foto: Dave Kellam on Wikimedia Commons

Izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije, infamozni Brexit, predstavlja jednu od značajnijih prekretnica u istoriji ove evropske inicijative. To je bio jedini put da neka država napusti EU, ali je to bio i pokazatelj dubine krize samog zajedničkog projekta.

Naravno, suprotstavljanje Ujedinjenog Kraljevstva ostalim članicama EU koje su bile pro-integracijski orijentisane, trajalo je pre toga dugi niz godina. Ovakva situacija je kulminirala u referendumu 2016. godine, kada su građani izrazili svoj stav i glasali većinski za izlazak iz Unije (52% populacije iliti otprilike 17,5 miliona stanovnika).

Danas, deset godina kasnije, pokreće se debata oko starih dilema, i dovodi se Brexit u pitanje.

Šta je bio okidač?

Na ovogodišnjoj konferenciji Laburističke partije, koja je bila održana u septembru, trenutni britanski premijer, Endi Bernam, u svom govoru je prekinuo evroskeptični sentiment svog prethodnika, bivšeg premijera ser Kir Starmera. U predizbornom manifestu 2024. godine Starmer je bio oštro protiv bilo kakve dublje kooperacije sa Unijom; tada je bila otpisana opcija povratka u sistem jedinstvenog tržišta, kao i carinske unije.

Međutim, upravo je Bernam prošlog meseca suprotno izjavio. Bivši gradonačelnik Mančestera saopštio je da vlada može zadržati trenutne aranžmane, može tražiti carinsku uniju, vratiti se jedinstvenom tržištu ili ići skroz do kraja ka onome što bi bilo punopravno članstvo u EU. U razgovoru za BBC, rekao je da će ministri ispitati šta je izvodljivo i prednosti i mane svake opcije.

Povratak u sistem carinske unije bi podrazumevao da UK i EU uspostavljaju iste carine na uvoz iz drugih zemalja, ali i da uklanjaju carine u međusobnoj razmeni, što bi britanske kompanije oslobodilo trgovinskih barijera sa kojima su se suočavale nakon Brexita. To ne bi značilo automatski ulazak u jedinstveno tržište, niti slobodu kretanja ljudi, što predstavlja crvenu liniju koju London ne želi da pređe.

Bernam je takođe izjavio da je Brexit učinio više štete zemlji nego što je poboljšao situaciju, kao i da će nakon potencijalnog UK-EU samita u novembru imati više informacija o narednim putanjama.

Procene štete prikazuju da je BDP Ujedinjenog Kraljevstva po glavi stanovnika između 6% i 8% niži nego što bi bio da je UK ostala u sistemu jedinstvenog tržišta Evropske unije. Uz to, ekonomisti tvrde da je privreda znatno manja nego što bi inače bila, trgovina je pretrpela štetu, poslovne investicije i rast produktivnosti su stagnirali, a porodice su, u proseku, na gubitku od nekoliko hiljada funti godišnje.

Razlozi za promenu stava?

Pojedini autori tvrde da je to novi projekat Made in Europe – skup ekonomskih pravila koja bi favorizovala evropsku industriju zbog sve većeg nadmetanja sa kineskim proizvodima. Predloženi evropski Zakon o industrijskom ubrzanju (Industrial Acceleration Act - IAA) bi podrazumevao povlašćen tretman proizvodima napravljenim u Evropi. Ovakva situacija predstavlja problem za britansku industriju, pogotovo automobilsku, koja će se suočiti sa trgovinskim barijerama ako ne bude kvalifikovana kao evropska.

Francuska, koja se do sada protivila britanskom učešću u ovom planu, objavila je zajedno sa Nemačkom predlog prema kojem je cena uključivanja Ujedinjenog Kraljevstva usklađivanje sa carinskim merama EU na uvoz kineskih električnih vozila (EV). Ne čudi da britanski odgovor nije bio preterano blag – ministar za industrijsku strategiju Džonatan Rejnolds izjavio je ranije ove nedelje da vlada neće biti prisiljena da uskladi svoju carinsku politiku sa politikom Evropske unije.

Sa druge strane, ministar trgovine Anas Sarvar saopštio je da UK i EU moraju da sarađuju i deluju u potpunoj usklađenosti kako bi se suočile sa dominacijom Kine u automobilskom sektoru.

Dublja kooperacija ili priključenje?

Imajući sve ovo na umu, nove reforme procesa proširenja Evropske unije mogu biti relevantne. U ovom planu za proširenje spominje se koncept postepene integracije, što, između ostalog, predstavlja produbljivanje saradnje u energetici, saobraćaju, digitalnom sektoru i odbrani pre samog pristupanja

Uniji. Iako se u ovom planu Ujedinjeno Kraljevstvo ne spominje direktno, već je fokus više na državama kandidatima za članstvo (Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija), on pokazuje da je neka drugačija vrsta integracije moguća za države koje su zainteresovane.

Takođe, očigledno postoji rasprava o novim oblicima članstva – predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je Kanadu da postane prva pridružena članica EU. Za sada ne postoji pravni osnov za pridruženo članstvo, i malo je verovatno da će ta opcija biti ponuđena Ujedinjenom Kraljevstvu. Ipak, može se uočiti da EU promišlja o novim oblicima članstva i kooperacije, što odražava određenu dozu fleksibilnosti i adaptabilnosti na globalne okolnosti. Realizacija i održavanje te adaptabilnosti biće pravi izazov za Uniju, kojoj očigledno nedostaju institucionalne reforme koje su u toku sa savremenim problemima.

Šta kaže narod?

Na osnovu YouGov istraživanja, većina Britanaca (55%) bi podržala ponovno pristupanje Evropskoj uniji, kada bi to bilo pod istim uslovima kao prvi put. Pre Brexit-a, Ujedinjeno Kraljevstvo je uživalo određene izuzetke od primene prava Unije (opt-outs), na primer neučešće u evrozoni, kao i u Šengenskoj zoni, koja omogućava putovanja bez pasoške kontrole.

Međutim, EU zvaničnici su otkrili da ovaj put prethodni uslovi za UK ne bi bili ponuđeni. Umesto toga, od Ujedinjenog Kraljevstva bi se moglo zahtevati da uvede evro i da pristupi Šengenskoj zoni. 

Ukoliko bi to bila cena ponovnog pristupanja, Britanci su, naprotiv, znatno podeljeniji po pitanju toga da li ponovo trebalo da postanu članica; podrška punopravnom članstvu u EU onda opada na 35%, dok broj protivnika poraste ina 43%.

Prema tome, u slučaju novog referenduma za rejoin EU (ponovno učlanjenje Evropskoj uniji), može se pretpostaviti da bi rezultat bio sličan kao pre deset godina, ako ne bi važili raniji izuzeci za UK.

Sve će biti malo jasnije nakon UK-EU samita koji bi trebalo da se održi 20. novembra, a na kojem će glavne teme biti sporazumi u vezi sa trgovinom, kao i sa programom mobilnosti mladih. Uz to, definitivno će biti dijaloga o vidovima učešća Ujedinjenog Kraljevstva u Made in Europe projektu, što može biti presudno za naredne korake u kooperaciji ova dva sistema.

Ključno pitanje glasi – kada i da li će ove dve strane naći zajednički okvir, imajući u vidu realpolitičke probleme koje sa sobom nosi neprestano menjajući međunarodni poredak. Uz to, u periodu kada su savezništva sve nestabilnija i slabija, a pretnje sve brojnije, dilema se postavlja kod pitanja da li su UK i EU protivnici ili je to neko drugi – Kina, Rusija, ili možda čak Amerika?

Autorka: Mila Krstajić