Počinje primena SSP

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Srbije i EU stupio je na snagu 1. septembra, a njegovo sprovođenje biće jedno od merila za praćenje napretka u pregovorima o članstvu u EU. Sporazumom se uspostavlja sveobuhvatan ugovorni odnos sa EU i njenim članicama u kojima su prava i obezveze ugovornih strana jasno definisane. Srbija stupanjem na snagu SSP Srbija dobija status države pridružene EU, što je status najbliže veze sa EU koju zemlja koja nije članica može da ima.

Evropski komesar za proširenje Štefan File je na svom tviter nalogu naveo povodom stupanja na snagu SSP da je Srbiija korak bliže članstvu u EU i da će taj sporazum koristiti poslovanju i građanima.

Stupanje na snagu SSP doneće neke novine poput fazne liberalizacije pristupa javnim nabavkama dve strane i pristupa tržištu nepokretnosti, dok u oblasti trgovine neće biti novih obaveza. Novinu predstavlja i zaštita od diskriminacije u poslovanju privrednih društava dve strane i legalno zaposlenih državljana.

Srbija je dužna da u roku od pet godina od stupanja na snagu SSP postepeno ukine prednost domaćih kompanija u javnim nabavkama u odnosu na preduzeća iz EU.

Srpske firme su u javnim nabavkama sada konkuretne evropskim i ako ponude cenu veću od 20%, a predviđeno je da se ta prednost do kraja druge godine od stupanja na snagu S S P spusti na 15%, do kraja treće godine na 10%, do kraja četvrte na 5% i da zatim do kraja pete godine bude potpuno ukinuta.

U srpskoj javnosti najviše pažnje je izazvao deo sporazuma koji predviđa da Srbija u roku od četiri godine omogući državljanima članica EU da steknu pravo svojine na nepokretnosti, što se odnosi i na poljoprivredno zemljište.

Ministarstvo poljoprivrede je krajem avgusta najavilo da će zatražiti da se period tokom koga stranci ne mogu kupovati poljoprivredno zemljište produži na još osam godina po isteku roka od četiri godine za usklađivanje.

Bez novih obaveza u trgovinskim odnosima

SSP će zameniti Prelazni trgovinski sporazum koji reguliše trgovinske odnose, ali će sve obaveze iz Prelaznog sporazuma nastaviti da se primenuju.

To znači da će 1. januara 2014. godine biti završena liberalizacija za sve industrijske proizvode poreklom iz EU i za 75 do 80% poljoprivrednih proizvoda, ali će za jedan broj poljoprivrednih proizvoda ostati carina za uvoz iz EU.

Određena carinska zaštita važiće i nakon isteka šestogodišnjeg perioda za liberalizaciju za, između ostalog, paradajz, slatku papriku, šljive, jabuke, određene mlečne proizvode, meso i mesne proizvode i duvan.

Ostaju kvote za izvoz određenih proizvoda u EU po povoljnijim uslovima: bescarinska kvota od 180.000 tona za šećer, preferencijalna kvota od 8.700 tona za junetinu, bescarinska kvota za pastrmku i šarana od 15 i 60 tona, kao i za vino od 63.000 hektolitara godišnje.

Politički dijalog i saradnja

Nakon stupanja na snagu SSP, nove oblasti koje nisu bile uključene u Prelazni sporazum, biće uključene u ugovorni odnos Srbije i EU, poput političkog dijaloga, regionalne saradnje, kretanja radnika i kapitala, pružanja usluga ili oblasti pravde, sloboda i bezbednosti.

Politički dijalog uključuje približavanje stavova EU i Srbije o međunarodnim pitanjima i razmenu informacija.

U oblasti regionalne saradnje, Srbija je dužna da sarađuje sa drugim zemljama u procesu stabilizacije i pridruživanja u oblastima obuhvaćenim Sporazumom.

Predviđena je saradnja u jačanju institucija i vladavine prava, viza i kontrole granice, migracija, kao i borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma.

Po stupanju na snagu SSP biće formirana tri nova zajednička tela za njegovo sprovođenje, a njih će činiti predstavnici Srbije i EU. Ta tela su Savet za stabilizaciju i pridruživanje, Odbor za stabilizaciju i pridruživanje i Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje.

Stupanje sporazuma na snagu neće uticati na korišćenje pretpristupnih fondova IPA.

SSP je zaključen na neodređeno vreme i primenjivaće se do ulaska Srbije u clanstvo EU.

Autor: Maja Poznatov
(Preuzeto sa Euractiv.rs)