Nova epoha NATO-a : Da li Evropa može ispuniti Trampova očekivanja?

foto: Olaf Scholz

Novoizabrani predsednik Sjedinjenih država, Donald Tramp, u svojim preinauguracionim govorima dotakao se, između ostalog, evropskih država. Početkom januara ove godine, Tramp je izneo zahtev koji se tiče njihovog vojnog budžeta. Naime, on smatra da bi evropske članice NATO-a trebalo da udvostruče svoje izdatke za odbranu, povećavajući ih na 5% BDP-a. Ovakva izjava ne iznenađuje u tolikoj meri obzirom da je Tramp i tokom prethodnog mandata bio veliki kritičar ove alijanse, smatrajući da ona iskorišćava sredstva koja joj SAD pružaju.

Podsetimo se da su evropske države članice NATO-a značajno povećale izdvajanja za odbranu u poslednjih nekoliko godina, posebno nakon ruske invazije na Ukrajinu. Cilj NATO-a je da svaka članica izdvaja najmanje 2% svog BDP za odbranu. Prema podacima iz 2024. godine, 23 države članice su dostigle ili premašile ovaj cilj, što predstavlja značajan porast u odnosu na 2014. godinu, kada su samo tri zemlje ispunjavale ovaj kriterijum. Poljska prednjači sa izdvajanjima od 4,12% BDP-a za odbranu, dok su Estonija (3,43%) i Sjedinjene Američke Države (3,38%) takođe među vodećim zemljama po ovom kriterijumu.

Zbog čega Tramp insistira na povećanju izdataka za NATO? Njegova administracija smatra da trenutni nivo izdvajanja nije dovoljan za efikasnu odbranu, posebno u svetlu aktuelnih bezbednosnih izazova, poput sukoba u Ukrajini. Povećanjem budžeta za odbranu na 5% BDP-a, Tramp veruje da bi NATO saveznici mogli ravnopravnije da dele teret kolektivne bezbednosti i da bi se smanjila zavisnost od američke vojne podrške. Ova vest poprilično je uznemirila evropske državnike, posebno one u Nemačkoj. Predsednik Odbora za odbranu Bundestaga, Markus Faber izjavio je da je 5% BDP-a suviše veliko izdvajanje. U intervju za Uredničku mrežu Nemačka (RND), rekao je: „32 države NATO moraće da se dogovore u vezi novog zajedničkog minimuma koji je iznad cilja od dva odsto.“ Smatra da se o ovoj temi odlučuje konsenzusom, posebno ukoliko izdvajanja pređu 3% BDP-a.

Odgovor Olafa Šolca na potencijalno povećanje budžeta za odbranu bio je medijski najzapaženiji. On je odbio Trampov predlog rekavši da bi takvo povećanje bilo izvodljivo jedino uz ogromno povećanje poreza ili masovno isključivanje mnogih stvari koje su Evropi važne. „Pet odsto bi bilo preko 200 milijardi evra godišnje, savezni budžet nije ni 500 milijardi“, rekao je on tokom predizborne kampanje u Bilefeldu. „Garantujem da ćemo nastaviti da trošimo dva odsto našeg ekonomskog proizvoda na odbranu. Svako ko kaže da to nije pravi put mora da kaže i odakle će doći novac“, zaključio je Šolc. Za kraj, smatra da NATO treba da se drži dogovora koji odavno donet kada je reč o raspodeli troškova.

Zbog čega je Tramp odlučio da se “umeša” u sastavljanje budžeta evropskih država i da preuzme ulogu bankara ove alijanse? Naime on smatra da u najvećem broju slučajeva SAD štite članice NATO-a, a da je obrnut scenario nezamisliv. Pored toga, njegova spoljna politika usmerena je na ekspanziju američke privrede i trgovine sa što nižim finansiranjem van granica, te je u nekoliko navrata doveo u pitanje i samo članstvo u NATO-u. S jedne strane, ovakav stav je razuman ukoliko uzmemo u obzir da veliki broj članica ne izdvaja ni 2% BDP, kao na primer Španija i Italija.

Međutim, koji je razlog oštrih reakcija u Nemačkoj? Jedan faktor koji dodatno komplikuje situaciju je taj što Nemačka još uvek nema usvojen federalni budžet za 2025. godinu. Koaliciona vlada se raspala u novembru, što je dovelo do vanrednih izbora zakazanih za 23. februar. Dok se ne formira nova vlada, ključne fiskalne odluke, uključujući dugoročne obaveze za odbranu, praktično su na čekanju. Nemačka, koja trenutno troši 2,12% BDP-a na odbranu, dostigla je NATO-ov cilj od 2% tek nedavno, zahvaljujući posebnom fondu za odbranu od 100 milijardi evra, pokrenutom nakon ruske invazije na Ukrajinu. Međutim, kako se očekuje da će taj fond presušiti do 2027. godine, Berlin se suočava s teškim odlukama o tome kako održati vojnu potrošnju, a da ne ugrozi savezni budžet.

Kakva su predviđanja kada je reč o izmenama budžeta? Zvaničnici iz drugih zemalja NATO-a rekli su da se slažu da potrošnja na odbranu treba i dalje da raste, ali nisu podržali cifru od 5%, za koju analitičari navode da je politički i ekonomski nemoguća za skoro sve članice. Oni navode da će novi cilj verovatno biti dogovoren na samitu NATO-a u Hagu u junu ove godine, podstaknut strahom da bi Rusija mogla da napadne novu NATO članicu, nakon Ukrajine. Pojedini zvaničnici očekuju da će se 32 članice NATO, nakon mnogo prepirki, složiti sa ciljem od oko 3% BDP. Fenela MekGerti, stručnjak za odbrambenu ekonomiju u istraživačkom centru Međunarodnog instituta za strateške studije, rekla je da su nedavna povećanja bila "izvanredna", ali da su potrebne godine da zemlje počnu da postižu nove ciljeve. "Čak i ako bi Evropa nastavila sa tom stopom prilično izvanrednog rasta, većom od 10 odsto u realnom iznosu 2024. godine, ipak bi bilo potrebno još 10 godina da dođe do čak tri odsto BDP", rekla je ona. Međutim, mnoge evropske vlade navode da bi evropski kontinent trebalo da učini više da se odbrani i da se manje oslanja na SAD, istakla je agencija.

Na primeru poljskih izdataka za ovu alijansu poslednjih godina, uočavamo tendenciju da države izdvajaju veća sredstva što im je pretnja bliža i izvesnija. S tim u vezi, naredne izmene u budžetima mogu zavisiti i od promena bezbednosne situacije i geopolitičke slike kako u Evropi, tako i u svetu. Donald Tramp dolazi na čelo jedne od najvažnijih država za NATO, sa svojom poprilično skeptičnom agendom, te se mogu očekivati dalje tenzije na relaciji Brisel - Vašington. Konačno, različije poltičke struje u Nemačkoj mogu uticati na drugačije politike prema ovoj alijansi.

Autorka: Vanja Paraušić