autorka fotografije: Jovana Kulašević

Nakon velikog studentskog vidovdanskog protesta 2025. godine, blokade koje u Srbiji traju od novembra dobile su novi narativ. Te noći građani su bili meta i svedoci policijske brutalnosti koja traje do današnjeg dana. Na blokade državni organi odgovorili su hapšenjima građana, studenata i srednjoškolaca. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), za vreme blokada od Vidovdana pa do danas, legitimisano je 5.498 osoba, a privedeno 239, dok sa druge strane podaci nevladine organizacije CRTA ukazuju da je privedeno preko 500 osoba. Ogromnom broju ljudi pisane su prekršajne prijave, čak i za prelaženje pešačkog prelaza, a neki od privedenih su i dalje u pritvoru.  

Nasilni odgovori državnih organa na studentske proteste počeli su odmah nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu. Setimo se samo napada na studente ispred Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu, koji je bio i neposredni povod da svi fakulteti u Srbiji stupe u blokade. Ipak, golo nasilje države je zatajilo sve do verovatno najvećeg skupa u istoriji Srbije, 15. marta u Beogradu, kada je nad demonstrantima tokom odavanja pošte nastradalima upotrebljeno i dalje zvanično neidentifikovano oružje.  

Širom Srbije, nakon vidovdanske noći, veliki broj građana je uhapšen i povređen od strane policijskog kordona koji je štitio takozvani „Ćacilend“. Među njima je i student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Luka Mihajlović koji je kasnije, dok je ležao u Zemunskoj bolnici, bio vezan za krevet. Dok njegovi roditelji otvorenim pismom mole za pravedno postupanje, Luki je produžen kućni pritvor na 60 dana, a MUP je u zvaničnom saopštenju demantovao da je Luka vezivan za krevet. 

Brojni video snimci sa blokade ispred Pravnog fakulteta prikazuju da je studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti maltretirana od strane nekoliko pripadnika policije i vučena za kosu sa namerom da se njen telefon otključa. Nakon što su se oglasili studenti FDU-a, formiran je slučaj u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, ali se MUP nije oglašavao o pomenutom video snimku. Vlast ipak održava narativ „visoko profesionalnog“ postupanja policije.   

U međuvremenu, četiri marice u punoj brzini vozile se ka demonstrantima okupljenim u ulici Vojvode Stepe u Beogradu, a na video snimcima izgledalo je kao da vozila MUP-a imaju nameru da pregaze okupljene ljude.  

Brutalnost ovde nije stala. Već u prvoj nedelji jula, dva novinara pretučena su od strane pripadnika policije, a zabeleženo je 28 napada na novinare u Srbiji od februara 2025, prenose Reporteri bez granica, koji su pozvali Evropsku uniju da reaguje. Jedan od pretučenih novinara je i student Aleksa Stanković koji je za Radar rekao da su ga policajci šamarali i udarali glavom o maricu zbog spornih video snimaka, a da su pripadnici policije koji su ga maltretirali bili maskirani. O „maskiranim“ policajcima i automobilima bez registarskih oznaka, koji privode građane, svedočili su učesnici demonstracija.  

Ukoliko se kao čitalac pitate da li su protesti bili nasilni – nisu. Policijske jedinice probijale su blokade uprkos pravu na mirno okupljanje i uprkos zakonom i Ustavom zagarantovanim pravima. Zbog toga građani su morali da se služe kreativnim metodama – kada policija dođe, oni se sklone, a kada policija ode, oni se vrate, što se ispostavilo kao veoma uspešna metoda za nastavak mirne blokade raskrsnica. 

Šta kaže Zakon? 

Zakon o policiji ne dozvoljava ovakvo postupanje. Zakon izričito zabranjuje redovnim policijskim službenicima nošenje fantomki tokom uobičajenih dužnosti, naročito u kontaktu s građanima. Član 104. Zakona o policiji navodi da policijski službenik mora biti prepoznatljiv kada postupa prema građanima, i da na uniformi mora nositi službenu značku i oznaku identiteta (prezime ili broj značke). Međutim, gotovo sve policijske jedinice koje su reagovale tokom mirnih blokada građana i studenata upravo su nosile fantomke i uniforme bez oznake.  

Čini se kao da policija ne bira koga privodi i hapsi, a država tereti privedene čak i za najveća krivična dela – kršenje ustavnog poretka. Među uhapšenima tokom višemesečnih demonstracija su studenti, novinari, srednjoškolci, univerzitetski profesori, advokati i građani. Tokom blokade magistrale u Užicu 6. jula uhapšeno je devet osoba kojim je određen je pritvor do 30 dana, a oni se terete za napad na službeno lice. Odgovor građana opet je otpor – devetočasovni protest za devet uhapšenih.  

Da li je Srbija dostojan kandidat za članstvo – šta je odgovor Evropske unije na demonstracije u Srbiji? 

U Izveštaju o vladavini prava EU za ovu godinu, Srbija čak i uz neke napretke ne daje dovoljne rezultate. Unija ističe da slučaj pada nadstrešnice, koji je prouzrokovao sve ove proteste, i dalje nije rešen, ko i da sloboda medija kao i sama bezbednost novinara u Srbiji predstavlja veliki problem.  

Marta Kos je u otvorenom pismo poručila „Sloboda okupljanja je osnovno pravo koje mora da se poštuje. Ono mora da se ostvaruje mirno i u skladu sa zakonom. Svedočili smo incidentima protiv demonstranata. Očekujemo punu, nepristrasnu i brzu istragu. Nasilje se ne može tolerisati“. Državni vrh nije imao odgovor na reči poverenice za proširenje, iako je jedan od glavnih dugoročnih ciljeva Srbije već duže od jedne decenije ulazak u Evropsku uniju. 

Ovaj tekst pokriva tek mali deo celokupne situacije koja se dešava u Srbiji. Građani i studenti se bore za slobodu i rad institucija, kao i odgovor na pitanje ko je kriv za smrt 16 osoba, a vlast je odgovorila nasiljem, represijom i pomilovanjem četvorice muškaraca koji su polomili vilicu studentkinji u januaru ove godine. Podsećamo, pomilovanje je usledilo čak i nakon što je, baš zbog ovog napada, tadašnji premijer Miloš Vučević dao ostavku.