Poglavlje o nauci možda prvo
Poglavlje o nauci, istraživanju i inovacijama moglo bi da bude jedna od prvih otvorenih i odmah zatvorenih oblasti u procesu ulaska Srbije u EU, kaže Nedović. Ovakva očekivanja nisu neutemeljena i potkrepljuje ih stalni dijalog sa kolegama iz Evropske komisije (EK), rekao je pomoćnik ministra prosvete Viktor Nedović Tanjugu nakon bilateralnog skrininga u Briselu, održanog početkom decembra, gde je Srbija prezentovala zakonodavni i institucionalni okvir, kapacitete, kako se zakoni sprovode u praksi i šta su budući koraci u oblasti nauke i istraživanja.
Nedović je istakao da u dijalogu sa Evropom u ovoj oblasti nema spornih momenata, ali da EK ipak interesuju neke naše specifičnosti, da im se na primer detaljno obrazlože izvori finansiranja za inovacione projekte, ko su krajnji korisnici, da li i pod kojim uslovima treba da budu registrovani ili zašto imamo dva zakona, Zakon o naučno-istraživačkoj delatnosti i Zakon o inovacionoj delatnosti...
"Komisiju je zanimalo kako finansiramo inovacionu delatnost, pošto sada imamo dva toka, jedan direktno iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a drugi preko naše institucije, Fonda za inovacionu delatnost", rekao je pomoćnik ministra zadužen za evropske integracije, razvojne, istraživačke programe i projekte u obrazovanju i nauci.
Nedović je najavio da se priprema novi Zakon o inovacionoj delatnosti kao i izmene Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti, a počeo je i rad na novoj naučnoistraživačkoj i inovacionoj strategiju do 2020. godine.
Do kraja ove ili početkom sledeće godine Srbija treba da upotpuni odgovore na dodatna pitanja i sugestije EK, a u aprilu 2015. očekuje izveštaj EK o usklađenosti u ovoj oblasti, rekao je Nedović.
On je istakao da se istraživanje, nauka i inovacije u razvijenim društvima više ne smatraju troškom već investiranjem i ulaganjem u ekonomiju.
"Ono što se postigne na ovom polju, implementira se na tržištu proizvoda i usluga sa novim radnim mestima, podsticajima za ekonomiju i budući razvoj društva u celini", rekao je pomoćnik ministra prosvete i istakao da se nauka i inovacije gledaju kao pokretači ekonomije, što zaista i jesu u državama koje na pravi način iskoriste svoje potencijale.
Nedović kaže i da Evropa ima velika očekivanja u ovoj oblasti a dokaz za to je i aktuelni program "Horizont 2020" za budžetom većim od gotovo 80 milijardi evra.
"Evropa bi investirajući u istraživanje i inovacije mogla da postane veliki takmičar na globalnom nivou sa ekonimijama poput američke, japanske, sada i kineške i ostalih BRIKS zemalja", rekao je on.
Srbija, kako kaže, u tom prostoru treba da pronađe svoje mesto, za šta postoji odlicna osnova bazirana na postignutim rezultatima u prethodnom Okvirnom programu (FP7).
U tom programu naše zemlja je, po uspešnosti projekata gledano u celini, nešto ispod proseka zemalja clanica EU ali je u pojedinim oblastima pokazala izuzetno veliki kapacitet i kvalitet istraživanja (informacione i komunikacione tehnologije, hrana i poljoprivreda, zaštita životne okoline, nano nauke, nano materijali ...)
Izvor: B92
