Mogući problem sa poglavljem 11 o poljoprivredi

Srpska poljoprivreda može očekivati koristi od pristupanja EU, kroz povećanu konkurentnost, bolji pristup evropskom tržištu i fondove, rekao je šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat. Prema njegovim rečima, na putu prilagođavanja tog sektora evropskim standardima treba se usredsrediti na izgradnju institucija za upravljanje fondovima i isplatu sredstava, kao i za inspekcije i kontrolu. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović kazao je da je "optimista" po pitanju uspeha pristupnih pregovora u ovoj oblasti. Srbija bi, kako je naveo, prva sredstva iz komponente za ruralni razvoj IPARD trebalo da povuče 2015. godine, kada uspostavi sistem za samostalno upravljanje tim novcem. Skrininzi, kroz koje se utvrđuje jaz između zahteva EU i važećih standarda u Srbiji, počeli su i dobro se odvijaju, naveo je on, dodajući da se izvesne teškoće mogu očekivati sa poglavljem 11 o poljoprivredi i ruralnom razvoju zbog kratkog razmaka između dva skrininga.

Golubović je rekao da je skrining za poglavlje 12, na kojem su Srbiji predstavljeni standardi EU u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike, protekao dobro. Očekuje se da u avgustu Srbija dobije odgovore na pitanja u vezi sa ovim poglavljem, a za decembar je predviđen bilateralni skrining, na kojem Srbija treba da izvesti Brisel u stanju u ovoj oblasti. Srbija će, prema oceni Golubovića, imati dovoljno vremena da se pripremi.

Problem bi se, prema njegovim rečima mogao pojaviti u vezi sa poglavljem 11 o poljoprivredi i ruralnom razvoju, budući da je eksplanatorni skrining, na kojem se Srbija upoznaje sa standardima EU, 19. marta, a u bilateralni, gde iznosi stanje i planove, već u maju.

"To može biti problem pre svega u administrativnim kapacitetima, moramo imati Upravu za agrarna plaćanja, nacionalnu laboratoriju, akreditaciju za IPARD, i niz vrlo ozbiljnih stvari, a sve to prati finansijska kriza koja je zahvatila Srbiju, reorganizacija u državnoj upravi, nemogućnost zapošljavanja i niz problema koji moramom da rešimo na nivou vlade i pregovaračkog tima", rekao je Golubović

Skrininzi su, kao sam početak pregovora, značajni jer se tada utvrđuje jaz između standarda koji važe u Srbiji i onih koji se primenjuju u EU i formiraju se kriterijumi za otvaranje poglavlja, odnosno samih pregovora.

Ministarstvo poljoprivrede zaduženo je i za pregovore o poglavlju 13 koji se odnosi na ribarstvo, ali i za primenu dela pravne tekovine iz još 15 poglavlja. Golubović je rekao da je to veliki posao, ali da je optimista u pogledu sposobnosti Srbije da odgovori na sve zahteve i uspešno okonča pregovore.

Vlasti su trenutno angažovanje i na uspostavljanju sistema za koriščenje fondova za EU za poljoprivredu, što je i deo zahteva u pregovorima. Golubović je rekao da je plan da se 2015. povuku prva sredstva iz komponente pretpristupnih fondova za ruralni razvoj IPARD.

"Spremili smo nacrt plana za IPARD koji će ići na analizu i očekujemo da će ako sve bude kako treba prva sredstva iz IPARD-a biti povučena u 2015. godini", rekao je on, dodajući da se za povlačenje novca potrebno uspostaviti sistem za upravljanje sredstvima i imati "zdrave projekte", jer se fondovi ne mogu povlačiti na osnovu prazne priče.

Glavni cilj pristupanja je povećanje konkurentnosti, ali omogućavanje aktivnosti onima koji se ne bave direktno poljoprivredom da se bave drugim aktivnostima na selu, rekao je on, navodeći kao primere seoski turizam ili ručni rad. To podržava i EU, kako bi zadržala što veći broj ljudi na selu, budući da se i tamo beleži problem migracija iz sela u grad.

Pristupanje donosi koristi poljoprivredi

Šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat (Freek Janmaat) rekao je da vlada za uspeh u pregovorima u oblasti poljoprivrede treba da se fokusira na formiranje i jačanje institucija za korišćenje evropskih fondova, ali i za inspekcije i kontrole proizvoda.

"Značajno je imati agenciju za agrarna plaćanja koja će isplaćivati pretpristupna sredstva za poljoprivredu IPARD pre pristupanja, a iz zajedničke poljoprivedne politike kada postane članica, kao i agenciju za upravljanje tim fondovima", kazao je Janmat, istakavši da ove institucije od samog početka treba da imaju dovoljno kadrova kako bi mogle da rade.

Glavni zadatak za poljoprivrednike i agribiznis biće da počnu da zasnivaju odluke na tržišnim pokazateljima, naveo je on, dodavši da Srbija kao jedina zemlja kandidat za članstvo suficitom u trgovini poljoprivrednim proizvodima sa EU ima dobru polaznu osnovu za stvaranje tržišno orijentisane poljoprivrede.

"Značajna je i strategija za razvoj poljoprivrede. Nakon usvajanja zakona o subvencijama prošle godine, Strategija treba da omogući da sistem bude predvidiviji za poljoprivrednike i firme koje rade", rekao je Janmat.

Prema njegovim rečima, pristupanje konkurentnom evropskom tržištu će biti veliki izazov za srpsku poljoprivredu, ali da je iskustvo iz prethodnih proširenja pokazalo da taj proceš donosi koristi kroz veću produktivnost i veće prihode za poljoprivrednike.

"Koristi su velike, na primer pristup najvećem tržištu od 500 miliona potrošača, pristup direktnoj podršci, kao i ruralnom fondovima za konkurentnost i diversifikaciju proizvodnje", rekao je Janmat, koji je šef sektora za evropske integracije u Delegaciji EU.

U značajne elemente za usklađivanje sa EU Janmat je ubrojao i dobar statistički sistem, uz ocenu da je nedavni popis poljoprivrede bio dobar korak u tom pravcu, kao i učešće svih aktera u pregovorima i dobar sistem informisanja poljoprivrednika o mogućnostima korišćenja evropskih fondova IPARD za prilagođavanje evropskim standardima.

Janmat je istakao da se u Srbiji često govori o usvajanju propisa EU u oblasti genetski modifikovanih organizama kao o opasnosti za Srbiju. Janmat se sa takvim viđenjem ne slaže, i naglasio je da su propisi EU u tom pogledu veoma konzervativni, budući da su pravila striktna u pogledu obeležavanja i praćenja porekla proizvoda, kao i da se za dozvolu za plasiranje GMO na tržište zahteva procena bezbednosti, usled čega je na tržištu relativno mali broj GMO.

"Zakon je i striktniji od sadašnjih srpskih propisa, pogotovo po pitanju označavanja i praćenja porekla", rekao je Janmat.

On je dodao da je u EU trenutno procedura za promenu propisa kako bi se omogućilo zemljama članicama da same odlučuju o tome da li žele da odobre određemu GM kulturu.

Generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Maja Bobić rekla je da EPuS kao veliki izazov u pregovorima vidi koordinaciju, budući da veliki broj tela učestvuje u procesu. Prema njenim rečima, značajno je uspostaviti dobru komunikaciju pregovaračke grupe i vlade sa parlamentom, kao i uključiti sve aktere u pregovore.

Konferencija je organizovana za preduzeća i udruženja iz oblasti poljoprivrede.

(Preuzeto sa EurAktiv.rs)