foto: Tanker Stock photos by Vecteezy

Uvođenje evropskih sankcija Rusiji nakon početka rata u Ukrajini promenilo je način na koji Moskva izvozi naftu i druge energente. Umesto da zaustave ruski izvoz, sankcije su podstakle razvoj alternativnih transportnih i finansijskih kanala, među kojima posebno mesto zauzima takozvana „flota u senci“.

Reč je o mreži brodova koji, koristeći promene zastava, vlasnika i imena, kao i manipulaciju sistemima za praćenje plovidbe, omogućavaju transport ruske nafte mimo dela zapadnih ograničenja. Ono što je počelo kao način za zaobilaženje ekonomskih sankcija vremenom je postalo i bezbednosni problem za evropske države, posebno na Baltiku, gde su pojedini brodovi povezivani s incidentima koji su ugrozili podmorsku infrastrukturu.

Šta je flota u senci?

Kako bi ostali u senci, brodovi naftu prebacuju iz tankera u tanker u međunarodnim vodama, daleko od obale i po lošim vremenskim uslovima. Onesposobljavaju i manipulišu automatskim sistemom identifikacije, koji emituje podatke kao što su položaj, brzina, kurs, ime, zastava i tip plovila.

Postaju „brodovi duhovi“, koji skrivaju podatke o vlasništvu, menjaju zastavu pod kojom su registrovani ili ne plove ni pod kakvom zastavom, pa čak i preimenuju čitav tanker nekoliko puta mesečno. Postaju „zombi brodovi“, oni koji emituju jedinstvene registracione brojeve Međunarodne pomorske organizacije, zapravo dodeljene plovilima koja su određena za otpad, baš kao što je korišćenje identiteta mrtve osobe, piše BBC na srpskom.

Ko koristi flotu u senci

Flotu u senci je koriste države koje su pod sankcijama za zaobilaženje sankcija. Među njima prednjači Rusija, koja je u 2025. drugi najveći proizvođač nafte u svetu, iza Sjedinjenih Američkih Država, prema podacima portala Energy Now.

To je mehanizam koji Kremlju omogućava da prihoduje stotine miliona evra uprkos tome što su najveće kompanije na američkoj crnoj listi.

Najveći korisnici nafte iz ove flote su Indija i Kina, dok u manje korisnike spadaju Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati i Singapur.

Pored Rusije, ovaj način transporta nafte koriste i u Iranu, koji se, kao i Rusi, suočavaju s dugogodišnjim sankcijama Zapada. Među korisnicima mračne flote bila je i Venecuela Nikolasa Madura, ali nakon njegovog kidnapovanja u januaru 2026. godine i promene politike Karakasa, venecuelanska nafta ulazi u regularne tokove pod patronatom Vašingtona.

Flota u senci kao bezbednosni problem

Rusi flotu ne koriste samo za krijumčarenje nafte, već i, kako lideri zapadnih država govore, za hibridne operacije kako bi špijunirali članice NATO-a i napadali njihovu infrastrukturu – cevovode i podvodne kablove.

Nakon što su ruski dronovi stigli i do Nemačke, Berlin je najavio odgovor, a deo njega je delovanje protiv ruske flote u senci.

Najkritičniji glasovi Bundestaga po pitanju rata u Ukrajini i korišćenja flote u senci dolaze iz redova Zelenih. Njihova poslanica Sara Nani rekla je za Dojče Vele da „Rusi na taj način finansiraju rat i agresivno ponašanje prema Evropi“.

Dok je Nemačka pasivna u borbi protiv ruskog zaobilaženja sankcija, baltičke zemlje, najpre Finska, pokušavaju da reše ovaj problem.

Baltik kao poprište sukoba

Od početka rata Rusija je u više navrata oštetila podmorske kablove koji povezuju brojne države Evropske unije. Jedan od poslednjih slučajeva dogodio se u decembru 2024. godine, kada je oštećen kabl Estlink 2.

Brod Igl S (Eagle S), koji je vukao sidro po dnu Finskog zaliva, oštetio je kabl Estlink 2. Brod je zaustavila finska obalska straža. Tada su predstavnici EU i Finske govorili o tome da je Igl S deo mračne flote.

Finski sud je kasnije odbacio optužbe da je došlo do teškog oštećenja imovine, ali stručnjaci smatraju da je tada Finska pokazala da primećuje nedozvoljeno rusko delovanje na moru.

Najčešća praksa ruske flote u senci je da uz tanker idu manji brodovi, na kojima se nalaze naoružani ljudi, što značajno podiže ulog u pogledu bezbednosne kontrole flote. Naoružane grupe povezuju se s ruskim plaćeničkim organizacijama, piše Dojče Vele.

Švedska, Francuska i Velika Britanija takođe deluju protiv ruske flote iz senke. Upravo se Švedska istakla kao država s rigoroznim kontrolama, koja je često zaustavljala ruske brodove, pa tako u poslednje vreme ruski tankeri izbegavaju plovidbu kroz švedske vode.

Pokušaj eskalacije

Potencijalna eskalacija zbog brodova u senci je opasnost koju posebno imaju baltičke i skandinavske države. Estonija je 2025. pokušala da zaustavi tanker Jaguar, koji je odbijao naređenja. Rusija je na pokušaj zaustavljanja odgovorila podizanjem borbenog aviona, pa su se Estonci povukli, a tanker nastavio plovidbu.

Rusija je u prilici da na ovaj način kontroliše prostor Baltika i delova Skandinavije zbog geografske blizine i mogućnosti za reakciju, dok, kada se tanker nađe u problemu u Lamanšu, nema prostora za reakciju. Problem za države koje zaustavljaju brodove je to što je njihova jurisdikcija nad plovilima najšira unutar teritorijalnog mora, koje se prostire do 12 nautičkih milja od polazne linije, dok su izvan njega mogućnosti za intervenciju ograničenije, jer je Zapad je glavni zagovarač slobodne plovidbe.

Cilj: povećanje troškova

Cilj država EU nije uništavanje flote u senci jer bi to za sobom vuklo i dodatnu eskalaciju u odnosima s Moskvom. Evropske države su svesne da je nemoguće da zaustave rusku flotu koja deluje iz senke, cilj im je da transport na taj način poskupi. Održavanje flote u senci je skupo, a dodatno otežavanje plovidbe i kruženje dodatno povećavaju cenu ruske nafte.

Ruska „flota u senci“ tako ostaje jedan od načina na koji Moskva pokušava da očuva prihode od izvoza nafte uprkos evropskim i američkim sankcijama. Promene zastava i vlasništva, manipulacija podacima o plovidbi i prebacivanje nafte između brodova omogućavaju da se deo transporta izmesti iz uobičajenih kanala kontrole.

Istovremeno, za evropske države problem više nije samo pitanje poštovanja sankcija. Incidenti u Baltičkom moru pokazali su da brodovi povezani sa ovom mrežom mogu predstavljati i bezbednosni izazov, posebno kada se nađu u blizini kritične podvodne infrastrukture. Zbog toga će borba protiv flote u senci, pored ekonomskih, imati i sve izraženiju bezbednosnu dimenziju. 

 Autor: Aleksa Petrovski