EP: Srbija na dobrom koloseku ka EU

Hrvatski poslanici su uspeli da u Rezoluciju Evropskog parlamenta o Srbiji, usvojenu 11. marta, "proguraju" amandman kojim se Srbija poziva da razmotri zakon o suđenjima za ratne zločine. Ovaj zahtev je tokom rasprave o rezoluciji, kako na plenarnoj sednici uoči usvajanja tako i u spoljnopolitičkom odboru u februaru, izazvao žučne rasprave, pa su i predstavnici Evropske komisije ocenili da stavljanje takvog zahteva pred Srbiju nije dobro. U Rezoluciji se ističe da je Srbija odmakla u političkim i društvenim promenama i dijalogu s Prištinom i da je generalno gledano na dobrom putu.

Evropski poslanici su sa 347 glasova "za" i 319 "protiv" usvojili najviše osporavani amandman na rezoluciju u kojem se "poziva Srbija da u duhu pomirenja i dobrosusedskih odnosa u saradnji sa susedima i Komisijom razmotri svoj Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine".

To je daleko umerenija verzija od ranije odbačenih amandmana hrvatskih poslanika koji su tražili da Srbija izmeni taj zakon. Ovaj amandman je pripremio izvestilac za EU Dejvid Mekalister, koji je zajedno s hrvatskim poslanikom Andrejem Plenkovićem koji je učestvovao u raspravi o ovom pitanju u grupaciji stranaka desnice u Evropskom parlamentu.

Konkretno, hrvatski poslanici su još tokom rasprave u odboru za spoljne poslove u drugoj polovini februara zahtevali da Srbija promeni zakon o progonu ratnih zločina kako bi se onemogućilo da srpsko tužilaštvo istražuje i podiže optužnice za zločine na području bivše Jugoslavije.

Tražili su i da Srbija izruči Hrvatskoj i u nadležnost hrvatskog sudstva prenese postupak protiv hrvatskog drzavljanina Veljka Marića, kome se za zlocine sudi u Beogradu.

Drugi poslanici su se tada tom zahtevu usprotivili, a zvaničnik Evropske komisije Sajmon Mordju koji je predočio da bi to značilo menjanje uslova za pregovore Srbije o prijemu u EU i da ne bi bilo dobro.

Slovenačka poslanica Tanja Fajon je u raspravi na plenarnoj sednici 10. marta otišla korak dalje, istakavši da je "zabrinjavajuća težnja i pritisak" da se Srbiji postupku pregovora o članstvu s EU nametnu bilateralna pitanja.

Ona je zatražila da poslanici prilikom glasanja odbace amandman koji su tome podneli hrvatski poslanici. Ocenila je da bi to bio dodatan zahtev u pregovorima, pa time i "opasan presedan", a rekla je i da univerzalna nadležnost za ratne zločine koja je predviđena tim zakonom nije sporna.

Ovo je naišlo na oštre reakcije hrvatskih poslanika pa se o ovoj temi razvila žučna debata.

Poslanik Andrej Plenković je naglasio da univerzalna nadležnost koja postoji u mnogim zakonima država članica "nema veze s ovim posebnim zakonom, usvojenim od Srbije u kontekstu procesuiranja ratnih zločina na području bivše SFRJ".

On je izneo tvrdnju da se time stvara pravna nesigurnost za državljane članica EU, kao u slučaju hrvatskog državljanina Veljka Marića.

Poslanica "zelenih" Ulrike Lunaček je odgovorila da je srpski zakon usvojen još 2003. i da su ga Evropska komisija i druge zainteresovane strane prihvatile. Kada je reč o Mariću, Lunaček je istakla da je tužilac optužnicu potvrdio izjavama svedoka.

Plenković je uzvratio da je znanje Lunačekove "nepotpuno i pristrasno".

Ovo pitanje je u centru pažnje u Srbiji još od početka februara, kada je premijer Hrvatske Zoran Milanović pozvao Srbiju da izmeni izmene ovog zakona, koje su stupile na snagu 2010. godine i kojima je omogućeno da Srbija procesuira i ratne zločine počinjene na teritoriji Hrvatske. Tada je iz hrvatskih vlasti stigla poruka da Srbiju neće pustiti ka EU bez izmena ovog propisa.

U Srbiji je stručnjak uglednog Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević rekao da propisi u Srbiji nisu u neskladu sa onima iz EU.

Sporovi česti tokom pregovora

Pregovori sa EU često se koriste kao prilika za rešavanje bilateralnih pitanja, budući da zemlje mogu jedne drugu da blokiraju tokom pristupanja insistirajući na rešavanju nerešenih sporova.

Sa tim se suočila i Hrvatska tokom pristupanja, kada ju je Slovenija blokirala zbog spora oko granice.

Rezolucijom su obuhvaćena i neka pitanja nasleđa bivše Jugoslavije, poput pomirenja koja spadaju u poznate i značajne  zahteve EU za balkanske zemlje.

Tako se ovim tekstom Srbija podstiče da "u potpunosti sprovede bilateralne sporazume sa susednim zemljama i krene u rešavanje bilateralnih pitanja na pragmatičan način".

Kao jedno od važnih pitanja za regionalno pomirenje se navodi rasvetljavanje sudbine nestalih u ratnim sukobima u Hrvatskoj, na Kosovu i u BiH.

U dokumentu parlamenta EU se traži od srpske vlade da otvori arhive bivše JNA, kao i pristup vlasti bivših jugoslovenskih republika dokumentima bivše jugoslovenske tajne policije UDBA.

U raspravi su neki mađarski, rumunski i bugarski poslanici tvrdili da se u Srbiji ne poštuju manjinska prava. Srbija se sa zahtevima članica za zaštitu prava manjina već suočavala u procesu integracija, pri čemu su prema oceni stručne javnosti ovi zahtevi nekad osnovani, a nekad i ne.

Traže se sankcije Rusiji?

U raspravi je dotaknuto i za Srbiju osetljivo pitanje prilagođavanja evropskoj spoljnoj politici, posebno kada je reč o sankcijama Rusiji. Neki poslanici su smatrali da Srbija mora da prihvati sankcije EU protiv Rusije, a drugi da Srbija i kad postane članica EU može biti most saradnje između Unije i Rusije.

Ovaj zahtev je i deo Rezolucije, u kojoj se izražava "žaljenje što Srbija, kada je to od nje bilo zatraženo, nije uskladila svoje odluke s odlukama Saveta ministara (EU) kojima se uvode restriktivne mere protiv Rusije".

Poslanici EP dodaju da se "ipak moraju imati u vidu ekonomske, socijalne tradicionalno snažne veze koje ujedinjuju te dve zemlje, uz ocenu da Srbija može odigrati ulogu od krajnje važnosti kad je reč o odnosima EU-Rusija".

Zamerka iz Brisela stigla je i na račun toga što je "Srbija s velikom pažnjom dočekala lica kojima je zabranjen ulazak u Uniju i da organizuje vojne vežbe s ruskom vojskom".

EP ohrabruje Srbiju da iskoristi predsedavanje OEBS-om kako bi se doprinelo stabilizaciji stanja na istoku Ukrajine.

Reforme na dobrom putu, potrebna primena

U Rezoluciji se ističe da je Srbija odmakla u političkim i društvenim promenama i dijalogu s Prištinom, tako da je, kako je to rekao izvestilac EP za Srbiju, "voz Srbije na dobrom koloseku za Evropsku uniju".

Amandmanima je zatraženo i da se poglavlje 35 o odnosima sa Kosovom precizno definiše, budući da sada to nije slučaj, a da će ono u slučaju Srbije biti ključno, uz poglavlja 23 i 24.

Ukazano je i na potrebu da se bolje sprovode, kako usvojena pravna tekovina, zakoni i propisi Evropske unije, naročito u vladavini prava, tako i dogovori s Prištinom da bi se što pre otvorila prva poglavlja u pregovorima o članstvu EU.

U rezoluciji je istaknuto da zaostaje reforma pravosuđa koja je presudno važna za dalji napredak za borbu protiv korupcije i bezbednost poslovanja i investicija, a naglašavaju ključni značaj nezavisnosti pravosuđa i nepristrasnosti sudija i tužilaca.

Poslanici EP "podstiču srpske vlasti da preduzmu strukturne ekonomske reforme radi pospešenja ekonomskog rasta, da stvore povoljnije uslove za preduzeća i ulaganja u celoj Srbiji". Takođe traže od vlade Srbije da ulože napore za "suzbijanje nezaposlenosti i siromaštva, uravnoteženje budžetskih troškova i bore se protiv korupcije, koja je glavna pretnja za poslove".

Više napora za medije i Srbijagas

U rezoluciji je pohvaljen rad nezavisnih regulatornih tela i njihov doprinos poboljšanju pravnog okvira i većem stupnju odgovornosti državnih institucija, uz napomenu da se "preporuke nezavisnih regulatornih tela moraju slediti, a njihova nezavisnost poštovati".

Takođe se pozdravlja i traži sprovođenje usvojenih zakona o javnom informisanju i medijima, zakona o elektronskim medijima i zakona o javnim radiodifuzionim uslugama.

Parlamentarci EU navode da su "zabrinuti zbog pretnji novinarima, što se ogleda u sve većoj autocenzuri... i sve gorih uslova za potpuno ostvarivanje slobode izražavanja u Srbiji i naglašavaju potrebe potpune transparentnosti medijskog vlasništva".

U tekstu rezolucije se "zabrinutošću konstatuje da politički pritisci ugrožavaju nezavisnost medija" i pozivaju srpske vlasti da stvore uslove za slobodu izražavanja i medija kao temeljne vrednosti EU.

Takođe se kaže da Srbija treba da usaglasi zakonodavsto s "pravnom tekovinom" Unije kako bi što brže sprovela razdvajanje i restrukturaciju javnog preduzeća za gas.

Izvor: EurActive.rs