Bilateralni skrining za poglavlje o životnoj sredini u novembru
Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Snežana Bogosavljević-Bošković najavila je 1. oktobra da će se u novembru održati bilateralni skrining za Poglavlje 27 o životnoj sredini u pristupnim pregovorima sa EU. Na tom sastanku Srbija će izložiti stanje u oblasti zaštite životne sredine.
Uslediće izveštaj Evropske komisije, i nakon toga Srbija će imati jasniji pregled o svojim obavezama u ovoj oblasti u okviru pristupanja EU. Ono što je već sada jasno jeste da su obaveze velike, da iziskuju ulaganja veća od 10 milijardi evra, pre svega u preradu otpadnih voda i vodosnabdevanje, kao i da će većinu standarda Srbija morati da usvoji pre pristupanja EU. Najveće koristi od toga imaće građani jer će se poboljšati životna sredina. Srbija je do sada završila polovinu sastanaka u okviru skrininga za 35 pregovaračkih poglavlja.
"Bilateralni skrining, kao analitički pregled propisa važan je jer nakon toga sledi izveštaj Evropske komisije u kome će biti ocena stanja u toj oblasti u Srbiji, a biće date i preporuke za uslove za početak pregovora Srbije u toj oblasti", kazala je ona novinarima u Beogradu.
Ministarka zaštite životne sredine smatra da će se Srbija dobro pripremiti kako bi dobila povoljne prelazne periode za primenu EU propisa iz oblasti ekologije, što bi omogućilo da se bez većih problema primene i finansijski najzahtevniji propisi iz te oblasti.
Menadžer projekata životne sredine Delegacije EU u Srbiji Rajner Frojnd je međutim nedavno ukazao da Srbija ne može očekivati prelazne periode za veliki broj standarda, već samo za manji broj najzahtevnijih sa stanovišta finansijskih ulaganja, i to isključivo uz dobro obrazloženje.
Bogosavljević-Bošković je podsetila da je pregovarački proces u oblasti zaštite životne sredine počeo je 15. septembra analitičkim pregledom propisa iz oblasti zaštite životne sredine u EU, takozvanim eksplanatornim skriningom za Poglavlje 27.
"Tada je srpskoj delegaciji predočeno koji su osnovni zahtevi pravnih tekovina EU u toj oblasti, a razmatrani su zakonodavstvo, kvalitet vazduha, zaštita od buke, upravljanje otpadom, zaštita prirode, hemikalije, kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje rizikom i klimatske promene", kazala je ona.
Ministarka zaštite životne sredine je istakla da se Srbija priprema za pregovarački proces u toj oblasti već nekoliko godina, tako što usklađuje svoje zakonske propise sa onima u EU.
"Srbiju u i predstojećem periodu očekuje rad na usklađivanju domaćeg zakonodavstva u oblasti zaštite životne sredine sa onim u EU. Moramo da uskladimo zakonodavsto, ali i da ga primenjujemo u praksi", kazala je ona.
Bogosavljević-Bošković je kazala da je oblast zaštite životne sredine zahtevna jer je za primenu zakona potrebno mnogo novca, pre svega velike investicije u infrastrukturne projekte.
Kako je dodala, iako veliki deo sredstava može da se obezbedi preko EU fondova, država će morati da obezbedi novac potreban za izradu projektno-tehničke dokumentacije, ali i za sufinansiranje projekata za koje novac može da se dobije iz IPA fondova, za šta je potrebno obezbediti 30% sredstava od vrednosti projekta.
Prema dosadašnjim procenama, za usklađivanje će biti potrebno 10,6 milijardi evra, od čega skoro 5,5 milijardi za preradu otpadnih voda i vodosnabdevanje. Srbija je iz IPA fondova u prethodnih 10 godina dobila 700 miliona evra za životnu sredinu, a sličan tempo se nastavlja budući da, kako navode u Delegaciji EU, oko trećina IPA fondova odlazi na projekte zaštite životne sredine, a za Srbiju je iz IPA namenjeno oko 200 miliona evra godišnje.
"Nažlost, nismo puno uspeli da uradimo u prethodnom periodu u oblasti zaštite životne sredine, ali ne smemo da budemo pesimisti, jer nisuu ništa povoljnjoj poziciji bile ni one zemlje koje su nedavno postale članice EU", rekla je ministarka, dodajući da je većina zemalja koja je zatražila članstvo u EU imala slične probleme kao što ih ima Srbija danas, ali da su uspele da ih reše.
Bogosavljević-Bošković je istakla da je zbog toga potrebno obezbediti stabilan i održiv sistem zaštite životne sredine.
U Delegaciji EU, ali i organizacijama za zaštitu životne sredine, često se ukazuje da je politička volja za uspostavljanje striktne primene zakona, nadzora i primene kazni, jednako veliki problem u Srbiji kao i veliki iznosi koje je potrebno uložiti.
Od primene ekoloških standarda građani će imati velike koristi. Neki od velikih problema koji će morati da se reše su nehigijenske deponije, nekontrolisano izlivanje otpadnih voda u reke, čime se zagađuju i vode i okolina, bacanje ambalažnog i drugog otpada koji može da se preradi i ponovo iskoristi.
Izvor: EurActive.rs
