Davenport za RSE: EU će i dalje podržavati slobodu medija u Srbiji

Nastavljamo da podržavamo slobodu medija i zato će na samom početku pregovora Srbije sa EU biti otvoreno i Poglavlje 23. Sa premijerom Aleksandrom Vučićem postignut je dogovor da se saradnja mora nastaviti jer je to i moja i njegova obaveza, kaže u intervjuu za RSE Michael Davenport, šef Delegacije EU u Srbiji. Do susreta srpskog premijera i predstavnika EU u Srbiji došlo je nakon Vučićevih optužbi Devenporta i EU za finansiranje pojedinih medija da vode kampanju protiv srpske vlade. Delegacija EU u Srbiji objavila je nakon toga saopštenje u kome se navodi da političko uplitanje u medije “ostaje aktuelna tema u društvima na Zapadnom Balkanu i u Turskoj”. Takodje je saopšteno da “nijedna zemlja ne može postati deo EU ukoliko nije u stanju da garantuje slobodu izražavanja kao osnovno ljudsko pravo”.

RSE: Nakon optužbi premijera Vučića da EU, u Vašem obličju, finansira izvesne medijske organizacije u Srbiji da šire negativnu kampanju protiv Vlade Srbije došlo je ubrzo i do vašeg susreta sa Vučićem. I posle tog susreta, medjutim, premijer Srbije je manje-više ponovio iste optužbe protiv novinara, dodavši da želi da veruje da se EU, finansirajući razne medijske projekte u Srbiji, ne upušta u sadržaje tih projekata, ali da nije baš siguran u to. Kako vi gledate na Vučićevo razumevanje slobode medija?

Davenport: Redovno se viđam sa Premijerom. I njegova i moja obaveza je da se sastajemo i da razgovaramo o širokom spektru tema koje imamo u odnosima između EU i Srbije, naročito sada, kada počinje proces otvaranja poglavlja. Već pre godinu dana smo zvanično otvorili pregovore. Sada proces tehničkih pregleda ide ka svom kraju i dolazi na red otvaranje prvih poglavlja u pregovorima. Na ovom sastanku još jedanput smo razgovarali o širokom spektru tema, pre svega o regionalnim pitanjima, naročito što se tiče situacije u Bosni i Hercegovini i perspektiva za sledeću rundu dijaloga između Beograda i Prištine. Pričali smo, kao što je i Premijer rekao u svom saopštenju, i o restruktuiranju javnih preduzeća, uključujući i Železaru u Smederevu. Objasnio sam Premijeru da još očekujemo plan od strane Vlade Republike Srbije za restruktuiranje čeličane jer Srbija, u skladu sa obavezama u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ima obavezu da taj plan predstavi do kraja januara. Ovo je veoma osetljiv sektor u Evropi, u kome postoji veliki stepen konkurencije. Naravno da postoji situacija u kojoj preduzeća u ovom sektoru u zemljama-članicama EU uopšte ne mogu da dobijaju bilo kakvu vrstu državne pomoći. Srbija je, kao partner, prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, dobila tranzicioni period koji ističe 1. februara i sada očekujemo plan o restruktuiranju kako bi Evropska komisija, kao i Komisija Republike Srbije za ovu oblast, mogle da procene da li je plan u skladu sa obavezama. Razgovarali smo o celom spektru veoma bitnih tema. Takođe smo pričali o sledećim koracima u samom procesu pridruživanja, na primer što se tiče otvaranja poglavlja 23 i 24. Rad na tome je u punom jeku u Ministarstvu pravde i Ministarstvu unutrašnjih poslova, koja imaju obavezu da što pre predstave akcione planove za ova dva poglavlja, kako bismo ih što pre otvorili. Što se tiče teme koju ste pomenuli, mogu samo da kažem da EU i dalje podržava medijske reforme u Srbiji. Ponovio sam Premijeru da EU podržava set medijskih zakona koje je usvojio Parlament prošle godine. Sada je reč o primeni tih zakona. Mislim da je nastavak saradnje u toj oblasti od velikog značaja. EU će nastaviti podršku ovom sektoru i nevladinim organizacijama koje promovišu raspravu i debatu o najvažnijim temama.

RSE: Kako razumete to da Vučić napada EU, da u optužujućem tonu govori o tome da EU finansira organizacije u Srbiji koje navodno vode kampanju protiv Vlade Srbije i slično, zaboravljajući da ta ista EU finansira ne samo nevladine organizacije i alternativne medije, već i, recimo, RTS i RTV. Finasira, konačno, i ministarstva i Vladu Srbije. EU je najveći donator ove zemlje, ukupno gledano - i vladinog i nevladinog sektora. Da li vi imate percepciju da on to ne razume ili jednostavno manipuliše, blefira napad na EU kako bi pripremio domaće javno mnjenje za nešto drugo što sledi?

​Davenport: Mislim da su i Premijer i Vlada potpuno svesni toga da je EU najveći partner u svim ovim oblastima. Kao što ste i vi rekli, postoji veoma široka saradnja u vezi sa svim najbitnijim izazovima sa kojima se Srbija suočava u ovom trenutku. Mislim da je Premijer potpuno svestan toga. Sada je trenutak u kome treba da se usresredimo, svi zajedno, na te važne zadatke, da se bavimo primenom i implementacijom tih zakona, i ne samo zakona, već i strategija i akcionih planova. Sada treba da dođe do opipljivog napretka u najbitnijim oblastima. I to ne samo zbog toga što je to potrebno za dalji napredak pregovora sa EU i kako bi Srbija postala članica EU, već zato što je to u interesu same Srbije. Mislim da je to nešto što i Premijer veoma često kaže.

RSE: Kako se završio taj vaš sastanak? Da li ste se razumeli ili ste razumeli da se niste razumeli u pogledu medija i poslednjeg medijskog skandala?

Davenport: Došlo je do zajedničkog zaključka da moramo i želimo da nastavimo svoju saradnju. To je naša obaveza i u ovom sektoru.

RSE: Imate li utisak da u Vučićevim optužbama da EU finansira organizacije u Srbiji koje rade protiv srpske vlade ima i sloja nečeg ličnog uporenog protiv vas? On je pomenuo vaše ime. Zašto je personifikovao EU?

Davenport: To ćete morati da pitate Premijera. Nije na meni da to komentarišem.

RSE: Dozvolite mi jedno izrazito hipotetičko pitanje: pretpostavimo da je Srbija ispunila sve uslove za prijem u EU, ali da se vlast i dalje optužuje medije i novinare. S obzirom na kriterijum koji se zove sloboda izražavanja, sloboda medija, da li bi takva Srbija mogla da dobije članstvo?

Davenport: Mislim da je potpuno jasno da situacija sa medijama u Srbiji nije potpuno zadovoljavajuća. Zbog toga je Vlada preuzela neke veoma bitne mere da dođe do suštinskih reformi u ovoj oblasti. Imamo veoma tesnu saradnju sa Ministarstvom kulture oko toga. Sada je veliki izazov da dođe do efikasne primene tih zakona prema namerama zakonodavaca.

RSE: Ali vidite kakva je primena. Vi govorite o relativno dobrom setu medijskih zakona koji je usvojen, ali kakva je primena tih zakona - vidimo na delu. Ovo je medijska stvarnost Srbije – napad na svaki kritički tekst o Vučićevoj vlasti.

Davenport: Upravo zbog toga je ovo nešto čime moramo da se bavimo na samom početku pregovora i mislim da ste vi, takođe, svesni toga; zbog toga, dakle, govorimo o otvaranju poglavlja 23 na početku pregovaračkog procesa. Ovo je mehanizam EU u okviru strategije za proširenje koji imamo i postoji ceo niz kriterijuma u okviru poglavlja 23. koje svaka zemlja-kandidat mora da ispuni. To nije samo u Srbiji nego i u drugim zemljama regiona kao što je, na primer, Crna Gora. Želim da vam kažem, takođe, da su reforme u oblasti medija, ali i u oblasti pravosuđa i efikasne borbe protiv korupcije i diskriminacije, proces i da ne možemo da ostvarimo opipljiv napredak preko noći. Ovo su sistemska pitanja i želimo da vidimo napredak u dobrom pravcu u vezi sa svim ovim izazovima.

RSE: Da li se vama čini da postoji jedan segment u Vučićevoj reakciji koji je gotovo iracionalan? Jasno je svima da političari, po definiciji, ne vole tekstove koji imaju kritičku oštricu prema njima, ali čoveku ovih dana pada na pamet čak i Milošević. On je, naime, sećaju se mnogi, u svojoj diktatorsko-nacionalističkoj opciji ipak bio veći realpolitički igrač od Vučića. Uzeo je državnu televiziju, “Politiku” i “Novosti” i nije se uopšte upuštao u to šta opozicioni deo medija piše i govori. Sećate se opozicione televizije Studio B, Naše borbe, Vremena i drugih medija koji su i te kako oštro kritikovali Miloševića. Gospodin Vučić dvadeset godina kasnije kaže da je strateško opredeljenje i prvi cilj Beograda članstvo u EU, ali istovremeno pokazuje iracionalnu potrebu da reaguje na svaku kritičku reč koja se pojavi o njemu.

Davenport: Ne želim da uđem u vaše špekulacije oko motivacije, ja samo mogu da vam kažem da imam veoma korektan odnos sa gospodinom Premijerom i da delegacija EU ima veoma korektne odnose sa svakim ministarstvom. Situacija Srbije na putu ka EU je potpuno drugačija, Srbija je otvorila pregovore, imamo veoma intenzivne kontakte sa svakom institucijom koja se bavim svim detaljnim stvarima u okviru pregovora. Moram da ponovim da je sada trenutak u kojem moramo da se usredsredimo na suštinu i rad. Čekamo da dođe do akcionih planova u vezi sa poglavljima 23. i 24. To je baza za dalji rad i apsolutno sam ubeđen u to da je gospodin Premijer svestan toga i to će biti tema naših redovnih kontakta i razgovora, naravno i među drugim temama.

RSE: Jedan deo kritičke javnosti u Srbiji ima utisak, a to često i javno kaže, da postoji jedan disbalans u agendi EU kada je u pitanju put Srbije ka EU u tom smislu što Brisel jedino insistira na pitanju Kosova. To je, razume se, najbolnije pitanje i taj čvor treba razvezati, ali primećuje se da se zapostavlja ono što je demokratizacija same Srbije, unutarpolitički kontekst Srbije, pa ćete od tih ljudi često čuti da ćemo se mi ovde pogušiti u dušegupki dok se ne reši pitanje Kosova. Jedan analitičar kaže, recimo - ne možete kombinovati evropski put Srbije spolja sa polučileanskom diktaturom unutra.

Davenport: Naravno da je potpuno jasno da je napredak u dijalogu između Beograda i Prištine jedan od najvažnijih kriterijuma za dalji napredak u pregovima. Došlo je već do velikog napretka kad su obe strane potpisale takozvani briselski sporazum 19. aprila 2013. godine i ovo je dalo veliki doprinos odluci od strane zemalja-članica da dođe do formalnog otvaranja pregovora pre godinu dana. U velikoj meri je došlo i do implementacije tog sporazuma. Želim da istaknem da je bitno da se taj sporazum sprovedu obe strane u ovom dijalogu. Sada, nakon jednog perioda izbornih kampanja i formiranja nove vlade, doći će do sledeće runde dijaloga u Briselu 9. februara i ovo je bila tema naših diskusija sa premijerom. Kao što ste primetili u našem dosadašnjem razgovoru, postoji ceo niz drugih veoma bitnih tema. Na samom početku se bavimo vladavinom prava, slobodom medija, borbom protiv korupcije i diskriminacije. To su suštinske stvari i mislim da sve zemlje članice sada žele da istaknu značaj napretka u svim tim oblastima.

RSE: Jedan deo javnosti ima utisak da je reakcija Brisela preblaga na mnoge stvari koje se dešavaju u unutrašnje-političkom životu Srbije. Imamo, recimo, štrajk advokata mesecima zbog lošeg zakona o javnom beležništvu, imate političko uplitanje u medijsku situaciju, imate masu stvari gde prosto čujete tu tišinu u Briselu. Onda dođe vreme za izveštaj Evropske komisije u oktobru i ti izveštaji budu relativno povoljni po vladu, pa se čini da vlast te izveštaje doživi kao carte blanche da unutar Srbije može da radi šta god hoće.

Davenport: Mislim da niste čuli tišinu iz Brisela što se tiče ovih tema. Bila je reakcija iz Brisela u subotu. Gospodin Hahn tokom posete Beogradu u novembru istakao je da napredak u pregovorima zavisi od suštinskog bavljenja tim prioritetnim stvarima. Ja sam pre neki dan rekao da je štrajk advokata veoma zabrinjavajući i želim da ohrabrim obe strane u ovom sporu da dođe do rešenja tih problema. Ovo je veoma osetljiva stvar i ne možemo da pričamo o suštinskom napretku u reformi sudova dok advokati ne mogu da se bave svojim radom, ali mislim da su svi svesni toga i želim da dođe što pre do rešenja ove krizne situacije u sudovima.

RSE: Da pređemo na još neka markantnija gibanja u unutarpolitičkom životu Srbije. Slušamo, naročito poslednjih mesec-dva dana, izjave predsednika Srbije Tomislava Nikolića u vezi sa Kosovom i nastavkom pregovora, čujemo njegove pozive za referendum o tome da li Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova. Na drugoj strani, tabloidi ga provlače kroz toplog zeca, ali Vučić zvanično ne reaguje. Kako vi to vidite? Da li vam je uverljiva ta Nikolićeva obnovljena kosovska epika ili preko nje pokušava da potkopa Vučića izadje iz Vučićeve senke?

​Davenport: Nije na meni da komentarišem. Znam da je predsednik Nikolić potpuno svestan toga da je sporazum od 19. aprila baza za dalji napredak, ne samo u dijalogu već i u pregovorima sa EU. Čini mi se, takodje, da je gospodin Vučić potpuno posvećen daljem radu i napretku u ovom dijalogu. Sastanak 9. februara će biti veoma bitna prilika da dijalog dobije novi impuls za dalje korake. Reč je o tome da se sporazum sprovede, ali, takođe, i da dođe do napretka ka ovoj sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. U ovom kontekstu moramo da priznamo da smo još uvek na početku. Sporazum je velika stvar i veliko postignuće, ali ima još mnogo tema koje bi trebalo da se reše.

RSE: Ima spekulacija da je Vučić ovaj verbalni napad na EU izblefirao kako bi bacio prašinu u oči javnosti jer se, naime, sprema da napravi neke značajne ustupke kad se ponovo nastavi briselski dijalog. Imate li vi neke indicije o tome da li je on spreman da napravi nekakve velike ustupke?

Davenport: Taj utisak nemam. Ovo je još jedno pitanje koje morate da postavite njemu. To nije moj utisak.

RSE: Srbija je konačno počela zvanično da predsedava OEBS-om u kontekstu ukrajinske krize i to će joj biti najvažniji zadatak da uradi ono što može da uradi kao medijator kad je u pitanju ta kriza, ali da li mislite da će Srbija s jedne strane trpiti pojačane pritiske EU da redefiniše svoju spoljnu politiku prema Rusiji i da se više harmonizuje sa spoljnopolitičkim pravcem EU, a da će s druge strane trpiti i pritiske Rusije?

Davenport: Mogu da vam kažem da imamo veoma tesnu saradnju sa gospodinom Dačićem, i u svojstvu ministra spoljnih poslova i u svojstvu predsedavajućeg OEBS-a. Veoma sam impresioniran spremnošću Srbije da se konsultuje sa svim igračima i sa svim članicama organizacije. Mislim da će OEBS imati veliku ulogu u rešavanju ukrajinske krize tokom idućih meseci i da je potpuno jasno da će OEBS i Srbija kao predsjedavajuća OEBS-om u ovom periodu morati da se pridržava svih principijelnih načela ove oraganizacije, naročito u ovoj godini u kojoj obeležavamo četrdesetogodišnjicu Helsinškog samita i Završnog akta iz Helsinkija. Želimo da nastavimo ovu tesnu saradnju sa predsedavajućim kao jedan bitan element u rešavanju tih veoma teških izazova. Ovo je, nažalost, samo jedna od kriza.

RSE: Prvog dana se, medjutim, pojavljuje izazov: SAD žele da vide i Kosovo u okviru OEBS-a, dok ministar Dačić kaže da ne dolazi u obzir da Kosovo postane članica te organizacije. Prvog dana, dakle, već imamo jedan sudar. Ima li Srbija dovoljno kapaciteta za taj zadatak?

Davenport: Srbija ima taj kapacitet. Ministarstvo spoljnih poslova ima veoma iskusne diplomate, ima sistem za pripremu predsedavanja OEBS-a, i kao što sam rekao, što se tiče saradnje sa EU, početak je veoma ohrabrujući.

Izvor: Radio slobodna Evropa