Ljudska prava pokazatelj spremnosti za članstvo u EU

Sveobuhvatna zaštita ljudskih prava kroz zakonodavstvo, institucionalnih okvir, administrativne kapacitete i naravno praksu jeste i do kraja pregovora o članstvu u Evropskoj uniji biće jedan je od glavnih pokazatelja spremnosti Srbije da se pridruži EU. Poglavlje 23 koje se odnosi na ljudska prava jedno je od najizazovnijih i trebalo bi uskoro da bude otvoreno u pregovorima sa EU. Na putu približavanja Uniji neće postojati manje i više važna ljudska prava, ona su i u ovom procesu, kao i uvek, nedeljiva i međuzavisna. Najvažnije promene u oblasti ljudskih prava koje se od Srbije očekuju sadržane su u 14 preporuka datih nakon procesa skrininga, poput zaštite manjina ali i unapređenja slobode medija.

U julu 2014. završio se proces skrininga za poglavlje 23 - Pravosuđe i osnovna prava dostavljanjem Izveštaja o skriningu Srbiji (u daljem tekstu Izveštaj). Ujedno su definisani i kriterijumi za otvaranje pregovora u poglavlju 23 kao i preporuke koje bi Srbija trebalo da implementira.

Sveobuhvatna zaštita ljudskih prava kroz zakonodavstvo, institucionalnih okvir, administrativne kapacitete i naravno praksu jeste i do kraja pregovora biće jedan je od glavnih pokazatelja spremnosti Srbije da se pridruži EU. Poglavlje 23, jedno od najizazovnijih, trebalo bi uskoro da bude otvoreno u pregovorima sa EU. Samo otvaranje pregovora, i početak rada na kompleksnim pitanjima, doprinelo bi unapređenju ljudskih prava, transparentnosti, i njihovom ostvarivanju u sladu sa evropskim tekovinama, zbog je važno da početak pregovora ne bude odložen.

Teme u okviru poglavlja 23 izuzetno su važne za suštinske reforme naših institucija i društva u celini i spadaju u tzv. političke kriterijume za ulazak u članstvo EU. Na putu približavanja Uniji neće postojati manje i više važna ljudska prava, ona su i u ovom procesu kao i uvek, nedeljiva i međuzavisna. Iz tog razloga je preporuke iz Izveštaja o skriningu neophodno shvatiti ozbiljno, razumeti ih u punom obimu i raditi na njihovoj punoj primeni, bez izuzetaka.

Oblast ljudskih prava u Izveštaju podeljena je u tematske celine koje pokrivaju širok spektar ljudskih prava. Izveštaj međutim ne daje preporuke u svim oblastima koje se u njemu pominju već jasno i sažeto ukazuje na najveće probleme u oblasti ljudskih prava. Iz Izveštaja se jasno vidi da osnovni problem u Srbiji nije pravni okvir već primena propisa. Veliki deo preporuka se odnosi na primenu ljudskih prava u praksi, a manji deo na legislativne izmene i dopune. Ipak od Srbije se traži da usvoji nekoliko strateških dokumenata na području ljudskih prava, među kojima su: Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, Zakon o zaštiti osoba sa mentalnim invaliditetom u ustanovama socijalne zaštite, Zakon o crkvama i verskim zajednicama, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Zakon o javnom okupljanju. Većina ovih zakona već godinama je na dnevnom redu političke i stručne javnosti, a neki od njih su prolazili kroz razne radne grupe i bili blizu ulaska u skupštinsku proceduru. Ova činjenica ukazuje na to da je načinu njihovog pisanja, javnoj raspravi i samom usvajanju neophodno posvetiti posebnu pažnju i voditi računa da oni ne budu samo štiklirana crtica na listi zadataka, već da u potpunosti štite prava građana Srbije.

Do unapređenja stanja ljudskih prava može doći samo temeljnim i sveobuhvatnim pristupom te je, prema tome, neophodno obuhvatiti preporuke koje se odnose i na druga poglavlja (npr. u Izveštaju je, između ostalog, napomenuto da neophodne izmene Zakona o zabrani diskriminacije, Zakona o zaštitniku građana i Zakona o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom moraju da obuhvate preporuke iz Poglavlja 19 koje se odnosi na socijalnu politiku i zapošljavanje). Prvi korak u dobrom pravcu svakako je usvajanje Akcionog plana za primenu Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije koji definiše antidiskriminacionu politiku Vlade Srbije do 2018. i usklađenost s akcionim planovima za pregovaračka poglavlja 19 i 23. Usvajanjem ovog Akcionog plana jedna od preporuka Izveštaja je uspešno ispunjena.

Najvažnije promene koje se od Srbije očekuju sadržane su u 14 preporuka koje je Evropska unija dala nakon procesa skrininga. One se prvenstveno odnose na otežani rad Zaštitnika građana i drugih nezavisnih regulatornih tela, sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja, unapređenje uslova boravka u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, unapređenje položaja verskih zajednica, zaštitu novinara i unapređenje slobode medija, borbu protiv diskriminacije i zaštitu manjina i drugih ranjivih grupa. Neke od preporuka biće spomenute u daljem tekstu.

Izveštaj o skriningu posebno ukazuje na potrebu jačanja nezavisnih regulatornih institucija i nalaženje rešenja za probleme sa kojima se oni sreću u svom radu. Poznato je da, od početka svog rada, sve nezavisne institucije imaju dosta teškoća, prvenstveno onih koje se tiču adekvatnog prostora za rad i mogućnosti zapošljavanja dovoljnog broja saradnika kako bi funkcionisale efikasno. Ovaj višegodišnji problem mora da bude prepoznat kao prioritet i što je najvažnije uključen u budžetske planove u sledećem periodu.

Problem sprečavanja mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja i uslova boravka u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija ogleda se u vrlo lošim životnim uslovim u prostorijama za pritvor, prenaseljenosti zatvora i lošoj zdravstvenoj zaštiti zatvorenika, problemima u sprovođenju pravnog okvira u praksi, i neophodnosti sprovođenja obuka i treninga vezanih uz nečovečno i ponižavajuće postupanje. Srbija je do sada izgubila nekoliko slučajeva pred Evropskim sudom za ljudska prava i Ustavnim sudom što potkrepljuje stav u Izveštaju da se navedeni zakonodavni okvir ne sprovodi u praksi i da se počinioci zlostavljanja ne kažnjavaju. Stoga je neophodno da nadležni pravosudni organi uvek kada je neophodno sprovode efikasne i delotvorne istrage kako bi ispitali sve navode o zlostavljanju koje su počinili državni službenici koji su ovlašćeni da upotrebljavaju sredstva prinude i čiji se rad sastoji od kontakta sa licima lišenim slobode. Dodatna obuku zaposlenih u sistemu za izvršenje zavodskih sankcija ali i sistemu socijalne službe, posebno u oblasti smanjenja agresije, more da postane redovna i efikasna. U dugu rešavanja ovog problema svakako je jačanje kapaciteta Zaštitnika građana kao Nacionalnog preventivnog mehanizma.

U pogledu slobode misli savesti i veroispovesti Izveštaj prepoznaje 4 ključna problema: problem registracije verskih zajednica, problem pristupa verskim obredima na manjinskim jezicima, nepoštovanje načela neutralnosti države prema unutrašnjim poslovima verskih zajednica, i nedovoljni administrativni kapacitet nadležnih tela za odnose s verskim zajednicama. Iako Ustav garantuje ravnopravnost crkvi i verskih zajednica Izveštaj prepoznaje da je najviše problema u praksi vezano za ovo pitanje, jer iako državna religija u Srbiji ne postoji, Srpska pravoslavna crkva ima povlašćen položaj. Sa tim u vezi je i nedostatak transparentnosti i konzistentnosti postupka registracije verskih zajednica koji sprečava manje verske zajednice da koriste svoja prava. Propisani uslovi za upis u Registar crkava i verskih zajednica nedvosmisleno dovode u pitanje neutralnost države u odnosu na tradicionalne spram drugih veroispovesti. Preporuke iz Izveštaja ukazuju da se od Srbije očekuje se da promeni, učini jasnim i ujednači postupak registracije čime bi se omogućilo i malim religijskim grupama da uživaju jednaka prava kao i „velike“ verske zajednice.

Izveštaj o skriningu posebnu pažnju poklanja slobodi izražavanja i medijskim slobodama, a posebno problemima i izazovima s kojima se u radu sreću novinari, i kontroli medija od strane države. Preporuke jasno ukazuju da je stanje u ovoj oblasti nezadovoljavajuće i da je neophodno raditi na stvaranju uslova u kojima bi ostvarivanje ovog prava bilo moguće. One se odnose na osnovne probleme medija i slobode izražavanja u Srbiji: cenzuru i samocenzuru, bezbednost novinara i kontrolu medija od strane države.

Položaj ranjivih grupa, osoba sa invaliditetom i princip nediskriminacije neka su od najosetljivijih tački ostvarivanja ljudskih prava, i mesto gde se prave vrednosti društva pokazuju ili ruše. Preporuke Izveštaja o skrining u najvećoj meri odnose se na jačanje mehanizama za sprovođenje zabrane diskriminacije, uključujući i jačanje institucionalnih kapaciteta tela uključenih u ovu oblast. Nedavno usvojeni Akcioni plan za sprovođenje Strategije za prevenciju i zaštitu od diskriminacije svakako je jedan od pozitivnih koraka. Ali činjenica je da se u ovoj oblasti više nego u bilo kojoj razlike između institucionalnog okvira i praksi vide, i da ostavljaju dubok trag na živote ljudi. Zato je usvajanje Akcionog plana, ili bilo kog drugog dokumenta, pozitivan ali daleko od dovoljnog koraka.

U izveštaju je konstatovano da Srbija ima zadovoljavajući pravni okvir kada je reč o politici rodne ravnopravnosti i ukazano na napredak u poslednjih nekoliko godina kada je reč o promociji politike jednakih mogućnosti. Međutim, Izveštaj ukazuje na nekoliko ključnih problema vezanih za ostvarivanje prava žena i to na pitanje porodiljskog odsustva, seksualnog uznemiravanja, problem nejednakih plata i loših uslova rada. Pored toga ukazuje se i na slabosti institucija koje se bave politikom rodne ravnopravnosti zbog čega je potrebno personalno i materijalno ojačati postojeće institucije kojima je ova tema u fokusu.

Iako Izveštaj o skriningu primarno konstatuje da je zakonodavni okvir u oblasti prava deteta na zadovoljavajućem nivou, ne može se reći da Republika Srbija u potpunosti ima sveobuhvatno zakonodavstvo koji se tiče dece. U ovom momentu preko 80 zakona je značajno za ostvarivanje prava deteta a opet osnovni principi prava deteta, nezavisna pravna reprezentacija deteta kao i poslovi organa starateljstva nisu u dovoljnoj meri razrađeni i usklađeni sa međunarodnim standardima i Konvencijom UN o pravima deteta. U Izveštaju se navodi se da je primetna razlika između proklamovanih načela i standarda i njihove primene u praksi, pogotovo kad je reč o ostvarivanju prava dece sa invaliditetom, visokog procenta nasilja u školama i izuzetno niskog nivoa znanja i svesti o ljudskim pravima među samom decom.

Premda su u Srbiji procesna prava su garantovana Ustavom, Izveštaj ističe nekoliko pitanja na koja bi Srbija trebala obratiti pažnju kad je reč o procesnim pravima. Slabosti su uočene u odnosu na ostvarivanje prava na pravično suđenje, prava na pristup pravosuđu, prava na obranu, prava na informaciju i prava žrtava krivičnih dela. Izveštaj sve navedene slabosti sublimira u jedinstvenu preporuku kojom se od Srbije traži da ojača proceduralna prava zaštite u skladu sa standardima Evropske unije.

Još jedan gorući problem koji direktno utiče na pravičnost postupka je nepostojanje sistema besplatne pomoć. Iako, Ustav garantuje svima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, ipak u Srbiji to pravo nije svima dostupno. Vlada Republike Srbije je usvojila Strategiju razvoja sistema besplatne pravne pomoći koja se odnosi na period od 2011. do 2013. godine, ali zakon u međuvremenu nije usvojen iako je nakon formiranja Vlade bilo znakova da će se ubrzati rad na donošenju zakona.

U Izveštaju je prepoznat i dugogodišnji problem neravnomerne raspodele posla u okviru pravosuđa, dužine trajanja postupka, i zaostalih predmeta. Postoji veliki broj predmeta koji nisu rešeni na efikasan način iako je rešavanje zaostalih predmeta i rešavanje predmeta u razumnim rokovima već godinama najviše na listi prioriteta. Ovakva neažurnost je jedan od razloga dugog trajanja sudskih postupaka, nepoštovanja ljudskih prava učesnika u postupcima, broja predstavki protiv Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, kao i rezultata rada sudija i javnih tužilaca.

Uprkos Ustavom i međunarodnim konvencijama garantovanih prava nacionalnih manjina, Izveštaj ukazuje na neke goruće probleme koje bi Srbija trebala rešiti u predstojećem razdoblju. Problemi se odnose na administrativni kapacitet vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava, na funkcionisanje saveta nacionalnih manjina, zakonodavni okvir za zaštitu prava nacionalnih manjina, implementaciju zakonodavstva, zastupljenost nacionalnih manjina u telima javne uprave, zaštitu romske zajednice, i na probleme raseljenih osoba.

U periodu koji predstoji na putu ka punopravnom članstvu u EU biće neophodno temeljno i sistematično raditi na primeni preporuka koje pored usvajanja nekoliko strateških dokumenata jasno definišu oblasti u kojima su ljudska prava najugroženija i u kojima je najveći napredak neophodan. Da bi taj put bio uspešan moraju se prevazići i problemi i prakse koje su do sada bile ustaljene: brzo donošenje polovičnih rešenja, isključivanje civilnog sektora iz diskusija, nepostojanje ili nedovoljan kvalitet javnih rasprava. Još jedan veliki izazov koji će se naći pred Srbijom jeste usklađivanje svih postojećih i budućih akcionih planova sa Akcionim planom za poglavlje 23 i druga relevantna poglavlja kako u moru akcionih planova i strategija ne bi došlo do blokade, nejasnih nadležnosti i odgovornosti.

Autorka: Nevena Dičić Kostić, pravnica Beogradskog centra za ljudska prava

Izvor: EurActive.rs