Uključiti civilni sektor u pregovore sa EU
Model pregovora Srbije sa Evropskom unijom trebalo bi da bude otvoren, dok bi važnu ulogu u njemu trebalo da ima Skupština Srbije, a poželjno je da bude uključen civilni sektor, poručeno je na skupu "Progovori o pregovorima".
Predsednik odbora za evropske integracije Skupštine Srbije Aleksandar Senić rekao je na skupu, na kome je predstavljena Deklaracija o zajedničkoj platformi civilnog društva za praćenje procesa pregovora o pristupanju Srbije EU, da će Vlada odlučiti koji će delovi pregovora biti javni, a koji službena tajna.
"Da li će to vlada raditi, mi to u ovom trenutku ne znamo. Mi imamo najavu da hoće i najave da neće", rekao je Senić na skupu "Progovori o pregovorima - aktivni i informisani građani ili pasivni posmatraci procesa pregovora o pristupanju Srbije EU", a prenosi Tanjug.
Istakao je da ako određeni delovi pregovora budu službena tajna, da Odbor neće moći o tim pitanjima da obaveštava civilni sektor.
Senić je rekao i da Odbor na čijem je čelu ima tri zadatka - da kontroliše da svi zakoni koji se u narednom perodu usvoje budu u skladu sa pravnim tekovinama EU, da građane obaveštavaju o procesu pregovora i da u taj proces uključe, koliko je moguće, civilni sektor.
"Pitanje je na koji način Vlada Srbije namerava da uskladi tri principa na kojima počiva proces pregovora - brzina integracija naspram demokrtaske kontrole vlasti i naspram učesća zainteresovanih aktera u celom procesu", rekla je Danijela Božović iz Centra za evropske integracije Beogradske otvorene škole i dodala:
"U zavisnosti od toga koji princip preovladava, takav će biti i sam model vođenja pregovora".
Podsećajući da je Hrvatska imala zatvoreni model pregovora, Božović je rekla da su zato građani o samom procesu pregovora biti slabo informisani.
"Brzina je bila dominantna, manje je bilo aktera u pregovorima, donošeni su zakoni, kao i sprovođene reforme bez kontrolne uloge skupštine i svih zainteresovanih strana. Tu se vidi da je kod njih preovladavao princip brzine na uštrb skupštine. Dokumenti i sve značajne odluke su bile objavljene tek nakon usvajanja, a što se odrazilo i na građane i javnost i sama podrska integracijama je bila samo 43 odsto", rekla je Božovićeva.
Slovenija je, s druge strane dobar primer, kako je navela, jer je parlament imao najjaču ulogu.
"Nijedna odluka nije išla u Brisel pre nego što ju je zvanično usvojio parlament Slovenije. Samim tim su građani bili bolje obavešteni i podrška na referndumu je bila značajno veća, jer su osetili da su deo procesa", rekla je Božovićeva.
Poručila je da je pristupanje EU zahtevan i kompleksan posao te da zahteva angažovanje celokupnog društva.
"Prepoznavanje uloga i značaja civilnog društva od strane Vlade Srbije je svakako prisutno u svim dokumentima koji su doneti kao neophodni za proceš vođenja pregovora za pristupanje Srbije EU, dakle pominje se uloga i značaj civilnog društva, ali nedostaje mehanizam za njegovo uključivanje", poručila je Božovićeva.
Srđan Đurović iz Fondacije za otvoreno društvo istakao je da nije dobro ući preterano brzo u EU, jer je to jedna vrsta okvira koji treba da vodi daljoj demokratizaciji i stvaranju boljih institucija.
Naglasio je i da ulazimo u formalni deo pregovora, koji je tehnički, pa samim tim i veoma težak i zahtevan, te da treba iskoristiti sve kapaciteta koje Srbija ima.
Deklaracija o zajedničkoj platformi civilnog društva za praćenje procesa pregovora o pristupanju Srbije EU je nastala u okviru inicijative "Progovori o pregovorima" koja ima za cilj da doprinese evropeizaciji Srbije kroz promociju transparentnog i odgovornog procesa vodenja pregovora o pristupanju EU, zasnovanog na dijalogu i partnerskoj saradnji civilnog društva i javnih vlasti.
Konferenciju je organizovao Centar za evropske integracije Beogradske otvorene škole (BOŠ), uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.
(Preuzeto sa sajta RTS)
