Unapređenje kvaliteta pripravničkog staža u Evropskoj uniji: Ka pravičnim uslovima i jednakim prilikama za mlade

foto: freepik

Još 2019. godine, u svojim političkim smernicama, predsednica Fon der Lajen istakla je potrebu za jačanjem evropske socijalne tržišne ekonomije i podsticanjem „rasta koji stvara kvalitetna radna mesta, naročito za mlade ljude.“ Jedan od glavnih razloga za to je stopa nezaposlenosti među mladima, koja je dvostruko veća od ukupne stope nezaposlenosti, što predstavlja izazov za Evropsku uniju (EU).

Pripravnički staž (traineeship) pruža mladima priliku da steknu praktično i profesionalno iskustvo, unaprede svoje veštine i olakšaju ulazak na tržište rada. Međutim, mnogi mladi se suočavaju s lošim uslovima rada i ograničenom socijalnom zaštitom, posebno kod neplaćenih pripravništava.

Okvir kvaliteta za pripravništva (Quality Framework for Traineeships), uspostavljen 2014. godine, postavlja 21 princip kvaliteta koji osigurava da stažisti dobiju kvalitetno obrazovno iskustvo i odgovarajuće radne uslove u okviru Evropske unije. Ipak, evaluacija iz 2023. godine ukazala je na potrebu za boljom integracijom i sprovođenjem ovih principa u nacionalnim zakonodavstvima članica Unije. Na primer, podaci pokazuju da je 78% mladih Evropljana imalo iskustvo stažiranja. Ipak, samo je nešto više od polovine ovih stažiranja bilo plaćeno, dok više od jedne trećine mladih nije imalo ni potpun ni delimičan pristup socijalnoj zaštiti.

Podaci takođe pokazuju da mlada osoba koja se odluči na šestomesečno stažiranje može da izgubi neto prihod veći od 7.000 evra (prosečna vrednost za zemlje EU). Štaviše, mladi često na početku karijere obavljaju dva ili tri neplaćena šestomesečna stažiranja, što dovodi do gubitka prihoda većeg od 21.000 evra.[1]

Jasno je da neplaćena stažiranja, zajedno sa finansijskim gubicima koje donose, ograničavaju mogućnosti mladima, naročito onima iz ugroženih porodica koji ne mogu da priušte neplaćen rad. Neplaćena stažiranja mladima još uskraćuju i osnovna prava kao što su plaćeno bolovanje, zdravstveno osiguranje i naknade za nezaposlene. Neplaćena stažiranja dodatno smanjuju broj kvalitetnih početnih pozicija, jer poslodavci te poslove mogu zameniti neplaćenim stažiranjima radi smanjenja troškova. Dakle, umesto da bude most ka zaposlenju, stažiranje može dovesti do nestanka upravo onih poslova kojima se mladi nadaju. [2]

Kako bi rešila ovaj problem, Evropska komisija nedavno je predložila unapređenje kvaliteta pripravničkog staža kroz novi pravni okvir i revidirani Okvir kvaliteta iz 2014. godine.  Planirane reforme imaju za cilj unapređenje procesa učenja i osiguranje poštenijih uslova rada za pripravnike, uključujući dodatne mere socijalne zaštite, odražavajući potrebu za sistematskim poboljšanjem prava pripravnika širom Evrope.

Evropska komisija predlaže da pripravnici budu tretirani jednako u pogledu uslova rada, uključujući pravo na platu, uz mogućnost prilagođavanja u skladu s posebnim situacijama, kao što su različiti zadaci ili obim odgovornosti. Direktiva o poboljšanju uslova rada pripravnika i suzbijanju prikrivenih radnih odnosa predviđenih kao pripravništvo predviđa i transparentnost radnog odnosa, sa ciljem sprečavanja zloupotreba pripravništva. Predloženo je uspostavljanje kontrolnih mehanizama i inspekcija kako bi se osiguralo da se pripravništva ne koriste kao jeftina zamena za redovne zaposlene. Države članice bi trebalo da pruže kanale putem kojih pripravnici mogu prijaviti zloupotrebe i nepravedne uslove rada.

Prošireni Okvir kvaliteta iz 2014. dopunjuje se elementima kao što su pravo na pravičnu platu i pristup socijalnoj zaštiti. Mera koja posebno naglašava podršku ranjivim grupama omogućava mladima iz različitih socioekonomskih sredina i mladima s invaliditetom jednake šanse za pripravničke pozicije. Takođe, Komisija preporučuje angažovanje mentora kako bi pripravnici dobili ciljanju podršku i savete, kao i mogućnost hibridnog i daljinskog rada uz obezbeđivanje potrebne opreme.

Međutim, ova zakonska inicijativa nije prošla bez određenih kritika. Evropski omladinski forum (YFJ), koji već 10 godina aktivno zagovara usvajanje Direktive kojom bi se zabranila neplaćena stažiranja, ukazuje na određene nedostatke predloga. Pre svega, navode da je Okvir kvaliteta preporuka koja nije pravno obavezujuća, te da se primenjuje samo na pripravništva na tržištu rada i u okviru aktivnih politika tržišta rada, bez obuhvata principa plata i socijalne zaštite.

Forum, ističe da Predlog direktive pravi veliku razliku između „pravog pripravnika“ i „pravog zaposlenog“. Posmatranjem stažiranja iz ove perspektive, opravdava se različit tretman mladih na tržištu rada. Iako se u predloženoj Direktivi navodi da ovaj drugačiji tretman treba biti proporcionalan, u praksi poslodavci i dalje mogu isplatiti mnogo manji iznos ili čak ništa, bez posledica. Predloženi tekst se fokusira na negativne aspekte onoga što pripravnički staž ne bi trebalo da bude, ali ne dodeljuje prava pripravnicima, osim onih iz predložene Preporuke za ažuriranje Okvira kvaliteta za pripravništvo, koja pominje pristup platama i socijalnoj zaštiti, ali nije pravno obavezujuća. Sa druge strane, prema njihovom mišljenju, trenutni ugovori EU omogućavaju usvajanje obavezujućeg zakonodavstva u oblasti uslova rada, jer predstavlja zajedničku nadležnost.

Ukoliko se uzmu u obzir ovi komentari, predložena direktiva i revidirani okvir kvaliteta mogu predstavljati značajan korak ka unapređenju prava mladih u Evropi. Cilj ovih mera je da svim mladima, bez obzira na ekonomsku pozadinu ili socijalni status, pruži priliku za kvalitetno profesionalno usavršavanje u pravednim i transparentnim radnim uslovima. Pored unapređenja zapošljivosti i osiguranja stabilnijeg prelaska na tržište rada, ove reforme doprinose ekonomskom razvoju EU kroz rast kvalifikovane radne snage i veću uključenost mladih na tržištu rada.