Skrininzi za životnu sredinu u septembru i novembru
Skrining ili analitički pregled usklađenosti sa EU za poglavlje 27 o životnoj sredini zakazan je za septembar i novembar ove godine. Za ovu oblast se odavno zna da je izuzetno težak i zahtevan deo evropskih integracija. Napredak će, pored toga što je potreban za pristupanje EU, doneti i bolji kvalitet života u Srbiji. Pouzdaniji kvalitet vode za piće i uređeni sistem odlaganja otpada samo su neki od očekivanih rezultata ispunjavanja standarda EU.
Eksplanatorni skrining, na kojem se Srbiji predstavljaju zahtevi i standardi EU, održaće se od 15. do 19. septembra, dok je bilateralni skrining, na kojem Srbija izlaže stanje u ovoj oblasti, planiran od 17. do 21. novembra, rečeno je EurAktivu u Delegaciji EU u Srbiji.
Od septembra 2013. kada je počeo skrining za pregovaračka poglavlja, održani su sastanci za 18 poglavlja, od cega u 12 i bilateralni i eksplanatorni, a u sest samo eksplanatorni, odnosno prvi sastanak. Završetak skrininga očekuje se 2015. godine.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je 29. juna tokom posete predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza Srbiji rekao da mu je Barozo pokazao procenu napretka Srbije, iz koje se vidi da je u oblasti životne sredine Srbija najdalje od standarda EU.
"Najgore stanje trenutno nam je u životnoj sredini. Tu valjda ništa, ama baš ništa, nemamo u skladu sa evropskim standardima. Tu kao da smo gađali sve naopačke", rekao je Vučić, dodavši da je Srbija loše ocenjena u još četiri oblasti.
Nije precizirano kakav dokument je Barozo pokazao vlastima Srbije. Moguće je da je reč o preseku stanja za potrebe Izveštaja o napretku, koji Evropska komisija standardno priprema tokom leta, a predstavlja u oktobru.
Za životnu sredinu se odavno zna da je najteža oblast u evropskim integracijama Srbije, budući da je Evropska komisija još 2011. godini, u svom Analitičkom izveštaju na osnovu kojeg je Srbija dobila status kandidata, navela da će biti potrebni trajni i veliki napori u toj oblasti, pre svega u pogledu primene.
"S obzirom na to da su za stvarno usklađivanje sa propisima EU potreban neprekidni visok nivo investicija i znatni administrativni napori, to može jedino da se postigne u dužem roku", navodi se u izveštaju.
Dve godine kasnije, u Izveštaju o napretku 2013. godine, iz Brisela je stigla ocena da je Srbija počela da se bavi prioritetima u oblastima životne sredine i klimatskih promena, kao i da je napredak ostvaren u prethodnih godinu dana bio mali.
"Potrebno je uložiti znatne dodatne napore kako bi se postiglo dodatno usklađivanje sa politikama EU u oblastima poput vode, upravljanja otpadom, kvaliteta vazduha i zaštite proride. Primena postojećih propisa treba da se poboljša, a s tim povezan kapacitet održi", navodi se.
Istaknuto je i da je potrebno poboljšati inspekcije i izvršenje zakona, kao i učešće javnosti u donošenju odluka.
Neke od oblasti u kojima će biti potreban napredak su nadzor kvaliteta vode, razgraničavanje nadležnosti kako bi se omogućilo investiranje u smanjenje zagađenja, uklanjanje loših deponija, uspostavljanje sistema razgraničavanje otpada i recikliranje kako bi deponije postale poslednji izbor za otpad.
Ističe se i da u pogledu klimatskih promena Srbija još nema sveobuhvatnu politiku i strategiju.
(Vest preuzeta sa sajta EurActiv.rs)
