foto: John Thys / EU

Evropska komisija svake godine objavljuje Izveštaj o vladavini prava za sve države članice, a od 2024. godine i za kandidate za članstvo. Izveštaj je deo šireg godišnjeg ciklusa vladavine prava koji prati ključne oblasti: nezavisnost pravosuđa, borbu protiv korupcije, slobodu medija i ravnotežu vlasti.

Ovaj mehanizam je uveden 2020. godine kao odgovor na rastuću zabrinutost unutar EU zbog urušavanja osnovnih demokratskih principa u pojedinim državama članicama, poput Mađarske i Poljske. Mehanizam teži da pravovremeno uoči i spreči sistemske probleme koji mogu ugroziti vladavinu prava u EU.

Pri evaluaciji stanja vladavine prava u određenoj državi, Evropska komisija koristi standarde vladavine prava koji su izraženi u pravnom sistemu EU i praksi Suda pravde Evropske unije, kao i precedentno pravo Evropskog suda za ljudska prava i različite standarde koje je usvojio Savet Evrope. Kao izvor podataka, Evropska komisija koristi informacije dobijene od državnih organa, ali isto tako konsultuje i međunarodne organizacije i organizacije civilnog društva.

Uključivanje zemalja kandidata u godišnji Izveštaj o vladavini prava od 2024. godine predstavlja važan korak ka dubljoj integraciji sa EU. Time se prvi put primenjuju isti standardi za članice i kandidate, što povećava transparentnost, omogućava uporedivost stanja vladavine prava i jača kredibilitet procesa proširenja, dajući dodatni izvor informacija institucijama EU pri ocenjivanju stanja vladavine prava, čija pregovaračka poglavlja određuju tempo procesa pristupanja.

Pravosudni sistem: Reforme kasne, a poverenje se smanjuje

U Evrobarometar anketi, svega 30% građana i 36% preduzeća smatra da je pravosuđe u Srbiji nezavisno. Republika Srbija je 2022. godine na referendum promenila određene odredbe Ustava kako bi obezbedila veću nezavisnost pravosudnog sistema. Većina podzakonskih akata za implementaciju ovih promena je usvojena. Trenutna glavna zamerka Venecijanske komisije predstavlja mogućnost političkog uticaja kroz nove izmene Zakona o pravosudnoj akademiji.

Evropska komisija u svom izveštaju ističe da najviši politički zvaničnici izvršavaju nedozvoljeni pritisak na sudove i tužilaštvo, uključujući komentare na sudske presude i pretnje za uklanjanje određenih sudija i tužilaca. U 2024. godini, pet sudija i deset tužilaca je uputilo zahteve za zaštitu od nedozvoljenog uticaja Visokom savetu sudstva, odnosno Visokom savetu tužilaštva. U Izveštaju se takođe ističe zabrinutost za autonomiju rada tužilaštva. Akcije tužilaštva kada je reč o antikorupciji i istrazi o radu organizacija civilnog društva praćena su sa saopštenjima visokih državnih zvaničnika.

Kada je reč o ljudskim resursima, od 899 tužilačkih mesta čak 138 je upražnjeno, a kada je reč o sudstvu od 3117 pozicija, 394 sudija nedostaje. Izveštaj konstatuje efikasnost pravosudnog sistema kada je reč o građanskim, komercijalnim i krivičnim slučajevima, dok i dalje postoje ozbiljni problem kada je reč o upravnim i ustavnim žalbama.

Borba protiv korupcije obojena političkim uticajem

Prema Indeksu percepcije korupcije organizacije Transparency International, Srbija je ostvarila 35/100 bodova, što je stavlja u kategoriju visoke percepcije korupcije (<50 bodova) i na 105. od 180 mesta globalno. Jedino su Bosna i Hercegovina i Belorusija lošije ocenjene evropske zemlje u odnosu na Srbiju.

Srbija je usvojila petogodišnju Nacionalnu antikorupcijsku strategiju 2024. godine. Evropska komisija konstatuje da je nova strategija uključila njene preporuke o borbi protiv korupcije u ranjivim sektorima poput zdravlja, poreza, carina, obrazovanja, lokalne samouprave i javnih nabavki. Ipak, mere iz Akcionog plana Strategije u užem opsegu adresiraju identifikovane probleme u Strategiji, a dodatno ne uzimaju u dovoljno meri u obzir preporuke četvrte i pete runde evaluacije Grupe država protiv korupcije (GRECO).

U izveštaju se ističe sumnja u sistemsku borbu protiv korupcije koja je slobodna od političkih uticaja. Predsednik Vučić je početkom 2025. godine najavio „pravu borbu protiv korupcije koja će mnoge iznenaditi“, da bi tužilaštvo uhapsilo 153 osobe kao deo antikoruptivnih operacija među kojima su državni zvaničnici, direktori javnih preduzeća, predstavnici lokalnih samouprava i direktori domova zdravlja. Ipak, u Izveštaju se kao izazov predstavlja stvaranje dugoročnih rezultata istraga, optužnica i konačnih presuda za korupciju na najvišem nivou, uključujući zaplenu i konfiskaciju nelegalne imovine. U tom kontekstu, dodatni problem predstavlja verifikacija i sprovođenje obaveznih deklaracija o poreklu imovine i sprečavanju sukoba interesa državnih zvaničnika. Jedna od neispunjenih preporuka GRECO jeste širenje definicije javnih zvaničnika koji treba da podležu ovim pravilima.

Evropska komisija takođe kritikuje zaobilaženje Zakona o javnim nabavkama, koji je u skladu sa evropskim standardima. Bilateralni ugovori kojima se ovo omogućava u velikoj meri sprečavaju efikasnu kontrolu trošenja javnih sredstava. Prema podacima iz 2023. godine, vrednost dobara i usluga koje su nabavljene van sistema javnih nabavki je gotovo identična vrednosti istih preko redovne procedure. Na kraju, govoreći o finansiranu političkih subjekata i dalje nisu adresirane preporuke ODIHR-a poput postavljanje granice za troškove izborne kampanje, nedostatak pravila o kampanji koji sprovode treća lica i efektivnosti nadzornog mehanizma.

Medijski sistem zarobljen politikom

Evropska komisija ističe da je Srbija usvojila novo medijsko zakonodavstvo kojim se usaglašava sa pravnom tekovinom EU. Ipak, ostaje kritika da proces donošenja ovih zakona je protekao bez konsultacija sa relevantnim akterima u ovoj oblasti. Komisija izražava ozbiljnu zabrinutost za nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM), a nedostaci i odlaganje procedure izbora novih članova Saveta REM dodatno umanjuje poverenje javnosti.

Prema Monitoringu medijskog pluralizma stanje u medijima se pogoršalo u 2024. godini. Indikator nezavisnosti javnog medijskog servisa potpada pod kategoriju visokog rizika (70%), kao i indikator politička nezavisnost medija (94%). Prema izveštaju, pokrivenost vladajuće stranke u centralnim vestima RTS iznosi 94%, dok je opozicija dobila svega 6% vremena. U izveštaju se ističu i problem tretiranja novinara na različite načine, uključujući nezakonito prisluškivanje uređaja.

Institucionalni okvir i (ne)ravnoteža vlasti

U poslednjoj celini Izveštaja, Evropska komisija konstatuje ograničenu nadzornu ulogu parlamenta usled malog broja sednica, ograničavanja vremena za diskusiju kroz spajanje tačaka dnevnog reda i zakazivanje sednica uz nepoštovanje skupštinskih procedura. Neki od dodatnih problema koje Komisija ističe su upražnjena četiri mesta u Ustavnom sudu, pitanje prekoračenja nadležnosti Predsednika Republike, pritisci i napadi na civilno društvo, kao i (ne)implementacija presuda Evropskog suda za ljudska prava, gde se u proseku čeka oko pet godina za izvršenje presude od strane Republike Srbije.

Autor: Boris Kaličanin