foto: John Thys / EU

U mesecu martu desili su se brojni događaji koji su obeležili srpsku istoriju. Ta tradicija nastavljena je i marta 2025. – još jednom su ispisana nova slova srpske istorije, kada je u Beogradu održan najmasovniji protest građana koji Srbija pamti.  Akumulirano građansko nezadovoljstvo, predvođeno studentskom pobunom, umnogome je zalečilo društvenu apatiju i potpomoglo buđenju šire društvene svesti, što je kulminiralo masovnim protestom 15. marta.

Nedelja uoči protesta obeležena je konstantnim pokušajima izazivanja straha od strane prorežimskih medija i predstavnika vlasti sa ciljem zastrašivanja građana i odvraćanjem od participacije na prestojećem protestu. Upornim širenjem neistina o nasilnom karakteru studentskog protesta, koji već skoro 4 meseca organizuju dostojanstvene skupove širom Srbije, nastojali su da dodatno prodube već okorelu društvenu polarizaciju. Predsednik Srbije je pored navoda o saznanjima o prestojećem velikom nasilju na protestima, govorio i o takozvanom „Danu D“ kojim će biti odsviran kraj građanskoj pobuni, koji se oslikavao u potencijalnom uvođenj vanrednog stanja. Međutim, kreirana atmosfera straha nije omela građane da tog dana prošetaju ulicama Beograda kao poslednja brana postulatima demokratije i vladavine prava. Studenti i ostali građani Srbije tog dana su branili temeljne vrednosti Evropske unije čijem članstvu Srbija teži, barem na papiru.

Ipak, ova proklamovana politička situacija funkcioniše samo na papiru – Srbija želi članstvo u EU, dok vlasti gazi po osnovnim evropskim vrednostima, a Evropska unija ostaje nema na kršenje istih. Iz perspektive probuđenih građana sve izgleda kao jedna šarada sa dva lica – prednja strana je obojena velikim rečima, reformama i obećanjima, dok je druga obeležena kontradiktornim rukovanjima.

Povodom 15. marta iz EU su za Radio Slobodna Evropa naveli da pomno prate situaciju u Srbiji, kao i da pozivaju na deeskalaciju tenzija, uspostavljenjem uslova za inkluzivni dijalog u kojem će se uključiti sve zainteresovane strane. Umesto podrške pravdi i borbi za vrednosti na kojima i sama počiva, EU pobunjene građane poziva, baš kao i ovdašnja vlast, na dijalog. Dijalog o poštovanju zakona koje vlast izvrgava, sa stranom koja goidinama u nazad, raznim manipulacija, produbljuje društvenu polarizaciju i svojim radikalskim manirima koji vuku korene iz 90tih ne daje šanse za normalan dijalog.  Studentske blokade su organizovane s jasnim ciljem, ispunjenjem studentskih zahteva na koje institucije treba da odgovore. Dijalog nije ništa drugo nego poziv na nagodbu.

Istom prilikom osvrnuli su se na optužbe predsednika Vučića da Zapad stoji iza „obojene revolucije“ koju predvode studenti, istakavši da „dezinformacijama i političkoj retorici protiv EU i država članica nije mesto na putu ka EU integracijama“.  

Dok predsednik svom narodu i Rusiju priča o obojenoj revoluciji na sa Zapada, njegove diplomate u evropskim državama i institucijama šire priče o proruskim protestima.

Da iz Evropske unije ipak stiže direktna i nedvosmislena podrška za studente i građane koji protestuju pokazuje pismo dela poslanika Evropskog parlamenta poslato predsednici Evripske komisije Ursuli fon der Lajen. Ističu da građani Srbije zahtevaju transparentnost, odgovornost i vladavinu prava i da za to dobijaju jedva simboličnu podršku najviših predstavnika Unije, iako zahtevi jasno reflektuju evropske vrednosti. Pozvali su predsednicu Evropske komisije da javno upozori srpske vlasti da će svaka represija 15. marta direktno uticati na budućnost evropskog puta Srbije i zaključili da građani Srbije zaslužuju podršku EU u njihovoj borbi za demokratiju i pravdu.

Ambasade država članica EU u Srbiji su u saopštenju 14. marta opisale slobodu okupljanja kao osnovno pravo koje treba da se štiti i ostvaruje mirno, sa garancijom bezbednosti učesnika i institucija. Navode da EU ostaje posvećena pružanju podrške naporima Srbije da napreduje na putu ka članstvu u  EU kao i da pozivaju na istinski dijalog. Iako dolaze iz različitih struktura Evropske unije narativ je isti – propagiranje mira i dijaloga, bez obaziranja na studentske zahteve i razloge nefunkcionisanja institucija i dolaska u situaciju gde više od 300 000 ulicu vidi kao jedini put za dostizanje pravde.

Protest je, uz dobru organizaciju studenata i dostojanstveno ponašanje posetioca skoro čitavog dana proticao bez incidenata, iako su se građani već izjutra susreli sa opstrukcijama u vidu gradskih autobuskih linija, koje tog dana izuzetno nisu saobraćale. Međutim, za vreme odavanja pomena žrtvama stradalim ispod nadstrešnice u Novom Sadu, 1. novembra prošle godine, soničnim oružjem izazvan je stampedo u ulici Kralja Milana, koji je doveo do zdravstvenih tegoba učesnika protesta. Iako još uvek nije zvanično utvrđeno ko je i čime napao okupljene građane, Vlada Srbije je priznala nakon nekoliko dana da se na protestu nalazio zvučni uređaj LRAD, ali da njega nisu koristili. Poslanica u Evropskom parlamentu, Irena Vojeva istakla je u uključenju u program N1 televizije da je potrebna međunarodna nezavisna istraga o uređaju koji je tom prilikom korišćen, pošto građani lokalnim institucijama ne vreuju. 

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je objavila na svom X nalogu da su građani Srbije održali miran protesni kup. Pritom se zahvalivši i svima koji su se potrudili za njihovu bezbednost. Izjava Marte Kos nije netačna, građani Srbije jesu čitavog dana mirno protestovali, ali njihova bezbednost jeste bila ugrožena, pre svega izazivanjem stampeda zvučnim uređajem, o čemu Kos nije napisala ni slovo. Iako kao i danas, ni tada nije bilo utvrđeno šta je stampedo prouzrokovalo, negodovanje među građanima je izazvao izostanak poziva da se utvrdi ko je i šta upotrebio protiv građana za vreme 15 minuta tišine, kojim građani na ulicama Srbije već skoro 5 meseci odaju počast žrtvama tragedije u Novom Sadu.

Nakon najavljenog sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednice Evropske komisije Urusle fon der Lajen, portal European Western Balkans prenosi da je grupa poslanika u Evropskom parlamentu poslala pismo predsednici Evropske komisije. U svom pismu istakli su da tajming ovog sastanka šalje veoma uznemirujući i štetan signal s obzirom na dubinu i težinu političke krize u Srbiji. Naglašavaju da sastanak sa Vučićem „u ovoj kritičnoj fazi“ rizikuje da dodatno ugrozi percepciju EU u Srbiji kao i da je sam po sebi fundamentalno problematičan.

Predsednik Srbije se u Briselu sastao i se evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos, koja je nakon sastanka na svom X nalogu istakla kako je imala konstruktivan susret sa predsednikom Vučićem. Kao i to da su razgovarali o evropskom putu Srbije i implementaciji Plana rasta. Kos je naglasila i da je pristupanje EU celokupni društveni proces, koji nije moguć bez jakog civilnog sektora i slobodnih medija.

Portparolka Evropske komisije Paula Pinjo je za N1 televiziju rekla da će se sastanak predsednice EK i predsednika Srbije održati i da će Komisija tražiti odgovore o studentskim protestima i korišćenju soničnog oružja protiv mirnih demonstranata. Takođe, portparokla je rekla da je sastanak prilika da se razgovara o brigama koje muče poslanike Evropskog parlamenta, a koje su izrazili u pismu.

Na političku i društvenu krizu u Srbiji samo poslanici Evropskog parlamenta reaguju u skladu sa osnovnim vrednostima Unije, na šta su najviši zvaničnici EU zatvorili oči, pozivajući se na prazne fraze o dijalogu i miru. Koliko će još potrajati tišina u Briselu, ostaje da oslušnemo.

                                                                                                                                                                Autorka: Sabina Sali