foto: Bundesministerium für europäische und internationale Angelegenheiten 

Nakon petomesečnog čekanja, nova austrijska vlada položila je zakletvu pred predsednikom Austrije Aleksandrom Van der Belenom i time započela svoj mandat 3. marta ove godine. Ovo je prva tropartijska koaliciona vlada još od 1949. godine, a do konačnog dogovora došle su Austrijska naroda partija (ÖVP), Socijaldemokrate (SPÖ) i liberalni NEOS, dok je novoizabrani kancelar na čelu koalicije je Kristijan Štoker.

Ko je zaista pobedio na izborima? Nakon održavanja parlamentarnih izbora u Austriji 29. septembra prošle godine, najviše glasova (28,8%) je osvojila desničarska Slobodarska partija Austrije (FPÖ). Iza nje našle su se Austrijska narodna partija (ÖVP) sa 26% i Socijaldemokratska partije Austrije (SPÖ) sa 21%. Liberali iz NEOS-a osvojili su 9%, dok su Zeleni ostvarili slab rezultat od 8% glasova. Usled nedovoljno glasova Slobodarske partije Austrije za samostalno formiranje vlade, usledili su dugi koalicioni pregovori. Iako je FPÖ ostvario relativnu većinu, nijedna od ostalih parlamentarnih stranka nije želela da formira koaliciju sa njima. Razlozi su bila ideološka razilaženja ali i ekstremni stavovi desničarske partije u vezi sa ključnim pitanjima u zemlji, poput migracione politike i odnosa prema Evropskoj Uniji.

S obzirom na to da je FPÖ bio u nezavidnoj poziciji za pronalaženje koalicionih partnera, prvobitni pregovori započeti su između ÖVP, SPÖ i NEOS-a u novembru prošle godine, ali su prekinuti početkom januara 2025. Najveći problem našao se između NEOS-a i ÖVP-a, s obzirom na neslaganje u vezi sa antikorupcijskim reformama i transparentnosti. Usled toga, NEOS je najavio da se povlači iz pregovora 3. januara, što je dovelo do političke neizvesnosti. Već sledećeg dana, kancelar Karl Nehammer podneo je ostavku – čime je prva runda pregovora bila okončana. Na mesto Karla Nehamera nakon njegove ostavke na čelu Austrijske narodne partije, došao je Kristijan Štoker.

Nakon što je Nehammer odstupio, predsednik Austrije Aleksander Van der Belen odlučio je da mandat za formiranje vlade poveri lideru Slobodarske partije Austrije (FPÖ) Herbertu Kiklu 6. januara 2025. godine. Ovaj potez bio je očekivan, s obzirom na to da je FPÖ osvojio najviše glasova na izborima, ali je istovremeno izazvao burne reakcije u javnosti.

Kiklovi pregovori sa drugim strankama započeli su 10. januara, a glavni cilj bio je postizanje dogovora sa Austrijskom narodnom partijom (ÖVP), koja je bila ključni potencijalni partner za formiranje vlade. Ipak, od početka su postojale ozbiljne prepreke – FPÖ je insistirao na znatno oštrijoj migracionoj politici, kao i na smanjenju uloge EU u austrijskim unutrašnjim poslovima, dok je ÖVP bio skloniji umerenijem pristupu. Takođe, podela ključnih ministarstava, naročito u resorima unutrašnjih poslova i finansija, pokazala se kao veliki kamen spoticanja.

Posle više od mesec dana intenzivnih pregovora, razgovori između FPÖ-a i ÖVP-a zvanično su propali 12. februara. Iako su obe strane za neuspeh okrivile one druge, postalo je jasno da su ideološke razlike između dve partije suviše velike da bi mogle sarađivati u jednoj vladi. Time se FPÖ našao u gotovo bezizlaznoj situaciji – bez sposobnosti da pronađe većinskog koalicionog partnera, Kikl je bio primoran da odustane od formiranja vlade.

Već 22. februara, nakon višenedeljne političke neizvesnosti, ÖVP, SPÖ i NEOS su ponovo seli za pregovarački sto kako bi pokušali da pronađu kompromisno rešenje. Ovaj put, pregovori su se vodili uz mnogo veći pritisak javnosti i međunarodnih partnera, koji su apelovali na stabilnost austrijske političke scene. Stranke su morale da pronađu zajednički jezik oko ključnih tema – ekonomske politike, migracija i odnosa prema EU. Pregovori su trajali pet dana, nakon čega je 27. februara 2025. godine postignut koalicioni sporazum. Time je, nakon pet meseci političke neizvesnosti, Austrija dobila novu vladu, koja je obećala stabilnost i reforme u skladu s evropskim vrednostima.

Novoizabrani kancelar je Kristijan Štoker, iako se nije kandidovao za tu poziciju na izborima u septembru niti ima prethodno iskustvo u nacionalnoj vladi. Vođa Socijaldemokrata, Andreas Babler, postao je vicekancelar, dok je Beate Meinl-Reisinger iz NEOS-a imenovana za ministarku spoljnih poslova, zamenjujući Aleksandra Šalenberga, koji nije ušao u novu vladu. Neki konzervativni ministri iz prethodne vlade, poput Gerharda Karnera (ministar unutrašnjih poslova) i Klaudije Taner (ministarka odbrane), ostali su na svojim mestima. Međutim, Ministarstvo finansija, ranije pod kontrolom Narodne stranke, prešlo je u ruke Socijaldemokrata, a Markus Marterbauer je postao ministar.

Tako se Slobodarska partija Austrije (FPÖ), osvojivši najviše glasova na parlamentarnim izborima, pronašla u opoziciji. Trajanje procesa formiranja vlade trajao je 129 dana, čime je oboren prethodni rekord iz 1962. godine. Formiranjem proevropske vlade Austrija je potvrdila svoju posvećenost Evropskoj Uniji – što je zbog rastućeg evroskepticizma širom kontinenta itekako značajno.

Ipak, koalicioni sporazum predviđa stroža pravila za azil. Nova vlada je već donela je odluku o hitnom zaustavljanju ponovnog okupljanja porodica migranata koji su podneli zahtev za azil. Ova mera, koja je odmah stupila na snagu, poziva se na hitne odredbe Evropske unije koje se odnose na nacionalnu bezbednost i smanjenje migracionih pritisaka. U okviru ove odluke, sve naknadne privilegije, uključujući pravo na spajanje porodica za osobe kojima je odobren azil, privremeno su zamrznute. Odluka je izazvala brojne reakcije, kako unutar Austrije, tako i na međunarodnoj sceni, jer se suočava sa kritikama od strane organizacija za ljudska prava.

Usmeravanje politike ka ovim ključnim pitanjima, predstavljaće test za novu vladu. Na duži rok, politička budućnost zavisiće od sposobnosti stranaka da balansiraju između svojih ideoloških ciljeva i potreba za održavanjem koalicione kohezije.

Autorka: Sara Mijačić