Trampova nova administracija

foto: Gage Skidmore

Da će Trampov odabir saradnika u svojoj novoj administraciji izazvati veliku pažnju javnosti bilo je jasno već na početku predsedničke kampanje, kada je na mesto kandidata za potpredsednika Sjedinjenih američkih država postavio JD Vance-a. Tokom prethodnih meseci bilo je mnogo kontroverzi vezanih za Vensa a njih su uzrokovali njegovi vrlo konzervativni stavovi po pitanju imigracije i abortusa, a kao dodatni faktor njegove velike prisutnosti u medijima jesu spekulacije vezane za njegovo odrastanje. No, ono što je sigurno kada je Tramp u pitanju jeste da sve važne odluke donosi u konsultaciji sa svojom decom, koja imaju izuzetan uticaj na njega. Za nekoliko značajnih imenovanja direktno je zaslužan njegov najstariji sin Donald J. Trump. Naime, oštre kritike na račun američke pomoći Ukrajini, koje je Vens snažno zagovarao, privukle su njegovu pažnju i vrlo brzo ga je pozvao da govori u njegovom poznatom podkastu Triggered, nakon čega su ubrzo postali bliski prijatelji. To prijateljstvo Vensu je otvorilo vrata političke scene jer je uz pomoć njegove podrške kandidovan i za sentora Ohaja, što mu je umnogome pomoglo u promovisanju svojih stavova vezanih za imigraciju. Iz ove perspektive, Trampova odluka da posluša sina ispostavila se kao dobar potez.

Naredno imenovanje desilo se pre svega nekoliko dana, a ovoga puta bilo je pod uticajem njegove ćerke Tiffany Trump, čiji je svekar izabran za savetnika za Bliski istok. Naime, Trump je odabrao Massada Boulosa, oca njegovog zeta, da obavlja jednu od najzahtevnijih funkcija u trenutnom odnosu snaga u svetu. Boulos je poreklom iz Libana, a dugi niz godina je uspešan biznismen u automobilskoj industriji. Ključnu ulogu imao je u prikupljanju glasova arapskog i muslimanskog stanovništva u jednoj od battleground saveznih država, Mičigenu, u kom je Tramp na kraju odneo pobedu. Boulos je takođe imao i susret sa Mahmudom Abasom, liderom Palestinske uprave, na marginama zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku. Abas je nakon toga izjavio je da je razgovor tekao u prijateljskom tonu, što podstiče nadu da će Trampova adiminstracija uvažiti interese palestinskog naroda na Bliskom istoku. Da li je sve ovo bila samo predstava kako bi republikanci mobilisali arapsko stanovništvo da ih podrži na izborima, ili zaista postoje šanse za udaljavanje od tradicionalnog savezništva sa Izraeom ostaje da vidimo. Nažalost, rat u Gazi nije jedina nedaća koja je zadesila Bliski istok te će Boulos imati ulogu “mirotvorca” i u Siriji i Libanu, u kojima je politička situacija nestabilna. Podsetimo se da je pre samo nedelju dana srušen režim Bašara Al Asada i da se opasnost od građanskog rata u ovoj državi povećava.

Uočavamo još jednu Trampovu tendenciju, koju će naredno imenovanje samo potvrditi, a to je da nagrađuje saradnike koji su mu pomogli da pobedi na predsedničkim izborima. Jedna od najzaslužnijih bila je Suzi Vajls (Susie Wiles), glavna menadžerka njegove kampanje, koju je nagradio postavivši je na mesto šefice kabineta. Suzi je prva žena u istoriji SAD-a koja se našla na ovoj vrlo kompleksnoj poziciji zbog koje se šef često naziva „desna ruka predsednika“. Poslednjih godina ona je samo nizala svoje uspehe u svetu političkih kampanja, te je pobedu donela ne samo Trampu 2016., već i guverneru Floride Ronu Desantisu nešto kasnije. Međutim, o njenom životu se ne zna mnogo kako ne voli javna obraćanja te je u medijima stekla nadimak „žena iz senke“, dok je sam Tramp u šali nazivao „ledena dama“. Nema sumnje da Vajls dobro poznaje kretanja javnog mnjenja. To je uzrokovalo da Trampova ovogodišnja kampanja bude vrlo inovativna, i što je najvažnije, da pridobije neodlučne birače u tzv. „kolebljivim državama“.

Jedna od najvažnijih pozicija kada govorimo o bezbednosti kako unutar države, tako i van nje, jeste savetnik za nacionalnu bezbednost. Kako za ovo imenovanje nije potrebno odobrenje Senata, predsednik ima odrešene ruke da bira sebi bliske saradnike u koje ima poverenje i sa kojima će se sastajati nekada i na dnevnom nivou, u zavisnosti od složenosti izazova i pretnji. Sada je na tu poziciju postavio Majkla Volca (Michael Waltz), člana Predstavničkog doma na Floridi. Proveo je nekoliko godina u misiji u Avganistanu i snažno je zagovarao da se američke trupe ne povlače iz Avganistana, smatrajući da je to fatalna greška koja ne ide uz rame sa američkom borbom protiv terorizma. Po njegovom mišljenju ona treba da ima centralno mesto u novoj strategiji te se očekuje da će Waltz imati nešto restriktivniju politiku prema Iranu, što je i očekivano ako uzmemo u obzir kritike upućene demokratama u vezi njihovog „popuštanja Iranu“. No, sudeći prema prethodnom Trampovom mandatu tokom kojeg je smenio čak 3 savetnika za nacionalnu bezbednost, javnost će pomno pratiti dešavanja u ovom kabinetu.

Na čelo Centralno obaveštajne agencije (CIA) već sredinom novembra izabran je Džon Ratklif (John Ratcliffe), bivši direktor Nacionalne obaveštajne zajednice (Director of National Intelligence). Ratklif poslednjih godina upozorava na Kinu kao najvećeg američkog neprijatelja, odgovornog za nastanak virusa Covid 19. Uz pomoć svojih obaveštajnih podataka, izlazio je u javnost sa informacijama da Kina namerava da svim sredstvima nadvlada ulogu SAD-a u svetu te da zbog toga treba biti pretnja broj jedan. Takođe, smatra da kineske korporacije predstavljaju samo masku iza koje se krije Kineska komunistička partija. Međutim, ovo nije nešto što posebno iznenađuje javnost obzirom da se već tokom predsedničke kampanje iskristalisalo da demokrate i republikanci percipiraju drugačije “pretnje”. Prema Bajednovoj administraciji maligni uticaj po SAD i ostatak sveta ima Ruska Federacija, dok je za Trampa to tradicionalno Narodna Republika Kina.

Svi ovi državnici dolaze u svoje kabinete u posebno izazovnom vremenu, kako za same SAD, tako i za ostatak sveta. Obećanja tokom kampanje bila su velika, a odgovornost za buduće odluke je još veća.

 Autorka: Vanja Paraušić