Izveštaj za Poglavlje 23 verovatno u junu

Srbija bi krajem juna mogla da dobije izveštaj sa skrininga za poglavlje 23 nakon čega će pristupiti izradi akcionog plana, nužnog za otvaranje tog poglavlja. Izrada akcionog plana veoma je obiman posao a, osim utvrđivanja aktivnosti i rokova za ispunjavanje preporuka EU, posebno je važno i to koliko je plan realan za sprovođenje, ističu srpski i crnogorski pregovarači. Prikazivanje rezultata i procene uticaja je novina koju Evropska komisija traži od Srbije i Crne Gore, za razliku od dosadašnjih zemalja kandidata. Prema iskustvima crnogorskih pregovarača, izazov u izradi planova predstavlja i vrlo detaljno prikazivanje troškova planiranih aktivnosti. Oni, takođe, preporučuju otvoren odnos prema Evropskoj komisiji, ističući da ona nije nalogodavac već partner.

Jedno od prvih poglavlja koje će se otvarati u pregovorima Srbije o članstvu u EU jeste poglavlje 23, a pošto iz Brisela stigne izveštaj Evropske komisije srpske vlasti treba da počnu izradu akcionog plana za to poglavlje koje se odnosi na pravosuđe, borbu protiv korupcije i osnovna prava. U akcionim planovima predstavljaju se koraci za sprovođenje preporuka Evropske komisije za određeno poglavlje. 

Pomoćnik ministra pravde Srbije i šef pregovaračke grupe za poglavlje 23 Čedomir Backović rekao je da bi izveštaj Evropske komisije sa skrininga za to poglavlje mogao da bude dostavljen Srbiji krajem juna i da ne očekuje iznenađenja kada je reč o preporukama za poglavlje 23.

"Taj izveštaj ćemo zvanično dobiti verovatno krajem juna, mada mi imamo neke ideje o tome kako on izgleda, kroz sistem usaglašavanja određenih problematika i otvorenih pitanja", rekao je Backović.

On je dodao da je nacrt izveštaja, na osnovu koga će Srbija pripremiti akcioni plan nužan za otvaranje poglavlja, dostavljen članicama koje sada treba da "daju svoj doprinos sadržaju izveštaju i u vezi sa analitičkim delom i u vezi sa preporukama".

Backović je ocenio da će preporuke za poglavlje 23 koje se odnosi na pravosuđe, borbu protiv korupcije i osnovna ljudska prava, biti očekivane, odnosno da "u njima neće biti ništa što bi trebalo da iznenadi".

"To su one stvari u kojima mi kao društvo moramo da ostvarimo određeni napredak bez obzira na to ko će gde da nas prima, ako mislimo da idemo u korak sa razvijenijim, naprednijim delom čovečanstva", rekao je on.

Ocenio je da Srbija nije dostigla taj nivo, ali da to ne znači da ne zna "gde treba da stigne". On je dodao da, ako zemlja može da se navikne na luksuz i napredne tehnologije razvijenih zemalja, onda može da preuzme i odgovornosti.

Iskustva Crne Gore

Crna Gora koja je u decembru 2013. otvorila pregovore o poglavljima 23 i 24, počela je da priprema akcione planove za ta poglavlja u januaru 2013. a Evropska komisija ih je odobrila u junu te godine, rekla je pomoćnica ministra pravde Crne Gore i član pregovaračkog tima za poglavlja 23 i 24 Svetlana Rajković.

Ključno merilo za otvaranje pregovora o tim poglavljima je bila izrada akcionih planova koji uključuju sve preporuke date u analitičkim izveštajima. Za poglavlje 23 u slučaju Crne Gore bilo je nešto više od 40 preporuka.

Pomoćnica ministra pravde Crne Gore i šefica pregovaračke Radne grupe za poglavlje 23 Branka Lakočević rekla je da su preporuke uopštene i da su neke preporuke morale da se "razbijaju na više aktivnosti".

Lakočevićeva i Rajkovićeva su iskustva Crne Gore u izradi akcionih planova prenele službenicima ministarstava pravde i unutrašnjih poslova Srbije na radionici koja je održana 19. i 20. maja u Beogradu. Radionicu je organizovalo Ministarstvo pravde Srbije uz podršku Programa za pravne i pravosudne reforme u Srbiji Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).

Važna procena uticaja i troškova

U akcionom planu se određuju aktivnosti, rokovi, nadležne institucije i osobe koje će sprovoditi i učestvovati u aktivnostima, kao i troškovi, a posebno je važno da se prikaže i koliko je plan realan za sprovođenje, ističu srpski i crnogorski pregovarači.

"Dakle, ne lepa priča i lep plan sa lepim grafikonima, nego plan koji će moći da se ostvari, koji će moći da da konkretan i opipljiv rezultat", rekao je Backović i dodao da se pripremom takvih indikatora do sada malo bavilo u Srbiji.

Lakočevićeva je rekla da je Crna Gora morala da u planu navede na koji način će "izmeriti te rezultate i kako će oni uticati uopšte na poboljšanje stanja". Prema njenim rečima, kada je indikator rezultata bila izmena nekog zakona, morala je da se da i procena uticaja na građane, a indikatori su bili statistički izveštaji ili monitoring međunarodnih organizacija i nevladinog sektora.

Važno je bilo i utvrđivanje troškova i sredstava i Crna Gora je morala da vrlo precizno navede koliko će je aktivnosti koštati, kao i koliko će sredstava moći da obezbedi iz budžeta a kako namerava da ostatak pokrije - preko pretpristupnih fondova, donacija i slično.

Detaljan prikaz troškova je podrazumevao, kada je aktivnost predviđala izradu ili izmenu zakona, da se prikaže i koliko dana će se raditi na zakonu, ko će činiti radnu grupu, kolike su plate članova radne grupe i koliko će sredstava dobiti za rad na tome.

Svetlana Rajković i Branka Lakočević su ukazale da se i tokom izrade plana razvijala metodologija, pošto su stizali zahtevi iz Brisela da se predstave određeni elementi, poput indikatora uticaja, kao i da je ta metodologija sada razrađenija, što će olakšati Srbiji posao.

Rajkovićeva je ocenila da je u celom procesu ključan timski rad i koordinacija institucija.

Evropska komisija partner ne nalogodavac

Svetlana Rajković je preporučila otvoren pristup i partnerski odnosa sa Evropskom komisijom i nadležnim direktoratima tokom celog procesa, dok je Backović rekao da je saradnja sa Evropskom komisijom fantastična.

"Evropska komisija je partner nije nalogodavac. Sve uslovno rečeno kritike su u stvari prijateljski saveti na koji način treba posmatrati nedostatke. Tako se zajednički najlakše pronalaze najadekvatnija rešenja za državu", rekla je Rajkovićeva.

Ona je rekla da "više nije vreme pisanja zakona već vreme dokazivanja" i da "treba dokazati sebi i Evropi" da je zemlja kredibilan partner za EU. Istakla je da će integracije lakše teći ako zemlje regiona sarađuju na tom planu.

(Preuzeto sa sajta EurActiva.rs)