Bilateralni skrining za Poglavlje 11 - Poljoprivreda i ruralni razvoj

Delegacije Republike Srbije će na sastanku bilateralnog skrininga, koji će se održati u periodu od 14. do 16. maja 2014. godine u Briselu predstaviti domaće zakonodavstvo i stepen njegove usklađenosti sa propisima EU koji se odnose na Zajedničku poljoprivrednu politiku Evropske unije (Common Agricultural Policy - CAP).

Članstvo u Evropskoj uniji predstavlja strateški cilj Republike Srbije, a proizlazi iz snažne privrženosti osnovnim idejama, dostignućima i vrednostima u Evropskoj uniji, u čemu posebno mesto ima razvoj srpske poljoprivrede i njeno kvalitetno uključivanje u Zajedničku poljoprivrednu politiku EU.

S obzirom na strateško opredeljenje Republike Srbije i činjenicu da su pregovori u Poglavlju 11 - Poljoprivreda i ruralni razvoj među najizazovnijim u procesu evropskih integracija za svaku zemlju koja pristupa EU, neophodno je, nakon što je Evropska komisija predstavila zakonodavstvo iz oblasti Zajedničke poljoprivredne politike na eksplanatornom skriningu održanom u periodu od 18. do 20. marta 2014. godine, da predstavnici Republike Srbije predstave domaće zakonodavstvo i stepen usklađenosti sa propisima EU.

Cilj skrininga (eksploatornog i bilateralnog) je da se uoče razlike između propisa koji regelišu poljoprivredu Republike Srbije i propisa EU koji se odnose na Zajedničkau poljoprivrednu politiku. Skrining služi - kako Evropskoj uniji tako i državi kandidatu - kao osnova za utvrđivanje vremenskog perioda koji će joj biti potreban za usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa EU zakonodavstvom. Skrining predstavlja i osnovu za izradu pregovaračkih pozicija države kandidata, a naročito onih gde je potrebno da se definišu prelazni rokovi za usklađivanje i sprovođenje određenog broja propisa EU, dok je za Evropsku komisiju to pokazatelj spremnosti države kandidata za otvaranje pojedinih pregovaračkih poglavlja.

Posle skrininga Evropska komisija će izraditi izveštaj o skriningu. Kod pripreme ovog izveštaja koriste se dokumenti i informacije date od strane države kandidata, kako na samom skriningu tako i posle njega. Izveštaj sadrži procenu Evropske komisije o dostignutom nivou kandidata u odnosu na pravne tekovine EU, nivo implementacije, kao i procenu u kojoj meri su planovi za buduće usaglašavanje realni.

Na osnovu izveštaja o skriningu Savet usvaja dokument koji se zove rezultat skrininga (eng. Outcome of screening), u kome EU ocenjuje da li je država kandidat dostigla dovoljan nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU kako bi počeli pregovori o konkretnom poglavlju.

Zajednička poljoprivredna politika Evropske unije (Common Agricultural Policy - CAP)

Podsećamo da je poljoprivreda, uz transport, jedino područje koje je regulisano uvođenjem zajedničkih politika u Rimskom sporazumu (1957. godine). Ciljevi poljoprivredne politike predviđeni tim Sporazumom su višestruki, a najvažniji je smanjenje uvoza i zadovoljavanje potreba domaćeg stanovništva. Principi Zajedničke agrarne politike definisani su na konferenciji održanoj u Štresi (Italija) u julu 1958. godine radi postizanja ciljeva zacrtanih u Rimskom sporazumu, i to:

(1) jedinstveno poljoprivredno tržište u okviru kojeg se eliminišu između zemalja članica carine i subvencije i harmonizuju administrativni, sanitarni i veterinarski uslovi. Poljoprivrednim proizvodima slobodno se trguje na jedinstvenom tržišu, bez diskriminacije u odnosu na državu iz koje potiču, s jedinstvenom cenom za ukupno tržište i sa zajedničkim pravilima konkurencije;

(2) proizvodi poreklom iz Zajednice privileguju se zajedničkim prednostima u odnosu na proizvode trećih zemalja usprkos većim cenama. Zaštita zajedničkog poljoprivrednog tržišta obezbeđuje se uvođenjem specifičnih carina pri uvozu po nižim cenama, a isplatom restitucija izvoznicima se omogućuje kompenzacija razlike između cena unutar Zajednice i cena na svetskom tržištu.

(3) uspostavlja se finansijska solidarnost između zemalja članica za ostvarivanje zajedničke poljoprivredne politike.

Utekstu Rimskoga sporazuma definisano je pet ciljeva koje je trebalo ostvariti da bi se razvila poljoprivreda i obezbedila prehrambena sigurnost stanovništva, odnosno eliminisala uvozna prehrambena zavisnost:

- porast poljoprivredne proizvodnje razvojem tehničkog progresa;

- osiguranje pravednih životnih uslova za poljoprivrednike;

- stabilizacija poljoprivrednog tržišta;

- garantovanje uredne snabdevenosti tržišta;

- osiguranje razumnih cena potrošačima.

Navedeni principi i ciljevi su u osnovi nepromenjeni od usvajanja do današnjih dana, ali su se instrumenti i mehanizmi za ostvarenje ciljeva korigovali i prilagođavali stepenu razvoja poljoprivrednih fondova, pojedinim reformskim procesima i usklađivanjima u interakciji mnogobrojnih subjekata jedinstvenog tržišta EU- proizvođača, institucija Evropske unije, vlada država članica i potrošača. Tek reforma reforma ZPP, usvojena u decembru 2013. godine, za period 2014 - 2020. godina, predstavlja značaniji zaokret ka tržišnoj orjenatciji poljoprivrede EU i očuvanju životne sredine.

Za usvajanje Zajedničke poljoprivredne politike neophodno je:

1. Pravno usklađivanje - usklađivanje pravnog sistema Republike Srbije sa četiri osnovna propisa ZPP

- Direktna plaćanja

- Organizacija jedinstvenog zajedničkog tržišta

- Ruralni razvoj

- Finansijska pravila

2. Podizanje kapaciteta za implementaciju - uspostavljanje, modifikacija ili ojačavanje odgovarajućih administrativnih struktura i jačanje svih kapaciteta neophodnih za usvajanje propisa Zajedničke poljoprivredne politike.

Usvajanje i implementacija Zajedničke poljoprivredne politike EU će biti jedan od najvećih izazova Republike Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

(Preuzeto sa sajta Paragraf.rs)