tle za strane investicije, što posredno utiče na zarade i stope nezaposlenosti. Dodatno, EBRD naglašava značaj profesionalizacije javne uprave kroz transparentan sistem zapošljavanja na osnovu kvalifikacija. Ono što dodatno pomaže privredi jesu elektronske usluge javne uprave koje dalje treba da se unapređuju. Dodatno, uvođenje digitalnih rešenja u sistem javnih nabavki bi po projekciji Banke mogao da obezbedi masivnu uštedu javnih sredstava, efikasnost i inovacije.
Otvorenost ekonomije
Ekonomije Zapadnog Balkana su manje otvorena tržišta u poređenju sa članicama CEFTA sporazuma iz Centralne i Istočne Evrope (države CIE) pre pristupanja Evropskoj uniji. Za razliku od ove grupe država koje su svoju međusobnu trgovinu uvećale po pristupanju CEFTA-i, intraregionalna trgovina na Zapadnom Balkanu nije se povećala u međuvremenu. Država ima veliki uticaj na ekonomiju, a velika državna preduzeća sputavaju kompetitivnost i inovacije na tržištu. Upravo bi privatizacija mogla da bude rešenje koje će doneti ekonomske benefite obezbeđujući restrukturiranje preduzeća i produktivnost. Region bi trebalo da iskoristi svoje komparativne prednosti u “starim” industrijama kao i u sektoru usluga (tekstili, auto-industrija, poslovne usluge i IT). Dalji rad na regionalnoj saradnji, prevashodno kroz stvaranje Zajedničkog regionalnog tržišta može biti prilika za produbljenje intraregionalne trgovine, uz smanjenje preostalih necarinskih barijera i poboljšanje infrastrukture.
„Ozelenjavanje“
Proizvodnja energije u regionu je većinom zastarela, neefikasna i zagađujuća. Skoro polovina energije se dobija iz termoelektrana na ugalj. Proizvodnja struje i grejanja emituje visoke nivoe CO2, dok jedino u Albaniji hidroenergija je dominantna. Neefikasna energetska proizvodnja, pored toga što šteti zdravlju ljudi, takođe krši i pravne obaveze preuzete pristupanjem Energetskoj zajednici, ali i stvara dodatne troškove održavanja zastarele opreme čineći region neodrživim i nekompetitivnim. Energetska sigurnost, otpornost i dostupnost treba da postanu prioriteti zemalja regiona, uz ubrzan razvoj infrastrukture koja koristi obnovljive izvore energije.
Zaključak
Predložena tri pravca reformama na Zapadnom Balkanu deluju usklađeno sa Planom rasta za Zapadni Balkan, koji je pre nekoliko meseci odobren od strane Saveta Evropske unije. Finansijski aspekt Plana rasta upravo može biti upotrebljen za ozelenjavanje, ali i unapređenje transportne infrastrukture, dok Reformske agende koje predviđa Plan su upravo usmerene na unapređenje vladavine prava na Zapadnom Balkanu. Ukoliko Zapadni Balkan bude uspešan u implementaciji Plana rasta, vrlo je moguće da do konvergencije sa Evropskom unijom dođe se u skladu sa najoptimističnijim scenarijem – do 2045. godine.
Autor: Boris Kaličanin
