Ekonomija - prioritet nad prioritetima u Briselu
Evropska komisija u novom sastavu, na čelu sa bivšim premijerom Luksemburga Žan-Klodom Junkerom (Jean-Claude Juncker) 1. novembra je zvanično stupila na dužnost, a rad će početi od ponedeljka 3. novembra. Vremena za lagano uhodavanje neće biti, budući da je čekaju brojna pitanja koja je potrebno rešiti bez oklevanja - od krize u Ukrajini do pregovora o slobodnoj trgovini sa EU. Međutim, prioritet koji je Junker stavio na vrh liste je naravno podsticanje rasta i zapošljavanja u EU.
"Naredni meseci biće izuzetno teški, sa (ekonomskim) predviđanjima Komisije, mišljenjima o budžetima članica tokom novembra i pripremom investicionog plana", istakao je novi komesar za ekonomska pitanja Pjer Moskovisi.
On će već 4. novembra predstaviti nova ekonomska predviđanja Komisiji i zvanično primiti k znanju slabost privrede u zoni evra. Ovo će biti poput usmenog ispita, nakon što je na saslušanju u Evropskom parlamentu bio izložen žestokom propitivanju i kritikama zbog sumnje dela poslanika da kao nekadasnsji francuski ministar finansija ne može nepristrasno da procenjuje finansijsku situaciju svoje zemlje.
Njegov prethodnik, Finlanđanin Jirki Katainen u tom smislu mu je prilično raskrčio put, odlučivši na samom kraju oktobra da ne odbaci nijedan budžetski predlog u zoni evra u okviru mehanizama budžetske koordinacije. Francuska i Italija su tako izbegle posebno ponižavajući scenario. Tada je rečeno međutim da dosije nije u potpunosti zatvoren i da je moguće da je moguće da će se od zemalja tražiti "dodatne mere" za smanjenje deficita.
Postoji čak opasnost od kazni u slučaju nepoštovanja propisa, što je Damokolov mač za Francusku koja planira da deficit smanji ispod 3% tek od 2017, sa dve godine zakašnjenja.
Sredinom novembra trebalo bi da se sprovede detaljno ispitivanje budžeta, nakon čega će uslediti sastanak zone evra posvećen posebno tom dosijeu do kraja meseca.
Najveći dosije za Junkerovu Komisiju bez sumnje je veliki plan ulaganja 300 milijardi evra za podstcanje zapošljavanja i privrede koja je u zastoju na celom kontinentu.
"Hitno je", rekao je Junker pred Parlamentom i obavezao se da će taj plan biti predstavljen pre Božića.
Zamisao je da se sprovedu brže i bolje aktivnosti od "pakta za rast" od 120 milijardi evra koji je pokrenut 2012. i brzo pokazao svoja ograničenja.
Da bi se ubrzao ritam Francuska i Berlin rade na zajedničkim predlozima koje nameravaju da predlože početkom decembra.
Obrisi plana su međutim veoma nejasni. Poreklo fondova i podela angažmana između privatnog i javnog sektora nije utvrđena, a Nemačka odbija da izdvoji novac za stimuliranje aktivnosti.
"Potvrđeno nam je da će biti plana sa novim javnim sredstvima, koja će biti praćena privatnim ulaganjima", rekli su početkom oktobra socijalisti iz Evropskog parlamenta.
Prošle sedmice, Junker je insistirao na tome da se "taj paket ne može finansirati povećanim deficitima" i pozvao je privatni sektor da učestvuje u tome, zajedno sa javnim sredstvima.
Za sada je jedino izvesno da bi trebalo da se uključi i Evropska investiciona banka (EIB).
"Osovina bi trebalo da bude EIB, ali će morati da preuzme prave rizike sa pravim polugama. Povećanje kapitala moglo bi da posluži da se efekat poluge što više poveća", ocenio je jedan evropski diplomata, koji smatra da bi ta institucija, na koju se često gleda kao na "uspavanu lepoticu", trebalo da se probudi.
Zbog odbijanja Nemačke odbačena je zamisao da se pribegne fondu za rešavanje kriza u zoni evra, Evropskom mehanizmu stabilnosti, koji ima kapacitet za pozajmce od 500 milijardi evra, od kojih je trenutno raspoloživi 450 milijardi.
Očekuje se da će ovaj investicioni plan biti ključna tačka evropskog samita predviđenog za 18. i 19. decembar ove godine.
Izvor: EurActive.rs
