foto: Freedom House

Najnoviji izveštaj Freedom House-a „FREEDOM IN THE WORLD 2025“ ocenjuje da oko 80 odsto svetske populacije živi u neslobodnim i delimično slobodnim državama. Među njima se od 2019. godine, kao delimično slobodna, nalazi i Srbija, koja je prema ovom izveštaju sedma na listi država sa najdrastičnijim promenama u poslednjih 10 godina, kada su u pitanju politička prava i građanske slobode.

U regionu nema gore plasiranih država od Srbije, a jedino su se još Mađarska i Turska našle na listi najdrastričnijih promena zemalja jugoistočne Evrope. Većina država sa ovako drastičnim promenama se trenutno ili nalaze u sukobu, poput Ukrajine i Rusije, ili se geografski nalaze u području geopolitičke nestabilnosti, poput zemalja Bliskog istoka.

Pored Freedom House-a, CIVICUS Monitor, koji prati dešavanja u oblasti građanskih sloboda, uključujući slobodu izražavanja, udruživanja i mirnog okupljanja, u 198 zemalja i teritorijay, 10. marta 2025. godine saopštio je da Srbija dodata na listu za praćenje ove platforme. Kako navode, Srbija je dodata na listu za praćenje CIVICUS Monitora „jer vlasti ozbiljno ograničavaju građanski prostor i podstiču nasilje protiv desetina hiljada ljudi koji protestuju protiv korupcije“.

Freedom House izdvaja slobodu medija, korpuciju i uticaj na pravosudni sistem kao jedne od najvažnijih parametara opšte slobode u državi. U tom kontekstu, naovodi se da „Pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke (SNS), Srbija predstavlja jasan primer načina na koje izabrani lideri mogu potkopati medijske slobode. Istraživački novinari suočavaju se sa kampanjama diskreditacije, represivnim poreskim istragama, pretnjama visokih političara i hapšenjima. Vlasti koriste svoj uticaj na regulaciju i izdavanje licenci kako bi pogodovale provladinim medijima“.

Jedan od novijih primera koji potkrepljuje ocenu Freedom House-a je neprestano targetiranje studenata u blokadi od strane prorežimskih medija, poput Informera, koji je nedavno iznosio privatne i netačne informacije o studentima Fakulteta političkih nauka u Beogradu, bez ikakvih pravnih posledica.

Iako zahtevi studenata u blokadi za cilj imaju dokazivanje krivične odgovornosti za pad nadstrešnice u Novom Sadu, prlikom koje je život izgubilo 16 ljudi, prorežimski mediji u Srbiji svakodnevno ih oslikavaju kao „kriminalce“, „lopove“, „strane plaćenike“ i slično, a javni servis, Radio televizija Srbije (RTS) o studentskim protestima izveštava minimalno i prema tvrdnjama studenata koji su ranije u martu blokirali zgradu RTS-a, neprikladno. O pomenutom, nadležni organi do sada nisu reagovali, a prilikom izveštavanja o studentskom protestu u Nišu, predsednik Vučić je dopisnicu RTS-a Lidija Georgijev, nazvao „imbecilom“, te je iz predsedničkog kabineta upućeno izvinjenje.

Ipak, „Freedom in the World“ takođe ukazuje i na primere porasta demokratije u svetu. Tako je 2024. godine, nakon studentskih protesta u Bangladešu, prilikom kojih je poginulo preko 1.500 ljudi, premijerka Šeik Hasina (Sheikh Hasina), dala ostavku, što je Bangladeš dovelo do najvećeg poboljšanja ocene u ovoj godini.

Sa druge strane, masovni studentski protesti u Srbiji, koji su 15. marta u Beogradu, prema nekim procenama okupili i preko milion ljudi, doveli su do navodne upotrebe zvučnog topa, koju vlast negira, a forenzičari potvrđuju.

Organizacija CRTA je objavila da su eksperti organizacije Earshot-a na četiri snimka sa mesta "zvučnog udara" na velikom protestu u Beogradu 15. marta, utvrdili buku kakvu proizvodi Vortex Ring Gun ili Vortex Cannon, prenosi N1. Ipak, ministar policije Ivica dačić tvrdi da iako policija poseduje zvučni top, on nije korišćen, što su takođe izjavili i mnogi drugi politički funkcioneri.

CRTA je upravo jedna od četiri nevladine organzacije u koje je ušla policija u februaru 2025. godine. Prema nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, policija je ušla u prostorije  Građanske inicijative, Crte, Fondacije Trag i u Centar za praktičnu politiku.

Nenad Stefanović potvrdio je da po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu (VJT) policija ima zadatak da od četiri nevladine organizacije oduzme svu dokumentaciju u vezi sa donacijama USAID-a, da bi se utvrdilo je li bilo nenamenskog trošenja tog novca, prenosi N1. Ovakva akcija desila se uoči najave predsednika SAD-a, Donalda Trampa, da će zbog zloupotrebe sredstava USAID-a, ova organizacija biti ugašena.

Ipak, mnogi su ovu akciju ocenili kao vid političkog zastrašivanja, prevashodno zato što i veliki deo novca USAID-a ide i u državne projekte poput izrade sajta Narodne skupštine i sistema „Pronađi me“, po uzoru na američki „Amber alert“, čiji se tok novca prema nalogu VJT-a, ili nekog drugog organa, još uvek nije istražio.

Autorka: Dunja Milanović