Izveštaj Koalicije prEUgovor o napretku Srbije u sprovođenju politika u Poglavljima 23 i 24

Koalicija „prEUgovor" smatra da je za brži napredak Srbije u pregovorima o pristupanju EU neophodno da nova Vlada zaustavi praksu stvaranja izuzetaka od zakona, arbitrarnog donošenja odluka, politizacije i zloupotreba javnih ovlašćenja.

Neophodno je poboljšati nadzor nad primenom strategija i akcionih planova, popraviti pravni okvir za zaštitu ljudsksih prava i unaprediti zaštitu uzbunjivača. Pored odgovornosti izvršne vlasti, treba povećati i nezavisnost, efikasnost i odgovornost sudstva.

Vlada bi morala da prestane da stvara izuzetke iz zakona i da ih krši.

• Najveće nabavke se i dalje sprovode direktnim dogovorima ili u ograničenoj konkurenciji, na osnovu međudržavnih sporazuma i kredita međunarodnih finansijskih institucija. Zakon čija primena se zaobilazi: Zakon o javnim nabavkama.
• Vlada nastavlja da drži u tajnosti sporazume i ugovore sa stranim investitorima (primer: “Air Serbia”). Zakon koji je Vlada prekršila: Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja.
• Vlada nastavlja da postavlja i smenjuje visoke funkcionere bez procedure javnog konkursa ili obrazloženja. Direktori javnih preduzeća postavljaju se bez konkursa. Zakoni koji je Vlada prekršila: Zakon o državnim službenicima, Zakon o javnim preduzećima.

Neophodno je poboljšati nadzor nad primenom strategija i akcionih planova, posebno prikupljanje podataka i statistika u više oblasti.

Zbog pasivnosti skupštine i nepovezanosti skupštinskih, nezavisnih i unutrašnjih kontrolnih mehanizama, izvršna vlast i dalje donosi odluke arbitrarno, krši ljudska prava, politizuje i zloupotrebljava javna ovlašćenja i ne snosi posledice za svoj rad:

• Skupština Srbije nije raspravljala o ostvarivanju svojih zaključaka o izveštajima nezavisnih nadzornih tela (za 2012. godinu), niti je jednom razmatrala nalaze unutrašnjih kontrolnih mehanizama u sektoru bezbednosti (npr. Inspektorata odbrane, Sektora unutrašnje kontrole MUP-a).
• Unutrašnji kontrolni mehanizmi, kao što je Sektor unutrašnje kontrole (SUK) policije, nisu dovoljno osnaženi da potpuno nadziru zakonitost rada zaposlenih u MUP. Približno 18.000 zaposlenih u MUP nije u nadležnosti SUK-a, a njihove nadležnosti su ograničene i mogućnošću ministra da izuzme slučajeve od kontrole. Takođe, izveštaji ovog ključnog mehanizma za kontrolu zakonitosti i korupcije u policiji ne dostavljaju se skupštini.
• Rad Saveta za nacionalnu bezbednost i Biroa za koordinaciju službi na čijem je čelu premijer Aleksandar Vučić je potpuno izuzet od kontrole i nadzora drugih grana vlasti, što mora biti rešeno izmenama Ustava kako bi se izbegla prevelika koncetracija moći i mogućnost zloupotrebe sektora bezbednosti.
• Nadzor i kontrola izvršne vlasti moraju da se ojačaju pre svega kroz aktivnije angažovanje skupštine i dosledno praćenje sprovođenja odluka i preporuka drugih nadzornih tela, pre svega nezavisnih državnih organa i unutrašnjih kontrola.

Učinjeno je malo ili ni malo na popravljanju pravnog okvira za zaštitu ljudskih prava i njegovoj primeni:

• Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, koji treba da bude osnova za nesmetan  pristup pravdi nije usvojen. Postojeći nacrt koje je izradila prethodna Vlada ne omogućava ugroženim grupama građana i građanki ni fer, ni besplatan  pristup pravdi. Predloženo rešenje ne predviđa finansiranje besplatne pravne pomoći iz budžeta, već ga prebacuje na nevladine organizacije i strane donatore.
• Zakon o Zaštiti ličnih podataka iz 2008. godine još uvek nije usklađen sa EU standardima, a njegovo sprovođenje je delimično ograničeno neusvajanjem Zakona o video nadzoru i upotrebi biometrijskih podataka.
• Nema pomaka u zaštiti žena od svih oblika rodno zasnovanog nasilja, iako je broj ubistva žena svake godine u porastu; krivični zakoni nisu usklađeni sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.
• Strategija i Akcioni plan za sprečavanje trgovine ljudima još uvek nisu usvojeni; Uz nedovoljno efikasnu primenu zakona u ovoj oblasti problem i dalje predstavljaju obezbeđivanje pomoći žrtavama trgovine ljudima i zaštita njihovih prava, uključujući i pravo na nadoknadu štete.
• Iako je učinjen izvestan napor u razvoju zakonodavnog okvira i rešavanja pitanja smeštaja tražilaca azila, suštinskog napretka u razvoju azilne politike nije bilo. Broj osoba koje traže azil stalno raste, a Kancelarija za azil još nije zvanično ustanovljena kao posebna organizaciona jedinica. Tokom prethodne godine, veliki broj osoba koje traže azil, ponekad i njih oko 200, bio je na otvorenom bez elementarnih životnih uslova.

Pravosuđe je i dalje neefikasno, nije nezavisno i odgovorno:

• Sistem objektivnog vrednovanja rada sudija i tužilaca i odgovornosti u pravosuđu još uvek nije efikasan.
• Nova reforma pravosuđa uslovila je ponovno odlaganje i zastoj u vođenju sudskih postupaka, što je dodatno ugrozilo pravo na efikasnu i dostupnu pravnu zaštitu
• Nema dovoljno zaposlenog stručnog i administrativnog osoblja u tužilaštvima, niti prostornih uslova za primenu novog Zakona o krivičnom postupku; kada je Zakon počeo da se primenjuje tužilaštva su bila zatrpana dve do tri godine starim slučajevima u kojima nisu sprovedene istrage, što je rezultiralo dvomesečnom blokadom tužilaštava, razrešenom odbacivanjem 90 procenata takvih krivičnih prijava.

Izveštaj Koalicije prEUgovor o napretku Srbije u sprovođenju politika u Poglavljima 23 i 24 možete pronaći ovde.

(Vest je preuzeta sa sajta Beogradskog centra za bezbednosnu politiku)