Poglavlje 3: EU donosi liberalizaciju poštanskih usluga

Dodatna liberalizacija poštanskih usluga, ukidanje privilegija Pošta Srbije u preostalim segmentima tržišta i uvođenje jasnih pravila finansiranja takozvanog univerzalnog servisa ono su što Srbiju čeka na putu ka EU u oblasti poštanskih usluga. U pregovorima sa EU poštanske usluge će se obrađivati u poglavlju 3 posvećenom uslugama. Prvi, eksplanatorni skrining održan je u januaru, a bilateralni će biti 12. i 13. marta. Iako u vladi i Pošti kažu da je tržište Srbije u velikoj meri liberalizovano, ipak će biti odlaganja u poptunom ukidanju privilegija za Poštu Srbije. Kako je najavila članica pregovaračke podrgupe Marija Vučinić, Srbija će od EU tražiti da Pošta Srbije zadrži isključivo pravo za slanje pisama do 50 grama sve do kraja pregovora. Iz direkcije Pošte poručuju da za budućnost na konkurentnijem tržištu ne planiraju da se spremaju otpuštanjem radnika već naprotiv osnivanjem centra za razvoj novih usluga i poboljšanjem kvaliteta.

Usvajanje evropskih standarda, kao i u drugim oblastima, treba da omogući slobodno tržište uz garanciju visokog nivoa kvaliteta za potrošače, trošenje javnog novca isključivo po strogim pravilima i procedurama, a u ovoj oblasti i univerzalni servis, odnosno osnovne usluge za sve, po pristupačnim cenama, bez obzira na mesto življenja i isplativost poslovanja.

Pregovori u oblasti poštanskih usluga već su počeli, u okviru poglavlja 3 – usluge. U januaru je održan eksplanatorni skrining, na kojem su Srbiji predočena očekivanja Brisela i stanje u EU u toj oblasti. Veliki deo zahteva odnosi se na uspostavljanje fer uslova na tržištu.

Član podrgupe za poštanske usluge Marija Vučinić rekla je da su među osnovnim elementima ukidanje tržišnih barijera, jasne procedure za izdavanje dozvola, troškovno orijentisane cene, odvojeni računi za različite delatnosti, uvođenje tehničkih standarda, obezbeđivanje pristupa mreži javnog poštanskog operatera i elementima poštanske strukture za druge učesnike na tržištu. Pored toga, potrebna je i stalna analiza potreba korisnika, kao i poštovanje standarda kvaliteta koji se primenjuju u članicama EU.

Uloga nacionalnih regulatornih agencija je posebno istaknuta. One, kako je navedeno, kao glavni akteri primene evropskih direktiva, moraju biti nezavisne, sa dovoljnim administrativnim kapacitetom i finansijama.

Jedan od zahteva je i da se ukine povlašćeni položaj Pošte Srbije, koja ima isključivo pravo za isporuku pošiljaka do 100 grama. Za to će morati da se sačeka još nekoliko godina, kako je najavila Vučinić, jer će Srbija od EU tražiti prelazni period.

„Svakako ćemo tražiti prelazni rok za sniženje limita rezervisanog servisa u poštanskom saobraćaju na 50 grama do 2016. godine. Potpuna liberalizacija (odnosno ukidanje isključivog prava Pošte) vezuje se za kraj pretpristupnih pregovora“, izjavila je ona na okruglom stolu o poštanskoj delatnosti u kontekstu evropskih integracija u Privrednoj komori Srbije 4. marta.

To pokazuje da se javne službe ne odriču lako povlašćenog položaja na tržištu, ma koliko on bio mali. Vlasnica privatne D Ekspreš kurirske službe dovela je u pitanje i opseg potrebne državne intervencije na tržištu da bi se svim korisnicima garantovale usluge rekavši da privatna preduzća poput njenog zbog ugovora sa klijentima idu i u najzabačenije delove zemlje da isporuče pošiljku.

Pregovori sa EU nastavljaju se u martu, pa je za 12 i 13. mart u Briselu zakazan bilateralni skrining, na kojem će predstavnici Srbije predstaviti trenutno stanje u ovoj oblasti. Na osnovu toga, nakon izveštaja Evropske komisije, Srbija bi trebalo da dobije uslove za otvaranje poglavlja o uslugama.

Propuštene prilike

U međuvremenu, izbori su stopirali proceduru donošenja novog zakona o poštanskim uslugama. Prvo će izmenama da se spoje agencije u oblasti telekomunikacija i poštanskih usluga Rapus i Ratel, a nakon toga bi trebalo da se donese i novi zakon o poštanskim uslugama da bi se Srbija uskladila sa evropskim standardima. Kako je ukazao predsednik Saveta Rapus Dragan Đorđević, prilika za usklađivanje sa standardima EU propuštena je lada je donošen zakon 2005. godine i dopunjavan 2010.

„Najveća manjkavost je da sadrži samo delove prve (od tri) direktive EU“, rekao je on, dodajući da je RAPUS o tome vodio računa prilikom donošenja podzakonskih akata, kako bi se nedostaci zakona što više ublaže.

„U drugom kvartalu ove godine predviđeno je da se radi zakon. Teško je to ocekviati zbog izbora“, naveo je Đorđević.

Prema njegovim rečima, pre dve godine je urađen dobar radni predlog zakona uz učešće nadležnog ministarstva, agencija i privatnih i državnih operatera, i on uz male dopune može nakon formiranja vlade da se pusti u raspravu kao radna verzija.

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine i telekomunikacija Nebojša Vasiljević rekao je da će, pored približavanja EU, izmene na tržištu biti uslovljene i elektronskim poslovanjem koje uzima maha i koje menja fokus sa pismonosnih pošiljaka na pakete vezane za elektronsku trgovinu.

Prema podacima koji su izneti na skupu, poštanske usluge čine oko 0,5% bruto domaćeg proizvoda i oko 1,2% zaposlenih u zemlji. Tržište poštanskih usluga u Srbiji vredno je oko 250 miliona evra, što je tek mali deo u odnosu na ukupan prihod u Evropi veći od 90 milijardi.

Kvalitetom a ne otpuštanjem do veće konkurentnosti

Direktor Direkcije za strategije i razvoj Pošte Srbije Željko Ivanji rekao je da to preduzeće treba da se transformiše i iskoristi potencijale tržišta. Transformacija, međutim, nije onakva kakvom se obično u vreme krize i štednje zamišlja.

„Nećemo dozvoliti smanjenje broja zaposlenih u Pošti. Treba obezbediti nova tržišta i nove usluge“, rekao je on, dodajući da je takav model „daleko prevaziđen“ .

„Nećemo da konkurišemo cenama sa konkurencijom već inovativnošću. Samo je to put. Ideje i inovativnost su put kako ostvariti dobit“, rekao je on.

Kao planove za period do 2016. naveo je transformaciju u akcionarsko društvo u državnom vlasništvu, uspostavljanje glavnog poštanskog centra gde će se pošiljke sortirati mašinskim što će omogućiti veću brzinu i bolji kvalitet usluge .

Ivanji je ocenio da je Pošta sa približno 30 miliona evra po ostvarenoj profitabilnosti od oko 5,7% već na evropskom nivou.

Za dalje unapređenje situacije, Ivanji je pozvao Vladu da suzbije nelojalnu konkurenciju odnosno one koji rade bez dozvole, ubrojavši tu omladinske zadruge i autobuse. Ocenio je da je za Poštu loša zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, jer je preduzeće htelo da zaposli 50 mladih inženjera za razvoj novih usluga.

Direktorka Samostalnog centra za međunarodne odnose u Pošti Srbije Olja Jovičić rekla je da je u toku donošenje 4. nove direktive o poštanskim uslugama.  Od svih zemalja članica, sa postojeće tri direktive nisu se uskladile samo Rumunija i Kipar. Srbija tu obavezu ima i u pregovorima, ali i kao potpisnica Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Ona je ocenila da je u Srbiji tržište u velikom delu demonopolizovano pri čemu je izuzetak pošiljke do 100 grama i „još mali segment gde Pošta ima ekskluzivno pravo“. U Srbiji, kako je navela, pored javnog preduzeća ima i 48 privatnih registrovanih operatera.

U EU takođe nije izuzetak da pošte budu u državnom vlasništvu. Veliki javni operateri u EU uglavnom su u državnom vlasništvu, samo dva – na Mati i u Holandiji su potpuno privatna, dok država ima učešće u operaterima u nekoliko zemalja – Austriji, Belgji, Portugalu i Grčkoj.

„Po nekim istraživanjima za sada 5 najvećih operatora Evrope poseduju preko 70% tržišta. Mi smo na ovom tržištu mali igrač“, navela je ona.

(Preuzeto sa EurAktiv.rs)