Ko su evropski komesari?

Nova Evropska komisija, na čelu sa bivšim premijerom Luksemburga i čelnikom evro grupe Žanom Klodom Junkerom, počinje mandat 1. novembra. Po prvi put Komisija će zapravo imati dva lidera, budući da je predviđena funkcija prvog potpredsednika, pozicija na koju je imenovan holandski socijal-demokrata Frans Timermans. U briselskim institucijama neki čak smatraju da će Timermans biti taj koji će držati uzde, a kao razloge za ta nagađanja navode Junkerove zdravstvene probleme, umoran izgled, ali i želju da zadrži prebivalište u Luksemburgu. Novi predsednik Komisije, 59-godišnji Junker, zauzeće kancelariju na 13. spratu sedišta Evropske komisije, zgrade Berlemon (Berlaymont). Prvi potporedsednik Komisije, 53-godišnji holandski socijal-demokrata Frans Timermans i drugi komesari biće na nižim spratovima.

Junker je tokom imenovanja Evropske komisije u Evropskom parlamentu 22. oktobra poslao jasnu poruku da će obavljati funkciju predsednika, ali i da želi da Timermansu da značajnu ulogu i da socijaliste u vođenju Komisije tesno veže za konzervativce.

"Ja sam predsednik. Međutim, dobar deo ovlašćenja preneo sam potpredsendiku. Frans Timermans je moja desna ruka, a nadam se da će biti i leva", rekao je Junker.

Ove reči su kod nekih zvaničnika i službenika u Briselu pobudile izvesne sumnje, pojačane njegovim često umornim izgledom.

"Bole ga leđa i koleno od teške automobilske nesreće iz 1989. godine", navode u okruženju novog predsednika Komisije. Dodaju i da je na njega uticala i žestoka kampanja na evropskim izborima, tokom koje je morao da se brani od optužbi za alkoholizam.

Utisak da će biti "predsednik sa pola radnog vremena" dodatno pothranjuju njegove sopstvene aluzije na "odsustva", kao i želja da prebivalište zadrži u Luksemburgu i da ograniči zvanična putovanja.

Junker je zeleo da Komisija bude politički jaka. U njoj su četiri bivša premijera, dva bivša ministra spoljnih poslova, dva bivša ministra ekonomije i sedam članova odlazeće komisije.

"Komisija neće biti ni generalni sekretarijat Saveta" država članica "ni sluga Evropskog parlamenta", upozorio je Junker.

Timermans će biti koordinator Komisije. Ovaj delikatni diplomata, poliglota i bivši šef holandske diplomatije ostavio je veoma jak utisako tokom saslušanja pred Parlamentom i mnogi evropski zvaničnici već ga smatraju pravim šefom Komisije.

Oslobođen obaveze da se bavi organizacijom sistema, veliki zastupnik evropskih integracija Junker moći će da "se bavi politikom" i odigra ulogu arbitra, ocenio je jedan evropski zvaničnik.

Šef Junkerovog kabineta i njegova siva eminencija je mladi nemački kadar Martin Selmajr. On je upregnuo svo umeće u izbor Junkera, kojem je prethodila kampanja puna zamki, i protivno volji nemačke kancelarke Angele Merkel i britnaskog premijera Dejvida Kamerona.

Ovaj 43-godišnji pravnik, bivši portparol kojeg je u šefa kabineta imenovala bivša komesarka za pravosuđe Vivijan Reding, poznaje Komisiju do detalja. On je i tvorac zamisli o novoj strukturi Komisije, u kojoj ima sedam potpredsednika koji na izvestan način usmeravaju i ograničavaju odluke komiesara. To omogućava predsedniku Komisije i njegovom kabinetu da se postave u ulogu arbitra i zadrže kontrolu nad zbivanjima.

Neki poslanici ovakav mehanizam smatraju "izopačenim", čak "makijavelističkm".

"Nemam nikakve sličnosti s Makijavelijem. Ja sam nemački hrišćanski demokrata", brani se Selmajr.

Međutim, više evropskih izvora navodi da on već više meseci povlači konce iz senke i da želi da nastavi da ostvaruje uticaj.

U samoj Komisiji ima mnogo neprijatelja, koji iščekuju neki pogrešan potez.

Ozbiljne tenzije u Koisiji izazvala je jegova odluka da izmeni odgovore švedske komesarke Sesilije Malmstrom uoči njenog saslušanja pred Evropskim parlamentom, bez konsultacija sa njom. To je razljutilo ovu komesarku, koja preuzima resor trgovine a sa njim i osetljivo pitanje trgovinskih pregovora sa SAD.

"Takve su Selmajrove metode", rekao je jedan od njegovih protivnika škrgućući zubima.


Osim Junkera i Timermansa, Komisiju čine

Federika Mogerini (Federica Mogherini), šefica diplomatije EU, odnosno zvanično visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, ujedno i potpredsednica Komisije. Da bi preuzela ovu ulogu Mogerini je dala ostavku namesto šefice italijanske diplomatije. Bila je aktivna u italijanskim delegacijama u NATO i Savetu Evrope.

Ostali potpredsednici:
Kristalina Georgijeva (Georgieva) iz Bugarske, komesarka za budžet i ljudske resurse, koja je u prethodnoj Komisiji bila zadužena za međunarodnu saradnju, humanitarnu pomoć i odgovor na krizu. U dosadašnjoj karijeri bila je i u Svetskoj banci, između ostalog kao direktor te institucije za Rusiju.
Andrus Ansip iz Estonije, zadužen za jedinstveno digitalno tržište. On je bivši premijer Estonije, aktivan u Alijansi liberala i demokrata za evropu (ALDE), grupe liberalnog centra u Evropskom parlamentu.
Maroš Šefčovič iz Slovačke, zadužen za energetsku uniju, bivši je potpredsednik Komisije za međuinstitucionalnu saradnju i administraciju, sa iskustvom u slovačkoj diplomatskoj službi.
Valdis Dombrovskis iz Letonije, zadužen za evro i socijalni dijalog, pripadnik je Evropske narodne partije desnog centra (EPP) i bivši premijer.
Jirki Katainen (Jyrki) iz Finske, zadužen za radna mesta, privredni rast, investicije i konkurentnost, bio je u prethodnoj Komisiji od jula 2014. zadužen za ekonomska i monetarna pitanja. Njegova partija pripada Evropskoj narodnoj partiji.

Komesari:
Ginter Etinger (Guenther Oettinger) iz Nemačke, zadužen za digitalnu ekonomiju i društvo, iz Hrišćansko demokratske unije nemačke kancelarke Angele Merkel, zauzimao je visoke pozicije u pokrajini Baden Virtemberg.
Johanes Han (Johanes Hahn) iz Austrije, u čijem resoru su evropska politika susedstva i pregovori o poširenju, u prethodnioj Komisiji je bio zadužen za regionalnu politiku. Bivši je ministar pravosuđa, nauke i istraživanja.
Sesilija Malmstrem (Cecilia Malmstroem) iz Švedske preuzima resor trgovine, dok je u prethodnoj komisiji bila zadužena za unutrašnje poslove. U njenu političku karijeru ubraja se i mesto ministarke za EU pitanja.
Neven Mimica iz Hrvatske vodi resor za međunarodnu saradnju i razvoj. U prethodnu komisiju ušao je po pristupanju njegove zemlje EU 2013. godine i io zadužen za zaštitu potrošačka. Iz Socijaldemokratske partije je, karijerni doplomata i bivši ministar za evropska pitanja.
Migel Arijas Kanjete (Miguel Arias Canete) iz Španije zadužen je za aktivnosti očuvanja klime i energetiku. Iz Hrišćansko-demokratske stranke je, koja pripada Evropskoj narodnoj partiji, bio je dva puta ministar poljoprivrede, a u iskustvo mu spada i funkcioja javnog tužioca.
Karmenu Vela (Vella) sa Malte dobio je resor zaštite životne sredine, pomorskih pitanja i ribarstva. Iz Laburističke partije je, bio je ministar turizma i industrije.
Vitenis Andriukaitis (Vytenis) iz Litvanije dobio je resor zdravstva i bezbednosti hrane. Bivši je ministar zdravlja.
Dimitris Avramopulos iz Grčke komesar je za migracije, unutrašnje poslove, državljanstvo i prava građana EU. Bio je ministar spoljnih poslova, odbrane, kao i zdravlja i turizma. Karijerni je diplomata.
Marijan Tisen (Marianne Thyssen) iz Belgije zadužena je za zapošljavanje, socijalna pitanja, veštine i mobilnost radne snage. Ova pravnica je bila aktivna u odborima Evropskog parlamenta od 1992. godine, a bila je i na vodećim pozicijama u organizaciji za mala i psrednja preduzeća Unizo.
Pjer Moskovici (Pierre Moscovici) iz Francuske zadužen je za ekonomska i finansijska pitanja, oporezivanje i carine. Bio je ministar ekonomije od 2012. do 2014. i potpredsednik Evropskog parlamenta od 2004. do 2007. godine.
Hristos Stilijanides (Christos Stylianides) sa Kipra vodi resor za humanitarnu pomoć i upravljanje krizom. Bio je portparol Vlade Kipra i aktivan u promociji pristupanja Kipra EU i približavanju delu Kipra pod turskom kontrolom.
Fil Hogan (Phil) iz Irske zadužen je za poljoprivredu i ruralni razvij. Političar je više od tri decenije, iz stranke Fine Gael.
Džonatan Hil (Jonathan Hill) iz Velike Britanije komesar je za finansijsku stabilnost, finansijske usluge i tržišta kapitala. Tokom karijere pri britanskoj vladi bio je uključen u veliku reformu obrazovanja.
Violeta Bulc iz Slovenije zadužena je za transport. Njena karijera uglavnom se odvijala u telekomunikacijama, između ostalog je bila potpredsednica regionalnog operatera Telemah i vlasnica kompanije Vibakom (Vibacom) za inovativna poslovna rešenja. Imenovana je za potpredsednicu vlade u 2014. Elžbieta Bjenjkovska (Elzbieta Bienkowska) iz Poljske komesarka je za unutrašnje tržište, industriju, preduzetništvo i mala i srednja preduzeća. Do sada je bila potpredsedncica vlade i ministarka infrastrukture i razvoja u 2013. i 2014, kao i ministarka regionalnog razvoja.
Vera Jurova iz Češke vodi resor pravde, potrošača i rodne ravnopravnosti. Bila je ministarka regionalnog razvoja, kao i konsultant za pripreme projekata za EU fondove i razvojne projekte, sa portfoliom u više zemalja.
Tibor Navračič (Navracsics) iz Mađarske zadužen je za obrazovanje, kulturu, mlade i sport. Ovaj doktor političkih nauka imao je univerzitetsku karijeru i funkcije u gradu Vespremu.
Korina Krecu (Cretu) iz Rumunije dobila je resor regionalne politike. Dugo je aktivna u rumunskom parlamentu.
Margrete Vestager (Margrethe) iz Danske komesarka je za konkurenciju. Bila je ministarka ekonomije i ministarka unutrašnjih poslova, kao i potpredsednica vlade.
Karlos Moedas (Carlos) iz Portugalije vodi resor za istraživanje, nauku i inovacije. Bio je državni sekretar angažovan pre svega za strukturne reforme tokom programa pomoći Portugaliji, a bio je aktivan i u portugalskom parlamentu.

Izvor: EurActive.rs